35 година после: Како се данас сећамо Тита? Опширније: http://rs.sputniknews.com/komentari/20150504/1663331.html#ixzz3Z9l9xXKB

На данашњи дан, пре 35 година преминуо је Јосип Броз Тито. Вест је обишла свет брзином светлости. Америчка телевизија Си-би-ес прекинула је редован програм да би обавестила јавност да је умро последњи велики војсковођа из Другог светског рата.

Поред тога што спада у ред највећих државника у другој половини 20. века, Тито је остао велика мистерија до данас. Авантуриста, револуционар, припадник тајних друштава…

Да ли је заиста био чобанче из једног малог загорског села или источноевропски племић који је преузео туђи идентитет — то свакако никада нећемо сазнати. Многе тајне отишле су у неповрат тог 4. маја пре 35 година.

Оно што је важније, међутим, јесте како је Тито остао упамћен? Сећају ли га се и какво је његово наслеђе? Старије генерације сећају га се, и сећају се где су се затекли у тренутку када су чули за његову смрт.

„Сећам се, како да не. Био сам у биоскопу 'Ђуро Салај' на Славији, гледао сам филм када је неко ушао у салу и рекао нам да је умро Тито. Изашао сам на улицу и ушао у трамвај. Ту сам сазнао да је прекинута утакмица Звезда — Хајдук у Сплиту“, каже за Спутњик један од анкетираних грађана.

Има још оваквих прича и све су сличне. Међутим када смо питали припаднике млађих генерација шта се десило на данашњи дан, нису умели да кажу. За Тита су, наравно чули.

„Мој деда прича о њему. Не могу да кажем да га воли, али прича о времену када се живело другачије. И боље него сада. Он је добио стан од фирме, ја ћу бити срећан ако уопште нађем фирму у којој ћу да радим“, каже Стефан који је рођен 1992.

Историчар Предраг Марковић каже да је мало државника који су, попут Ататурка или Де Гола оставили заоставштину.

„За разлику од Ататурка, који је иза себе оставио модерну државу, Тито је био цењен у свету као велики државник“, каже Марковић.

На питање да ли је Тито био заблуда србског народа, Марковић каже да је мало вођа који су били добри према своме стаду и да се није много мешао у односе међу републикама, већ је републичким руководствима препуштао да међу собом решавају проблеме.

„Србски комунисти нанели су више зла свом народу него он. Навешћу један пример: краљ Александар није давао пет пара за ветеране из Првог светског рата. Тито им је дао и пензије и друге бенефиције. Тако је непријатељ са Цера и Колубаре испао бољи од њиховог краља“, каже Марковић.

О Титу се може свашта рећи и написати — сведоци смо да се то и дешава — метри књига и сати разговора од почетка транзиције написани су и изговорени о њему и нико још није до краја докучио ко је он био, нити је описао време у коме је тај човек владао. Једно је сигурно — земља којом је Тито суверено владао распала се на саставне делове.