Украјина и Новорусија - из минута у минут - 05.06.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту (кијевске снаге) - кликнути за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 05.06.

Басурин: Телманово гађају "Градом" - "Телманово је гађано више пута са ВРБ "Град" са позиција кијевских снага у Гранитном", рекао је представник МО ДНР, Едуард Басурин.

Пургин: Кијев вратио тешко оружје на линију разграничења - "Скоро сво тешко наоружање Кијев је вратио на линију разграничења. Сада постоји ескалација сукоба, а ситуација је веома тешка, укључујући и психолошку. Вратили смо се са ситуацију од 12. фебруара", - изјавио је председник Народног савета ДНР, Андреј Пургин.



Кијев неће повлачити тешко оружје из Маринке - "Снаге АТО немају намеру да повуку тешко наоружање из области Маринке", саопштио је портпарол АТО Андреј Лисенко.

Кијев саопштио о 40 напада Народне војске - "Војска Украјине је забележила 40 кршења примирја у последња 24 часа од стране побуњеника.", саопштено је у прес центру кијевских снага.



МО ДНР: 46 напада кијевских снага - "Кијевске снаге су 46 пута за последња 24 часа дејствовале по територији ДНР, а од тога под ватром се нашло 16 насељених места.

Гранатиран је Кировски, Кубишевски и Кијевски рејон Доњецка, као и зона аеродрома. Такође се наша војска налази под ватром противника у Широкину, Спартаку, Калиновки, Дзержинску, Михаиловки, Докучаевску и Телманову", - саопштио је портпарол Министарства одбране ДНР, Едуард Басурин.

Повишена борбена готовост кијевских снага - "Украјинске снаге безбедности су доведене у повишено стање борбене готовости на линији разграничења у Донбасу, због заоштравања ситуације", изјавио је званични представник администрације председника Украјине за питања специјалне операције у Донбасу Андреј Лисенко.

„Морамо читаву линију разграничења да држимо под посебном контролом, због интензивних покушаја да се нападну наше позиције код Маринке. Сви наши војници су доведени у стање повишене борбене готовости. Спремни смо да се сретнемо са непријатељем на било којем месту“, рекао је Лисенко на брифингу.



Стање на фронту - Кијевске снаге су ноћас гранатирале Доњецк. Истовремено је артиљеријом гађано и Телманово.

Већих борби, међутим, са употребом пешадије и тенкова – није било.

Упркос томе, цео Донбас живи у очекивању: нове офанзиве кијевских снага, односно – обнављања рата. Не само због обзиљних борби код Маринке.

Борбе код тог важног места потрајале су пуних 12 сати и биле су највеће и најжешће након потписивања Минска-2. Многи војни експерти сматрају да је „управо Маринка показала неизбежност новог рата“.

Преглед политичко-економских и других вести за 05.06.




Решетњиков: Русија показује тврдоћу која Запад већ чини нервозним  - Директор Руског института за стратешка истраживања, Леонид Решетњиков, оценио је да је објављивање „црних спискова“  један од „елемената антируске кампање која се води на Западу“.

По његовом мишљењу, то није само игра за публику, мада и тај мотив постоји. То је саставни део мера које Брисел покушава да примени према Русији ради вршења притиска и настављања кампање санкција. За то се користи сваки могући повод, укључујући и спискове непожељних лица која су се истакла антируским изјавама.

Тиме се жели поткопати ауторитет Русије у иностранству, створити негативни имиџ нашег председника и, могуће је, изазвати нека негативна расположења у друштву Русије. За то покушавају да искористе све што им се нађе при руци. Користе баш све - од фудбала до разарача у Црном мору и црних спискова. Читајте више

Сенат за испоруку оружја вредног 60 милиона долара Украјини  - Амерички сенатор Роб Портман предложио је да се у закон о војном буџету за наредну годину унесе амандман по којем ће се повећати испоруке оружја Украјини до 60 милиона долара, наводи се на сајту сенатора.

Портман предлаже новац за испоруке Украјини „противартиљеријских радара, одбрамбеног наоружања, беспилотних летелица и заштићених средстава комуникације“.

