Неке цртице о европској свакодневници

Возач камиона из Словеније је на ТВ-у рекао како ради дневно по
16-18 сати за голу плачу, без плаћених прековремених часова, без
плаћеног топлог оброка. Кад би се побунио, каже, то његов газда једва чека, јер би га послао на берзу и узео Румуна који би му возио у пола цене, али газда истовремено прича како је у ЕУ супер, јер сваки месец купи нови камион. Бугарин (пословни партнер) прича како је Бугарска живела од извоза воћа и поврћа, а сада све увозе из ЕУ, док се држава све више задужује. Мађари причају како су постали најамни радници у (до јуче својим) виноградима, јер су их Французи прво уништили са ниским (дампиншким) ценама, да би, када Мађари нису више
могли врачати банци кредите, од банака купили за ситан новац готово све винограде. Тако се сада најпознатији мађарски виногради (токајац) налазе у власништву Енглеза. У Чешкој је ЕУ присилила власнике шећерана да затворе фабрике, док су радници завршили на берзи, а све зато јер ЕУ има превише шећера, а превише шећера има зато јер га ЕУ увози из Кубе и на њему је много већа зарада. Немачка је због прекорачења квоте дозвољеног загађивања, према споразуму из Кијота, велики део прљаве индустрије пребацила у Чешку.

Једини човек који је сабрао два и два је председник Клаус који тврди да је улазак Републике Чешке у ЕУ чисти промашај и у знак протеста не дозволи да се застава ЕУ извјеси на његову резиденцију.
Прошле године у фебруару сам једне недјеље у вестима на радију у
осам сати чуо у шпици крајње узнемирујућу вест - У Мађарској грађани незадовољни ЕУ изишли на улице, кренули према парламенту, полиција направила барикаде, очекује се оно најгоре. Укључио сам радио да чујем вести, међутим Мађарска се није више спомињала.

Увече сам са нестрпљењем чекао Дневник на ХТВ, но о споменутом догађају ни речи. Значи да је саборска комисија за информисање већ реаговала. Након пар дана стицајем околности срео сам се са неким Мађарима па сам упитао што је то било. Прво нису схватали на шта мислим, а када сам им објаснио шта је било на вестима, одмахнуо су руком и рекли 'Ма код нас су стално неке демонстрације против ЕУ '. Е па сада се питам где је демократија, где је слобода штампе, којом се толико бусамо у прса.
Тврдим да је то зато јер би против ЕУ било не 50% грађана РХ, већ 90% да овакве вести прикажу на нашој телевизији. Бојим се да на крају грађани неће ни гласати о уласку у ЕУ, већ ће до тог времена Сабор променити Устав, па ће Сабор место нас донети најбоље решење, а то је улазак у ЕУ, јер знају да су им изгледи да народ гласа за ЕУ веома мали. Тако је било у Холандији и Словенији, када су кроз испитивање јавног мијења схватили да ће народ бити против уласка у ЕУ. Када се пук побунио што се није изишло на референдум, одговор је био Ви сте гласали за нашу странку, која је у свом програму имала улазак у ЕУ и ми сада само извршавамо оно што смо вам у предизборној кампањи обећавали.

Надаље, зашто Устав ЕУ није прошао у Француској и Холандији, зашто су прибегли Лисабонском споразуму, зашто Лисабонски споразум прихватају парламенти, зашто га не даду на референдум?
Зато јер би прошли као у Ирској, а у Ирској знамо нису прошли.
Да ли су наши политичари свесни тога што чине овом народу? Да ли су свесни тога да ће уласком у ЕУ у врло кратком року сва добра прећи у власништво бјелосвјетске мафије и да ће наш народ бити најамна радна снага, боље речено робови. Они нису свесни да када власник плати порез на добит, остатак добити завршава ван граница РХ, док ако је власник Хрват та добит се опет инвестира у РХ. Знам добро о чему причам, јер сам донедавно радио у страној компанији и знам колико новца је сваке године власник односио из РХ. Шта је то подстакло све наше странке да у својим програмима готово сви (осим неких малих странака) имају улазак у ЕУ. Као једини логични одговор намеће ми се мисао да су купљени, јер богатој ЕУ (са великим осећајем за проналажење златног рудника) није проблем поделити нашим политичарима стотињак милиона
евра да би ови направили све што се од њих тражи .. Њима инвестирати тај новац је као мени да да просјаку 5 куна. Зар нико не види да су водеће чланице ЕУ (Енглеска, Француска, Холандија, Португал, Шпанија и Немачка), све од реда биле колонијалне силе, да су колоније освојили ратом, да су у тим ратовима поубијали милионе људи и опљачкали све што се опљачкати могло. Али све што су оружјем добили, оружјем су и изгубили. Сада имају музеје пуне умјетнина, злата,слоноваче и драгог камења али имају и издајнике (оне који су за њих ратовали у сопственој домовини против сопственог народа), који су им сада проблем (У Француској: Мароканци, Тунижани, Алжирци, Маури и.т.д., Лондон има преко 50% обојеног становништва, а да не причамо о томе на шта личи Холандија) и извор су криминала. Сада имају и једно велико искуство, па су поучен Аљаска, коју су САД купиле од руског
цара дошле до закључка: што се отме оружјем, оружјем се може вратити, али што се купи, може се само куповином вратити, па су сада кренули освојити свет на нови начин: глобализацијом.

