Сви Андрићеви конкуренти за Нобела

Шведска акадмеија наука је обелоданила  документацију о додели Нобелове награде за књижевност за 1961.  коју је,  као што је позанто добио наш писац Иво Андрић.

Први  подаци о кандиатима  објављени су засад само у шведским медијима:   те,  1961,  пре 50 година,  било је  и 50 претедената на ово највише светско  признање за књижевност.

Евидентирано 50 претендената на награду

Можда их  је било и више,  али је према доступној докуменатцији  евидентирано само  50 претендената за  награду. Сваке године јавност може само да нагађа  ко ће постаи лауреат Нобела, никакве листе  номинације нити појединачна имена се  никад не објављују.

Разговори утихну пред неприкосновеим ауторитетом Нобеловог комиета након објављивања одлуке  о лауретау

Обично разговри и прогнозе о кандидатима оживе у октобру, имена редовно круже на Лондонској кладионици, али након објављивања победника, чак и најострашћенији навијачи овог или оног претендента  потпуно утихну,  пред снагом  неприкосновеног   ауторитета Нобелог комитета  Шведске академије наука.

Сви се помире са ноторном чињеницом да никад било који кандидат  не може свима без изузтека да се свиђа.

Главни Андрићев супарник је био  Грем Грин

После објављивања архиве брижљиво скриване од очију јавности тачно пола века,  сад је сасвим извесно да је главни конкурент за Нобела  Андрићу био  енглески писац  Грем Грин (Henry Grahm Green,  1904-1991) кога називају „неоправдано занемариним“ класиком од  стране Шведске академије попут Лава Толстоја (1828-1910)  или Владимира Набокова (1899-1977).

Те,  1961.  Грим је у својој библиографији већ имао светске бестселере  као што су „Тихи Американац“,  „Наш Човек из Хаване“,  „Крај једног романа“.

Треба истаћи да је Грем Грин био вечити претендент  на Нобелову награду (и у томе није усамљен  у светској књижевности).

Разговри о његовој кандидатури  могли су се чути  још 1940,  па су оживели и 1970.  и нису престајали све до смрти барда 1991.

Карен Бликсен трећа на списку претедената

На спику номинованих за Нобела,  под редним броје,  3.  била  је славна данска списатлејица  бароница Карен Бликсен (Кaren fon  Blihen Finееkе 1885-1962),  рођена као Кара Динесен,  која је објављивала   под псеудонимом Исак Динесен. Ауторка збирке приповедака „Бабетине гозбе“ и позната пре свега по роману „Из Африке“  у коме је описала совје доживљаје из Кеније,  била је видно фаворизована, чему је допринео и славни Ернест Хемингвеј (1899-1961),  и сам добитник Нобела за 1954. (роман „Старац и море“) својом изјавом која није могла остати без одјека: „Награда је требало да припадне Динесену“.

Толкине изавао највише одјека и реаовања

Највећу резонанцу  изазвао је други аутор са списка. Жири  није прихватио кандидатуру  аутора трилогије „Господар прстенова“  (The Lord the Rings,  1954.) енглеског писца  Џона Роналда    Руела Толкиена (John Ronald Reuel Tolkien,  1892-1973), истакао је кандидатуру    његовг колеге по жанру,  (научне фантазије)  Клајва Луиса (Clive Staples Lewis,  1898-1963),  али је  Толкеина „шкартирао“ с образложењем да “није довољно уметничка.”

Елиминисани због „прекомерне  употребе еротоизмау књижевном поступку”

На списку  претдената нашло се и име јдног од најтиражнијих светских писаца друге половине XX века,  Италијана Алберта Моравије (1907-1990),  кога су одбили  „због монотонсти у описивању скесуланих неуроза“. Али аутор „Ћоћаре“ није био једини писац  којег је Нобелов комитет  је игнорисао   зато што су им  дела разврстана у  подгрупу „сексуланих књижевних делиакта“.   Због „прекомерне употребе еротизма у књижевном поступку“ са маратона  ка Нобелвој награди  је као Андрићев конкурент диквалфикован и Лоренс Дарел (Lawrence Durrell,  1912-1980). Швеђане је на муку ставила кандиатура 86. годишњег  песника Роберта Фроста (Robert Lee Frost,  1874-1963). Разматрања је номинација швајцарског  драмаског и прозног писца Фридриха Диренмата (Fridrich Durerrenmatt,  1921-1990),  иако је у то време имао само 40 година. Међу претендетима је био  и аутор „Тихог Дона“ Михаил Шлохов (1905-1984),  али ред је на њега дошао тек четири године касније,  1965.

Блогери свих земаља ујединили се око „Хобита“

Сада,  пола века после те драматичне битке за књижевног Нобела у дворанама Швесдке акдемије наука,  у којој је победу извојевао аутор „Прокелте  авлије“,   Иво Андрић,  који је одавно постао класик европске књижевности, игнорисали су   информацију да је међу канидидатима био чак и Грем Грин,  да би  сва своја огорчења усмерили ка Нобеловом комитету зато што нагарду,  „више него залсужену“ није доделио творцу „Хобита“ (The Hobbit  of Ther and Back Again, 1937.),  већ помњаном Џону Роналду Руелу Толкину. Блогери су након пола столећа тако емотивно,  ретроактвно везаше за Грина,  можда и зато што ће  ове године спаде 120.  годишњица    рођења овог светски позантог списатлеја.

Кад прочитамо,  макар и овлаш,  ову „књижевну спомен плочу” са  великим именима светске литературе и њиховим делима, кандидованим за Нобелову нагарду кад и наш Иво Андрић,  постајемо још поноснији и срећнији што се у тако јакој конкуренцији као мало кад дотада,  а и после  тога,  славом овенчао писац „Травничке хронике“,  наш Иво Андрић.


Бранко Ракочевић