Концлогори Америке

17.06.2015. год.

Лист Breaking Down The News почетком овог месеца (јун, 2015.) објавио је чланак под насловом „Британији нису потребни лагери FEMA. Aутор чланка Ште Мират стархује да би амерички програм Rex 84 могао бити примењен и у Енглеској. На тако нешто већ десет година указује Бела Кућа. Вашингтон је за Британце чак нашао и предузимача који ће брзо и јефтино изградити центре за интернацију грађана-израелску компанију G4S. Та компанија је позната по томе што поставља и монтира уређаје и опрему за аутоматско чување затвореника у Америци који су тако сигирни да ни миш не може изаћи из затвроских просторија.

По речима Ште Мирата овде се ради о програму према којему у случају државне неопходности милиони људи без истраге и суђења могу могу бити депортовани у специјалне логоре. Као аргумантација за обичне Енглезе наводи се неопходност борбе са емиграмтима бескућницима као и догађаји повезани са терористичким актом који се догодио 2005. Подсећамо, да су тада у помоћ Бритнацима дошли америчпки експерти који су их прекоравли што нису изградили ситем логора у које би се могли депортовати   у време истраге сви арапски   емигранти.

Министарство за ванредне ситиације на амерички начин

Што се тиче америчких центара за интенацију, то су специјалне установе које се налазе у надлежнсти Федерлане агенције за урављање земљом у кризним ситиуцијама (FEMA), аналогно министарству за ванредне ситуације које постоји у неким земљама. Док је почетком 2000. године у на територијио САД било 600 оваквоих логора, сад их по подацима   које наводи Кен Адачи, главни уредник Educate-Yourself изграђено још 200 од којих су највећи у бизино града Фербенкс (Fairbanks) на Аљасци у којему у изолацији од друштва може бити смештено пет милиона грађана за које се посумња да могу представљати претњу безбедности САД.

„Ти центри су типични лагери строгог режима с високим зидовима и бодљикавом жицом која је постављена нутар логора“,   истиче Кен Адачи додајући да се не крије да су „ти такозвани логори за интернацију саграђени по узору на кoнценртационе логоре у нацистичкој Немачкој“.

Америчке власти,   што је сасвим разумљиво, то негирају, а чиновници одгворни за контакт са медијима понављају да „се све ради у итересу грађана“.

Без обзира на декалративне циљеве „о заштити становништва у случају катастрофа“, агенција FEMA не зна како да избегне оштре критике друштва због тога што није способна да делује у кризним ситуацијама. Посебно се наводи какастраофа изавана   ураганом „Катрина“ у августу 2005. која је погодила Нови Орлеан чији су становници уместо дотурања велике помоћи били сведоци борбе коју је агенција FEMA водила са фоторпортерима који су фотогафисали погинуле. Да буде још горе, FEMA која није била дорасла постављеним задацима анагажовала је приватене војне компаније које практично нису имале никаквог искуства у спасавању људи.

У вези с том правном збрком је јурисдикција ратног стања или „унутрашњих немира“ када се привремено обуставља примена устава САД.

Сагласно директиви председника Буша NSPD51/HSPD -20, агенција FEMA улази у структуру Министарства одбране. Према сведочењу организаија које се баве заштитом људских права, већ су сатсављени тајни спискови „непријатељскох бојовника“   који могу бити ухапшени на неодређено време и без прeтходне подигнуте оптужнице и при томе се сами центри за инзетрнацију и не називају другачије него концлогори. Такво искуство у САД већ постоји.

Како је Америка надахњивала Хитлера

У својој докумнтарној књизи „Како је Америка надахњивала Трећи Рајх“ Дејвид Дорадо Ромо пише о „црној рупи“ ситорије посвезаној са расним прогонима мескичких емниграната на граници „Рио-Гранде“. У њој аутор наводи податке о томе да су сарадници америчлког Имиграциониг департманта почевши од 1916. подвргвали „псеудонаучни третману ухапшених које су разврставали на основу њихових умнеих и физичкиох способности.

