Ал Капоне као филмски јунак нашег доба

Прошло је 115 година (17.  јанура) од рођења Ал Капонеа,  легендарног вође мафије,  (1899-1947) о чијој личности  се инересовало неколико покољења  амeричких прдуцената   и режисера  који и  дан данас  покушавају да на нов начин  виде краља злочина  Чикага  са краја  1920-их година.

А управо   тај период америчке историје,  који је био испуњен  борбом до уништења  коју су гангстерски кланови међусобно водили до уништења због успостављања монопола над производњом и прометом алкохола  који су у то време били забрањени и растурања дроге,  што су власти покушавале да спрече,  Холивуд је тако често користио у својим филмовима. 

У овом тексту  доносимо преглед шест гангстерских снимљених у периоду од шест деценија филмова чији је главни јунак Ал Капоне.

 

1.    „Ал Капоне”  1959.
 

Ричард  Вилсон је 1959.  године снимио филм „Ал Капоне“ са Родом Стајгером у главној улози. У филму је описан  гангстеров пут  од  његовог доласка у  Чикаго па закључно са 1931.  Филм је хваљен за  веродостојност  и приказивање реалиних слика чикашког подземља   и самог Капонеа.

Међутим,  првобитна верзија сценатија  се знатно разликује од оне варијанте која је прихваћена за снимање. Измене у сценарију су уследиле након што је Стајгер три пута интервенисао  одбијајући да игра у филмну  лик гангстера који  су аутори   сценарија Мелвин Волд и Хенри Гринберг   романтизовали.

Уговор са продуцентом  Стајгер је потписао тек  након   пристанка аутора  да измене сценарио,  што је допринело и успеху филма.

На захтев тумача насловне улоге,  Стајгера, последњи кадрови филма приказују  Капонеа  у затвору Алкатрас,  јер се филм,  по мишљењу глумца мора завршити тирјумфом правде.

Лик Капонеа у овом филму Ричарда Вилсона  је суров, безпосећајан,  неиделизован,  па је филм оцењен као квалитетно урађен.

Критика је указивала после премијере  „да мотивација главног јунака није увек у  довољној мери  заснована,  или другим речима,  његове радње   су немотивисане са тачке гледишта обичних гледалаца“.

„Али,  сценарио јасно  репродукује  реална збивања,  па отуда дешавања у филму делују убедљиво“, оцеио је 1959.  часопис  Variety.

2. „Крвопролиће на Дан светог Валентина“

Филм „краља Б филмске класике“,  како су новинари назвали режисера Роџера Кормана,  заснован је на догађају који се збио  14.  фебруара 1929,  кад се шест припадника клана Ал Капонеа обрачунало с  члановима групе  његовог  противника Ирца  Багса Морана који је контолисао  промет алкохола у неколико рејона Чикага  не дозвољавајући свом супарику Капонеу   да постане монополиста. 

После серије узајамних ликвидација припадника два смртно супротстављена бандитска клана,  седам   бандита  Багса Морана  је убијено и сви су на Дан  светог Валентина нађени на једном од чикашких  складишта.  

Без обзира на то што сам Ал Капоне  није те ноћи  лично учествовао у обрачуну и што је себи обезбедио алиби,  у овом филму му је додељена главна улога коју тумачи Џејсон Робрадс.  Он је планирао крвави обрачун и организовао скуп припданика свог клана.

У филму је обухваћен велико број ликова из обе банде - Ал Капонеа и Багзи  Морана и сваком од њих је дата  индивидуална карактеристика – глас  са екарна је наводио имена  и биогарфије свих гангстера.

Филмски критичар Роџер Еберт је баш то преобиље ликова сматрао главним недостатком филма,  које,  по његовом мишљењу није дозволио да се развију интерсантни  судионици догађаја.  Улогу једног од гангстера играо је 30-годишњи Џек Николсон,  али му име није титровано.

Њујорк тајмс (The New York Times) је овако писао после премијере  филма „Крвопролиће   на Дан  светог Валентина“:
„Јединствена сцена  која овде има комерцијaлну и уметичку вредност  је она ужасна по својој суровости је покољ Мораних  гангстера  у гаражи  на сверу града. Љубитељи крви на екрану овде ће имати заиста шта да виде.”

