Деведесета годишњица смрти Сергеја Јесењина (3.)

Смрт песника Серегеја Јесењина чија се  90.  годишница   обелеажва ове,  2015.  године, спада у најужасније,  никад сасвим осветљене и противуречне догађаје.

Од 25. децемра 1925,  кад су га нашли мртвог у соби лењинградског  хотела „Англетер“,  ево безмало  ће проћи цео век,  а спорови нису  престали.

Поклоници Јесењиновог талента убеђени да је песник убијен

И више од тога:  група поклоника његовог талента и историчара и не сумња: они су и даље убеђени да  је Јесењин убијен!

Ту верзију песникове смрти  у коју  се све више верује,  потврдио је Никола Браун, син писца који је изнео песниково  беживотно тело из хотелске  собе. Он изјављује да је  100%  био уверен да му  је   отац умро након мучења на саслушању,  а затим мртав обешен да би се приказало наводно самоубиство.

Историчар тражи од највиших руских власти да споведу истаргу

Историчар Валериј Мешков чак је сачинио и   захтев упућен   Председника Руске Федерације (РФ) и Министарству унутрашњих послова  (МУП) у којој  моли да се изврше  све истражне радње ради оних који би да сазанају    истину о Јесењину,   и  ради праведности.

Још уочи 115. годишњице песниковог рођења,  (1895) руски медији  су се упознали са тим необичним документом и покушали да провере верзију о убиству.

Захтев  историчара Валерија Мешкова гласи:

„Године 1925. у једној хотелској соби  је нађени мртви песник Сергеј Јесењин  био проглашен самоубицом.  Деценијама власти нису дозвољавале  ни да се посумња у тај закључак  скривајући околности догађаја. Тек у последњих двадесет година помaло су почеле да се осветљавају  чињенице  које противурече верзији самоубиства,  и ти факти су постали предмет разматрања и изучавања. Међутим,  до дана днашњег,  државни органи  спутавају свестрано и обjективно истраживање околности  погибије песника,  усмеравајући све напоре како би се доказала верзија ’самоубиства’.

У данашње  време располажемо материјлима из којих се недвосмислено могу извући докази да је против песника био спроводен поступак са циљем његовог убиства.“

Мишков уз захтев приложио  и цео низ  документа

Уз изјаву Мешков је приложио и цео низ докумената Уз нашу изјаву смо приложили и копију закључка налаза Гнералног тужиоца у којој се ни на једном месту  не објашњавају  докази из записника  који би говорили у прилог верзије о убиству.

Руски МУП: никакав захетв нсмо добили,  случај је одсвно застарео и пренет у ндлежнсти историчарима

У руском МУП–у су изненађени и кажу да никакву изјаву и захтев за покретање итсраге нису добили,  а и да јесу,  ништа не би у том смслу учинили,  пошто су сви рокови одавно прошли и да тиме сада треба да се баве историчари. „Уопште,  изјаву о убиству би правилније било адресирати на истражни  савет при тужилаштву него на МУП“, објашњава Сергеј Маствејев,  предавач на катедри  за процесно и кривично право Московске Државне Правне Академије  и додаје:

„Али скоро се ништа не би  ни добило ни тада.

Прво, зато што није  познато   лице или група лица  која су наводно извршила убиство.

Друго,  ако се кривично дело квалификује као обично убиство,  да би се повела истарга  од момента извршења злочина не сме проћи више од 15 година,  иначе поступак не може да се води због застарелости.

Укоико се пак дело квалификује да је извршено са посебном суровошћу, тада решење о трајању рокова доноси суд,  али само ако је убица установљен.

Уосталом,  уколико би захтев  и био прихваћен и спроведена истрага,  тешко да би се било што могло доказати и решити.”

Експерти за судску медицину на соствену иницијативу спровели   истрагу: једнодушна оцена –самоубиство

Спесцијалисти  Лењинградског обласног бироа за судске медицинске експеертизе по соптевној инцијативи су спровели истрагу.

Заменик начелника бироа, професор Јуриј Молин, показује коноп – „управо на таквом су нашли Јесењина“.
„Целог свог научног живота бавио сам се механичком асфиксијом,  о њој сам одбанио и магистарску и докторску дисретацију “–каже професор Молин и додаје:  „Она обједињује таква мрачна стања духа као што су вешање,  дављење,  топљенње  и друго.  Истражиаво сам документа  међу којима и поверљиве засписнике са места догађаја,  фотографије, изјаве и доказе незаинтересованих сведока о последњи часовима његовог живота и могу са пуном одговрношћу изјавити да је то било самоубиство”.

Те тачке гледишта придржавају  се сви ескперти судске медицине  који су изучавали одговарајуће материјале,  урачунавајући и детаљне провере извршрене по наређењу Врховног тужиоца СССР-а, а затим и Руске Федерације.

Замољен да објасни због чега се уопште и посумњало у самоубиство,  угледни ескперт за судску медицину,  професор Молин је одговрио:

„Најпре зато што је петља била окачена  високо на вертикалну цев парног грејања. Друго:  Јесењиново тело је било   црно као чађ и измучено,  па су то многи сматрали последицом тортуре  приликом наводног ислеђивања.   Ми смо спровели неколико експеримента и доказли да човек таквог раста и такве конституције као што је био Јесењин,  потпуно мирно је могао поставити на сто неколико предмета,  столицу или нешто друго, и закачити петљу  тако да издржи тежини тела.

При томе,  лице песника је било окренуто према  ужареној  цеви од које је  било опечено. А ткиво леша може да имитира слику опекотине настале за живота. 

Осим тога,  када се при вешању развија асфиксија,  може да настане  грчење тела. Уколико је човек млађи  и  физички јачи,  то грчрње је  израженије. У процесу  спазме делови тела ударају у околне  предмете и отуда настају  трауме на површини тела. 

Тако  је у овом случју чисти суицид“, уверен је и научним доказима убедљив  експрет за судску медицину,  професор Молин. 


Бранко Ракочевић