Ромо наводи шокантне доказе о утицају америчкиох имиграционих метода на формирање нацистичког погледа на свет код Немаца. Он посебно цитира Хитлерово писмо написано 1924:

„У САД су за имигранте установили научне методе које се примењују при доношењу одлуке да ли им се дозвољава улазак у земљу зависно од конкретних расних потреба.“

Године 1938.   у немачком научном часопису „Anzeiger fur Sahalinskund“ нацистички хемичар др Герхард Петерс ојавио је пун извештај о „дезинфекцији у америчком зводу Ел-Пасо“. У тој студији он је приложио и две фотографије као и шему механизма који распирује „Циклон Б“ у железничким вагонима. Истина, тај гас су Американци примењивали за дезинфекцију одеће имиграната. Нацисти су, као што је познато, ту идеју реализовали на људима. Дејвид Ром је истовремено уверен да је тај вид дезинфекције одеће имиграната коју су вршили Американци био узрок масовне смрти међу исцрпљеним емигрантима које су после купања у купатилима с безином поново облачили у дроњке претходно третиране „Циклоном –Б“.

Први ГУЛАГ у свету

Амерички концлогори за мескичке емигранте нису биле прве такве врсте установе у САД.

Још 1863. и 1864. у САД је деловао велики број концлогора чијим сужњима није уакзиван ни најпростији облик било какве медицинске помоћи.

Најпознтији концологро тога времен био је подигнут у Андерсонвилу и у њему је било заточено 45.000 „сверњака“ од којих је умрло 13.000. Kомaндант овог концлогора био је извесни Хнери Вирц, познат по својим садистичким склоностима.

Слична ситуација је била и у концлогору у Макони намењеном за 10 хиљада логораша, али је се у његовим баракама стискао преко 35 хиљада   мученика. Историчари пишу да је лагер био полупотопљен у фекалијама, а сами робијаши су личили на живескелете у дроњцима.

Није много боље било ни у концлогору   Елмира који је био пренасељен „само“ дупло. Уосталом, положај и сaзање логораша ничим се нису разликовали од о ног у Макони. Многи су били голи, пошто им је одузета одећа.

Овај кнцлогор се „прославио“ тиме што су   до њега биле организоване плаћене ескурзије за гарађане „жељне да завире и да се увере у очаравајућу праведност“.

Демокртска зона

За време Другог свтеског рата дашчане кревете у америчким концлогорима су „запосели“ Јапанци.

Године 1941. председник САД Фрeнклин Д. Рузвелт наредио је да се сачини спсиак свих Јапанаца првог и другог покољења који су у земљи, а међу њима и натурализованих грађана.

Дана 9.   децембра 1941. око 1300 старешина јапанске дијаспоре нашло се у логорима за непријатеље (enemy alien unterment campus). Дан раније новине LA Times (Лос Анђелос Тајмс) изашле су антијапнским уводником „Змија је увек змија без обзира где се излегла. На тај начин Американац јапанскг порекла рођен од јапанскох родитеља одршће као Јапанац, а не Американац“.

Године 1942. хајке на Јапанце у САД попримиле су системски карактер. У Сан Франциску су објављени спискови Јапанаца са адресама и за њих је био уведен полицијски час. Многи са тог списка су страдали од руку локланих националиста.

Године 1943. почео је да се примењује указ број 9066 на оснву кога је уследио тотални прогон Јапанаца.

У оквиру тог документa Федералне резерве (Народна банка САД) кофисковале су и пренеле у државно власништво имовину и активе Јапанаца који су били инернирани у десет логора. Они су тамо живели у „баракама просте конструкције покривемним даскама и гтер папиром без канализације и кухиња“,.

Укупно је у логорима иза бодљикаве жице било и интернирано више од 110 хиљада Јапанаца. Ти догађаји су добили назив „демократски холокауст“.

Кад се рат завршио, Јапанцима је било дозвољено да се врате у своје градове, а 1948. почели су да добијају компензацију у износу од 10 центи за један долар изгубљене имовине под условом да о томе поседују одговаајућу документцију.

На покајање власти   требало је подуже чекати. Сенат САД у деклаарцији S-1099. констатовао је   „да се интернирање лица јапанског порекла објашњава расним предрасудама, ратном хистеријом и грешкама политичког руководства“.

Примедбе:

Програм Rex-84 саставио је потпуквник Оливер Нортом 1984. као сценарио за Федералну владу САД за привремено ограничење уставних права и слобода грађана и увођења ратног стања.

План предвиђа хапшење великог броја америчких грађана, који, како се процењује, представљају претњу   националној безбедности.

Тако се, на пример, у случају „устанка црнаца“ предвиђа да се у специјалне логоре интернира чак 21 милион тамнопутих Американаца.