Штавише, амандман предвиђа предају обавештајних података Кијеву, као и обуку за учешће у борбеним акцијама, планирању и помоћ украјинској војсци.

Сенатор предлаже и да се анализира искуство борбених акција на истоку Украјине, како би се боље припремили амерички војници и то искуство подели са земљама НАТО-а. Портман је убеђен да ће то омогућити „да се извуку поуке из сукоба и анализирају њихове последице за оружане снаге Украјине“.

На самиту Г7 биће речи о продужетку санкција Русији  - Лидери земаља-чланица Г7 и ЕУ разговараће на самиту у Немачкој, који се одржава 7. и 8. јуна у замку Елмау у Баварској, о продужетку економских санкција против Русије, изјавио је новинарима високи званичник ЕУ.

„Као и пре очекујемо потпуну реализацију Минског споразума. Наше америчке колеге су јуче у Вашингтону рекле да ће разговарати о продужетку санкција. У том контексту биће одржана дискусија о Русији. Подсетимо, политичко решење је већ донесено. Сада је актуелно питање његова формална имплементација. Европски савет је у марту веома јасно повезао потпуно испуњавање Минског споразума са укидањем секторских економских санкција.

Мислим да ће се о томе разговарати, посебно ако се ситуација на истоку Украјине не побољша до самита“, изјавио је он. Читајте више

За ЕУ неприхватљиво стално финансирање Украјине  - Украјинске власти морају да реше сукоб у Донбасу и да самостално изведу земљу из дубоке економске кризе, сматра европски комесар за добросуседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан.

Европска унија не може на себе да преузме одговорност за украјинску економију, без обзира на сукоб који и даље траје у тој земљи, изјавио је Јоханес Хан. 

„За нас је неприхватљиво да непрестано финансирамо неку земљу“, рекао је Јоханес Хан у говору на заседању Атлантског савета НАТО-а. Европски комесар је признао да се Украјина налази у „ратном стању“, али је навео да је кијевска Влада дужна да „реши сукоб и да предузме мере за излазак из економске кризе“, наводи се у тексту. 

Снабдевање Украјине смртоносним оружјем  - Украјини је потребно „само одбрамбено оружје како би заштитила своју територију“, наводи се у извештају са годишњег обраћања председника Петра Порошенка парламенту.

Украјина је достигла споразуме за снабдевање смртоносним оружјем из 11 земаља, стоји у аналитичком извештају украјинског председника.

11 земаља за залихе оружјем, укључујући и смртоносна средства. Значајан напредак на овом пољу учинио је наш главни савезник, Сједињене Америчке Државе“, у документу пише.

У документу се каже да је Украјини потребно „само одбрамбено оружје да заштити своју територију од агресије“.

Канада против повратка Русије у „Велику седморку“  - Премијер Канаде Стивен Харпер сматра да Русија не треба да се враћа у „Велику седморку“.

Канадски премијер у интервјуу Асошијетед пресу изјавио је да је током украјинске кризе Русија порушила основу по којој припада клубу најразвијенијих земаља.

„Не мислим да Русија за време Владимира Путина припада Г7. Тачка. Канада ће се веома снажно супротставити томе да Путин поново седне за тај сто. За повратак Русије је потребан консензус, али тај консензус се просто неће десити“, рекао је Харпер уочи самита Г7 који почиње 7. јуна у Немачкој. Читајте више

САД разматрају размештање ракета у Европи  - Администрација Барака Обаме разматра питање размештања ракета копненог базирања у Европи које би биле усмерене ка Русији, преноси Асошијетед прес.

Према подацима агенције, као повод за ово може послужити руско, наводно кршење споразума о ликвидацији ракета малог и средњег домета (РСМД) за шта Вашингтон оптужује Москву. Други разлог може бити ситуација у Украјини.

Како наводи АП, Бела кућа разматра варијанту са размештањем ракета копненог базирања у оквиру повећања шанси САД да нанесе нуклеарни удар војним објектима на територији Русије. Ипак, према речима америчких власти, за сада они више воле да разговарају са Москвом.Читајте више

Путин може да искористи право да примени силу у иностранству  - Председник може да користи свако право које му даје Устав, рекао је прес-секретар руског лидера, поводом гласина да ће Путин затражити од Савета федерације да му одобри примену силе у иностранству.