Филм „Крвопролиће на Дан светог Валентина“ је  својевремно  сматарн за једно од најбољих Корманових  остварења,  а 2009, часопис   Empire га је уврстио на 20. место у рејтингу „20 великих гангстерских филмова  које никад нисмо видели“.

 

3. „Капоне“ 1975. 

За разлику од сценариста филма „Ал Капоне“, творци филма из 1975. године  „Капоне“ нису стављали акценат на веродостoјност и истинито  приказивање реалних догађаја,     истичући у први план   оштину сижеа  и привлачност за гледаоца. Тако се у филму одједном појавила гангстерова  измишљена пријатељица  по имену  Бен Газара коју је играла Сузан Блескли.  Као Ал Kапоне наступио је Бен Газара,  а у филму су играли и Џон Касаветис  у улози Френки Јела, улогу Џониа Ториа  тумачио је  Гари Гвардино,  док се Силвестер Сталоне појавио  као  Франко Нити. То је Сталонеу био један од првих филмских  наступа,  И с њом је повезана једна од нетачности филма - после смрти Капонеа   јунак  кога  је тумачио Сталоне  држао му је посмртни говор на сахрани,  што је  реално било неверодостојно   пошто је стварни  Френк Нити умро четири године пре свога боса.

Критика је у рецензијама оценила да „Капоне“ без обзира  што у њему има хумора делује сувише досадно и мучно,  а јузток томе су „пребукиране масовне сцене“ у којима гангестери  „језде“ Чикагом или седе у ресторанима.

 

4. „Несаломиви“  (The Untouchables),  1987.

Сиже „Несаломивих“ је засниван на реалним догађајима: 1929.   Елиот Нес,  26.  годишњи агент  Министарства  финансија  САД добија посебна  овлашћења да оформи  специјалну групу са задатком да   Ал Капоне  буде смештен иза решетака.  Треба  имати у виду да се у Чикагу тога времена није могло рачунати на честитост  и некорумпираност   органа  гоњења  и судских   структура,  чије су многе сараднике поткупли гангстери.

Али да би се добило на оштрини  филмске приче многи детаљи из лова на гангстерске  банде морали су бити измењени  измишљени нови заплети.  Тако на пример у тим Елиота Неса улазе  само четири човека,  иако их је у реалности било чак једанаест,   и сви су они остали живи у  моменту суђења Капонеу. 

Редитељ филма,  Брајен Де Палма,  од самог момента кад је прочитао сценарио желео је да  филмски Ал Капоне  буде управо Роберт де Ниро,  али је славни глумац поставио неколико услова. 
Најпре је желео да до завршетка сезоне остане да игра на Бродвеју где је игаро у једној представи,  а осим тога тражио је да се његовом будућем лику допише још једна сцена.  Поред свега тога за улогу Капонеа Де Нро је морао да „набаци” 14 килограма. Кад  је све те захтеве саслушао,  Де Палма је почео тражити другог глумца,   имајући у виду пре свих кандидата Боба  Хоскинса који је славном гангстерском лику више личио. Тек у последњем моменту Де Ниро је прихватио улогу,  а режсер је дао Хоскинсу  чек на 20.000 долара,  већ  догвоворени аванс хонорара  са поздравом: „Хвала“.

Ал Капоне Роберта Де Нира  у филму   се појављује као права америчка знаменитост кoја окупља око себе  гомилу репортера и услужног персонала  -1930. године у стварности Ал Капоне је заиста и био светски  гангстер    број 1.

Захваљујући добијеној тежини глумац  Де Ниро је промнио изглед лица - по речима Де Палме  у време припреме за снимањење, славни глумац је баш на томе инсистирао више него на било чему   другом.

У  „Нсаломивим” он и нема много сена и уставри у свим преовлађује лик  шаљивџије и ласкавца који  се снисходљво  понаша према полицији и специјалним агентима.  Подсећамо да Ал Капонеа нису могли са доказима оптужити ни за једно  теже кривично дело   осима за утају пореза.

На самом почетку филма,  на пример,  он изговора неколико реченца које је филмска екипа узела из његових стварних интервјуа: „Бринем се о потребама људи. А људи хоће да пију. Ви занте,  ја знам,  сви знају, да ту људску потебу  једино ја уважавам.“


„Шта је то црна берза? На броду је то незаконита трговина,  а на Лејк-Шор –Драјву је то гостопримство.”