Прочитајте малу плаву књижицу ЕУ-ам која се зове Устав ЕУ-а у којој све пише ...
И сада су те земље лансирале причу о глобализацији. Шта се то крије иза глобализације? Глобализација је колонизација без испаљеног метка.
И ми насједају тим хохштаперима, који нас уче шта је то демократија, што је добро, а шта је зло, а до јуче су сијали смрт широм света.
Истријебили су целе цивилизације. Највећи демократи на овоме свету САД донедавно су имали робове, а до јуче се нису возили у истим аутобусима са црнцима, док је Дубровачка република 1642. године донела закон о укидању ропства, дакле у време када је Северна Америка још била енглеска колонија и није постојала као држава (САД су оформљене као држава 1776 године). И сада им је тактика да жртву прво баце на колена (најчешће кроз финансијска задужења), а онда долазе са ковчезима новца, адвокатима и уговорима, па све вредно кроз кратко време промени власника, наравно за ситан новац, јер и краљ у пустињи, када умире од жеђи, даје краљевство за кап воде.

Ја јесам за ЕУ, али не ЕУ са оваквом политиком, политиком коју воде капиталисти, а не политичари. Каква је то политика када су капиталисти због своје грамзљивости, похлепе и непресушне жеље за што већим богатством свој капитал ради веће зараде пребацили у Кину (где радник ради за $ 1 дневно), а раднике уз чију помоћ су стекли тај исти капитал шаљу на берзу, да би робу произведену у њиховим фабрикама у Кини, допремили у ЕУ и да је продају својим дојучерашњи радницима, који сада живе од социјалне помоћи.

Тако су до сада уништили текстилну индустрију у ЕУ, обућарске
индустрију, начели дрвно прерађивачку индустрију, аутомобилску
индустрију и.т.д. Тврдим да оваква политика ЕУ није добра, да се
базира само на капиталу, а за човека више нико не брине. Сада више није довољно радити радним даном што би рекли Загорци од ве до ве, већ је потребно радити и суботом и недељом, али то само код нас, док ти исти центри у својим матичним државама недељом не раде (Аустрија и Немачка). Но, та политика је политика сечење гране на којој седе и када 50% радника у ЕУ заврши на берзи, а друга половина више не буде могла плаћати социјалу радницима на берзи, поново ће потећи крв потоцима. Да ли ће се то крвопролиће звати Октобарска или Француска револуција није битно, али то је са оваквом политиком ЕУ неминовно.

Богаташе у ЕУ код нас највише занима Славонска равница, извори питке воде и наша обала заједно са острвима. Индустрија их не занима, то имају код себе у Кореји, Кини, Вијетнаму, Турској и Индији. Њих наша индустрија која им конкурише смета. Њу треба уништити. Погледајте само какав притисак раде на нашу владу у вези бродоградилишта. Наша бродоградилишта им сметају јер конкуришу Корејски, која су у њиховом власништву. То оправдавају слободним тржиштем и заштитом тржишног такмичења. Кад смо већ код слободног тржишта да кажем и то да је њихова теорија да све што није профитабилно, дакле што не може на тржишту опстати, треба пропасти. Али то правило важи само за неке, иако тврде да смо сви једнаки (све свиње су једнаке само су неке једнакији, Оруелл), па питам се зашто онда сада у овој кризи нису пустили да пропадну све банке у ЕУ и САД-у, јер су по тој логици требале пропасти, зашто су аутомобилској индустрији дали финансијску
ињекцију, зашто је само Америка, да спаси своју економију жртвовала преко тисућупетсто милијарди УСД. Зар ми дотацијама не
спашавамо своје привреду? Зар није боље да им помогнемо са два
три милиона УСД, него да ти радници заврше на берзи, где ће коштати буџет десетак пута више.