Руски сенат је 2014. године одобрио председнику да пошаље војску у Украјину како би се нормализовала ситуација на Криму.

Иначе, ово питање није случајно постављено — у Донбасу се први пут после потписивања Минских преговора воде озбиљне борбе. Кијев и Запад оптужују Русију да их је иницирала, а Врховна рада је одобрила да се у Украјину може позвати страна војска.

Председница Савета федерације Валентина Матвијенко обавестила је чланове Горњег дома Парламента да очекују ванредну седницу.

Столтенберг: НАТО Русију не види као претњу  - Северно-атлантски војни савез Русију не види као непосредну претњу ни за једну од својих чланица, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг током посете Норвешкој.

Генерални секретар НАТО-а нада се да ће се односи тог војног блока с Русијом побољшавати у догледној будућности, преноси норвешка радио-станица НРК.

„Наш циљ је сарадња с Русијом. То је и у интересу НАТО-а и у интересу Руске Федерације“, рекао је Јенс Столтенберг за норвешки радио.

Руководилац НАТО-а суочио се с критиком норвешких стручњака који сматрају да војне вежбе у близини руске границе и оштар тон изјава о Русији доводе Москву у неугодан положај.

„Столтенберг је изјавио да, иако не види никакву непосредну војну претњу у Русији за државе-чланице НАТО-а, ипак постоји ’низ фактора који отежавају односе Алијансе с Кремљом‘“, преноси сајт норвешког радија.

Генерални секретар НАТО-а је упозорио да у савременом свету постоји мноштво претњи које се не могу предвидети, наводећи као пример догађаје у Сирији и Ираку.

Мејл који открива да је Кијев много пута прекршио примирје  - Месецима, обе стране украјинског конфликта оптуживале су једна другу за кршење минских мировних споразума. Испоставило се да су кијевске трупе, које се нису придржавале постигнутог договора, имале своју тешку артиљерију стационирану у близини границе са ДНР и ЛНР.

Украјинска хакерска група „Киберберкут“ упала је у мејлове генерал-мајора Андрија Тарана, начелника Заједничког центра за контролу примирја и координацију у Украјини, и повратила слике које доказују вишеструке повреде минских мировних споразума од стране кијевских снага.

Према споразумима из Минска обе стране украјинског сукоба — полиција Донбаса и кијевске трупе — сложиле су се да повуку своју тешку артиљерију са линије контакта.

Међутим, сателитски снимци добијени од „Киберберкута" откривају да је Кијев имао своју тешку артиљерију стационирану у непосредној близини границе са републикама Доњецком и Луганском, и тако кршио услов споразума о примирју.

Пошто су хаковане поруке послате од Татјане Подобинске Штик, члана особља амбасаде САД у Украјини, Вашингтон је сигурно упознат са ситуацијом. Читајте више

Пентагон тражи блаже санкције Русији  - Министарство одбране САД је заинтересовано да ублажи санкције против Русије због зависности америчке астронаутике од руских ракетно-космичких технологија. Како пише Њујорк тајмс, Америка не може без руских ракетних мотора још најмање неколико година

Пре само пет месеци Конгрес је забранио Пентагону набавку руских ракетних мотора, а у америчкој војсци већ сматрају да Русији треба укинути санкције у овој области. Пентагон од 2000. године купује од Русије моторе који се користе за покретање сателита.

„Пентагон је саопштио да ће руски ракетни мотори Америци бити неопходни још неколико година, уколико жели да у свемир лансира високотехнолшке и обавештајне апарате“, пише лист.

Ово саопштење америчког Министарства одбране изазвало је у Конгресу жестоко противљење опозиције која је за то да се зависност од Русије у области астрономије сведе на минимум. Ипак, директор америчке Националне обавештајне службе Џејмс Клапер и два најутицајнија сарадника Пентагона, компаније — „Боинг“ и „Локид Мартин“ подржала су војне званичнике. Очигледно да је преовладало мишљење да су руски ракетни мотори потребни САД, без обзира на санкције против РФ. Читајте више

САД избегле одговор одакле се информишу о Донбасу  - Званични представник Стејт департмента Мари Харф није могла да наведе изворе од којих амерички спољнополитички ресор добијају информације да у највећем броју случајева Мински споразум крше устаници.