“Одрастао сам у опасном рејону.  Таму су говрили да ти можеш више постићи лепом речју  и пиштољем,  него само лепом речју.”

У најпознатијој сцени филма,  на гангстерском банкету, Де Ниро даје  на упечатљив начин прави карарктер  чувеног  гангстера  у којему се испољава сва суровост Ал Капонеа, чак  и према члановима своје банде.

Иако је филм постигао  велики   успех код публике,  оцене критике биле су опречне - већина критичара је уочила да му неостје дубља разрада карактера,  али су зато сви истицали   атмосферу криминалног миљеа Чикага 1930.    маестрално дочарана на екрану.

У филмској критици критици  „Вашингтон Поста“ (The  Washington  Post) је написано  о овом филму :
„Де Ниро улогу Ал Капоена   игра  театралном ширином која  резултира сатиром на прототип,  на сaму идеју боса мафије. Са истурним грудим  и специфичним маниром говора  он заиста подсећа на деспота,  али да би нас убедио у суровост Капонеа,  у причу је било неопходно укључити више  сцена  реалног насиља с његовим учешћем.”

 

5. „Подземна империја“,  2010. (тв серија)

Радња тв серије  „Подземна империја“  чију је прву епизоду  снимио   Мартин Скорсезе,  догађа се у Чикагу 1920—их година,  а у њој  главни јунак уопште није Ал Капоне,  него  Наки Томпсон кога  игра  Стив Бушеми.

Догађаји серијала почињу неколико сати пре ступања на снагу сувог закона  и приказује    супростављеност и завађеност   криминалних кланова  чије вође се боре за проналажење могућности прибављања баснословног богатства. У том серијалу  21.  годишњег Ал Капонеа игра  британски глумац Стивен Грем,  а у филму  постаје  помоћник  утицајног мафиоза  Џониа Торија, недавно приспелог у Чикаго.
   
По Гремовим речима,  пре почетка снимања,   Скорсезе је инсистирао да глумац не гледа ниједан раније снимљен филм о Ал Кпонеу и да покуша да у улогу унесе нешто ново.

„Сви смо ми гледали много филмова у којима је Капоне приказан као  сурови,  па чак и неурачунљиви деспот. Хтели смо зато,  напротив,  да га прикажемо  гледаоцима таквог да га заволе,   а за тако  нешто је било потребно да  се истакну његови људски квалитети прожети и са помало хумора.  Иако  нисам хтео да од гангстера правим кловна,   ипак  је мој задатак био  да га покажем не сувише озбиљног.

Мислим да је највредије у мом Капонеу то што се у серији може видети преломни  моменат у његовом животу.  Како се из несташног дечка и момка  он преобраћа у правог мушкарца”,  каже  Грем.

 

6.  „Лице са ожиљком“  1983.

Још једна криминалистичка драма Брајана Де Палме чврсто асоцира на историју Ал Каонеа. „Лице са ожиљком“ је најчувенији филм овог редитеља.  У њему се описује успон и пад не само  Капонеа,  него и Кубанца  Тонија Монтане.  Сценариста  Оливер Стоун је  створио лик под утиском своје посете Мајамија 1980. Међутим  филм је добио назив „Човек с ожиљком“ зато што  су  и Ал  Капоне и Тони Монтана јо од детињства  имали ожијак на левој страни врата  и тај   факат је утицао да   филм   буде   ремеjк  истоимеог филма снимљеног 1932. као слободна екрaнизација   романа Армитеџа  Трејла  у којему је главни  јунак био Ал Капоне.  Те околности дозвољавају   да  се филм   Де Палме повеже с именом чувеног мафиоза.

Иако се догађаји у филму не  дотичу   живота самог Ал  Капонеа, ипак и у биогафији и измишљеног лика   и реалног јунака  постоје додирне тачке поклапање епизода  - познато је да је Капоне  наследио чикашку организацију  коју је створио „учитељ“ Џон  Торио,  док у филму управо Монтана  присваја имерију свога боса Фрнка.

Осим тога,  без обзира на најстрашије злочине, Тони Монтана  је  као и краљ чикашког подземља оптужен само за утају пореза,  јер за било који други криминални акт полиција није успела да прибави доказе.