Дакле ми све слепо верујемо тим бјелосвјетском лажовима. Можда ћете рећи да сам прегруб у изношењу својих оцена. Не нисам прегруб, ја сам очајан, могу ово писмо послати и у новине али оне га неће објавити. Гебелс, Хитлеров шеф пропаганде је за ове данашње менаџере пропаганде био дечји вртић. Ови данас су ученици Америчког агресивног маркетинга рођеног у потрошачком друштву (Маркетинг, што је то уствари? Једна дефиниција каже да је потрошачко друштво изградило маркетинг, који је способан човека уверити да купи нешто што му не треба, за новац који нема-картицу). То пак значи да човека треба убедимо да се што више задужи, јер је онда с њиме лакше владати.

Ако човек никоме ништа не дугује, тада си може пуно тога да дозволи, али ако дугује, за ауто, за кућу или стан, довољно му ј е припријетити отказом и човек ћути јер ако остане без посла ће остати без свега, а нико не жели остати без егзистенције и добара које је стицао мукотрпним радом, поготово када иза себе има породицу, која је сваком раднику светиња.

Колико су лажљиви, сјетит ћете се и сами, када Вас подсјетим на
обећања страних банака. Док нису имали приступ у РХ, онда су нас
уверавали, да ако им отворимо врата, да ћемо имати камату, исту као и у њиховим матичним државама (код њих је сада камата 3%, а код нас 13%), када су ушли обећавали су компанијама, које пређу к њима из тадашњег СДК, да ће им платни промет радити бесплатно. Но наше компаније на то нису насједали, па су ода др. Шошић и др. Ђодан јавно попљували СДК, назвавши СДК комунистичким мастодонт, који треба укинути (јер такво што не постоји нигде у свету), а пословне субјекте пребацити у пословне банке. Напокон су донели закон који је предузећа присилио да рачуне и новац пребаце у пословне банке, али тог часа више ниједној банци није пало на памет одржати обећање о бесплатном платном саобраћају, штавише цена платног промета је поскупјела отприлике пет пута. У тим истим банкама данас можете добити кредит за ауто, камион
или било шта друго произведено на западу у року пар сати до пар дана, док за рецимо фарму крава кредит ће наш сељак гањати пар година.

Наша власт је по мени учинила највећи пропуст 1992. године, када је у претприступним уговорима са ЕУ потписала да ће отворити наше тржиште европским производима и да ће продати банке. Тим потезом смо уништили домаћу индустрију, пољопривреду и тржиште новца или речено шаховском терминологијом, поклонили смо противнику краљицу и топове. Да наставим са шаховском терминологијом: наша влада игра шах са ЕУ, а има знање почетника, који зна само како се вуку фигуре, док противник зна десетак потеза унапред и унапред зна где ће нас навући на танки лед и матирати, односно постићи све оно што су наумили. За улазак у ЕУ прво су нам условили сарадњу са Хашким судом. Затим смо морали изручити генерала Готовину, па смо морали прихватити ЗЕРП, сада ћемо морати да да Словенцима 90% онога што траже и тако мало по мало, наједном ћемо се наћи на коленима без панталона. Ако се само мало супротставимо извући ће аса из рукава, а то је да ће преко ноћи затражити поврат свих дугова, а то је овог часа око 50 милијарди УСД.

И шта мислите шта нас онда чека? Чека нас једино могуће, а то је
увођење максималних пореза на све могуће и немогуће, од пореза на
рогату стоку за сељаке, порез на вишак стамбеног простора, порез на викендице, ауте (неке од њих већ имамо али ће сада бити неколико пута већи), порез на порез и до чега ће то довести? Довешће до драстичног пада цена некретнина и до општег колапса у здравству, школству и трговини. И сада је јасно зашто ЕУ инсистира на брзом сређивању грунтовнице и земљишних књига.

Прошле године, наш премијер је рекао да је Хрватска једна велика
породицу, са чиме се ја у потпуности слажем, само се питам да ли је у његову малу породицу долазила полиција и центар за социјални рад радити реда или је тај ред радио сам, па се питам зашто му у великој породице ЕУ треба радити реда? Надаље, многи бесплатни програми ЕУ су измишљени за то да припреме терен за дан Д. Нпр. програм по којем емисари ЕУ уче наше лумена, како господарити друштвеном имовином, а за то им требамо дати списак друштвене имовине са процјеном вриједности. Да ли Вам то што говори?