Током брифинга један од новинара је навео податке из једнодневног извештаја ОЕБС-а да су за последња два месеца снаге ЛНР и ДНР кршиле Мински споразум незнатно чешће од украјинске војске. У трећини случајева иницијаторе кршења мира је било немогуће утврдити. Новинар је навео да је током повлачења тешког наоружања из зоне конфликта украјинска страна кршила договор чешће него устаници.

Потпаролка Стејт департмента изјавила је да су јој непознати подаци које је навео новинар, као и да ће их посебно анализирати. Према речима Харфове, експерти Стејт департмента су изразили мишљење да устаници чешће крше примирје него украјинска војска. 

На питање одакле Стејт департмент добија информације да су устаници одговорни „за велику већину кршења Минског споразума“, Мари Харф је изјавила: „Из различитих извора, укључујући ОЕБС“.

Меркелова: Одсуство Русије са Г7 губитак и нужност  - „Одсуство Русије са самита Г7 је губитак, али је то нужност“, сматра немачка канцеларка Ангела Меркел.

Према њеним речима, одсуство Русије са самита, који ће у недељу 7. јуна почети у Немачкој, је у неком смислу губитак, али је у овом тренутку потребно. 

Меркелова је нагласила да је су борбена дејства на истоку Украјине и присаједињавање Крима Русији прошле године нарушили мировни поредак Европе, који је успостављен после Другог светског рата.

„За неке ствари је потребно много времена, а по овом питању неопходно је да Русија промени поглед, што ја за сада не примећујем“, рекла је Меркелова.

Подсетимо, западне државе су се договориле да обуставе чланство Русије у Г8 после повратка Крима у састав РФ у марту 2014. године.

Чешки европосланици против ограничавања приступа руским дипломатама  - Катержина Конечна и Иржи Машталка, чешки посланици у Европском парламенту (ЕП), позвали су Мартина Шулца, председника ЕП, да поново размотри своју одлуку о ограничавању приступа руским дипломатама у Парламент, коју је он наводно донео без претходних консултација са европским посланицима.

„Као чланови Европског парламента и као грађани држава-чланица Европске уније ми смо изненађени Вашим крајње недемократским приступом. Оно за шта кривите друге, а најпре Русију, за реваншизам и недемократичност, заправо Ви чините својом изјавом и свим последњим поступцима. Тако се наткрива сенка сумње у демократичност Европског парламента“, пише у писму упућеном Мартину Шулцу у које је Спутњик имао увид.

Чешки посланици сматрају да је председник Европског парламента самовољно донео одлуку, без сагласности европских колега.

„Ми не можемо поверовати да Ви као главни представник једне демократске институције, као што је ЕП, прибегавате таквој тактици ‘око за око, зуб за зуб’. То је далеко од дијалога и од настојања да се криза између ЕУ и Русије реши конструктивно. Ви прибегавате методама које сами критикујете, методама због којих ЕП кажњава партнере и државе које желе да постану чланице ЕУ“, наводи се у изјави Конечне и Машталке.




Видео вести за 05.06.




Одред "Спарта" Народне војске у акцији

Борбе за Маринку - Народна војска

Дејство тенка Народне војске у Маринки 

Борбе у Пескију - Народна војска

Детонације у Доњецку

Део Доњецка погледом из дрона

Гранатирање Маринке

Гранатирање рудника код Доњецка

Обарање хеликоптера кијевских снага - непознат датум

Жестоке борбе у Маринки - Народна војска -

Жестоке борбе у Маринки - Народна војска -

Жестоке борбе у Маринки  - Народна војска -

Жестоке борбе у Маринки - Народна војска - дејство тенкова и оклопних возила

Преглед бојевих дејстава за 04.06.

Преглед вести за 05.06.

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима