Књиге из компјутерских наука (computer science)

Мануел Мацура,  професпор са Унивезитета Инополис (САД)  одбабрао  је пет књига  за које сматра да су најзначајније за изучавање дисциолине Cоmputer Sciensce, научне гране настале у првој половине ХХ века  која обједињује у себи   теоријска знања и практичну примену којима се руководе   специјалисти  у области компутерског система,  програмирања  и рачунарске технике.

Професор Мануел Мацура препоручује најзначајније књиге из  ове дисцилине уз сажет    осврт  на њихов садржај.

1.Miner R: Communiciation and Concurrency. Prentice  Haill,  1989.

То је прва књига из теорије паралелизма коју сам прочитао и безусловно њу трба да прочита свако. Успео сам да се сретнем неколико пута с професором Милером.  Био је то добар човек и  изузтан научник.  Књига о којој је реч је проста и разумљива,  што је доказ да је аутор  изванредно познавао област  о којој је писао. Ја никад не бих могао  урадити ниједан свој  рад да не беше те књиге која је постала   темељ мојих знања.

2. Sangiorgi D, Wakler D. The Pi-Calkulus: A Theory of Mobile Processes. Cambridge University Press,  2003.

Провео сам многе бесане ноћи над том књигом и није ми због тога нимало жао. The Pi-Calkulus: A Theory of Mobile Processeс - то је неисцрпно врело  мобилних процеса изложених у алгебри са најразличитијих аспеката  њиховог развоја.

Компоненте  мобилних система  одликују су узајмним деловањем и   променљивим   структурама. Након бројања дају концептуалне оквире за поимање мобилности  и  математичке инструменте  за  описивање механизма њуховог понашања. 

У књизи су постављене основе пи-рачунарства,  а такође  и њихова примена  у објективно оријентисаном програмирању.

Аутор показује како  се користи пи-рачунарство у анализи сојстава  мобилних система.

3. C.A.R. Hoare (E.d.) Communicating Sequential Processes. Prentice-Hall, 1985

Communicatig Sequential Procesese (паралелни  модел  узајмних узастопних  процеса - математички прилаз  паралелизуму и комуникацијама     Чарлса  Ентони  Ричарда Хоара,  лауреата   награде Тхуринга. Ова књига треба да буде у свакој библиотеци са литературом посвећеном  компјутерским наукама (Сomputer Science).
 
Чарлс Хоар  је постао познат захваљујући  томе што је у својим радовима разрадио алгоритме брзих  сортирања  као и радовима из области алгебре процеса. 

Упоредо са  Робетом Милером,  аутором  прве књиге  о тој тематици, Хоар  је постао један од пионира  међу најпознатијим научницима  који су своје радове посветили развоју теорије информатике.

Истраживања  Чарлса Хоара  су незаобилазна литература  у пракси пројектовања  компујтерских система.
 

4. Ј.A. Bergstra, A. Ponse, S. A. Smolka (E.d.) Hadbook of Process   Alegbra. Elsevier Science, 2001.)

Упутство за алгебру процеса  садржи текстове три аутора из  ове уже стручне области  и одражава широки дијапазон обе научне гране  од времена њеног настанака 1970-их година до данас.  Намењено је да као свеобухватан  извор санања да  послужи  специјалистима  компујтерских наука.

Алгебра процеса  је метода формалних  описа  сложених компјутерских система,  а посебно оних  које садрже узајмноделујуће компоненте које се паралелно испољавају.

Ова дисциплина се дотиче многих тема из  Computer Science,   дискретно задирући у математоку укљулујући и логику,  затим теорију паралелизма, операциону семантику,  алгоритме, теорију сложености и тако даље.

5. Fokkink W.  Introduction to Process  Algebra. Springer 2000.

Заиста широк круг тема о алгебри процеса. За разлику од претходне књиге,  у овој је већа пажња посвећена практичној примени.  Реч је о књизи коју би нжењери програмери  требало  да прочитају пре било које друге.

Овај рад  нуди  специјалити подробан увод у основе   алгебре процеса - правца  који се активно развија током  последњих деценија.

Читаоци ће добити информацију о методама  проналажења  недоречености  у систему програмаског и апаратног  обезбеђења.


 

Превод и обрада: Бранко Ракочевић