У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

др Милан Младеновић од Лужице

ПЕСНИЧКО-ШАХОВСКИ ХРАМ

Из потресне приче израстају „Песмодари мира“, један од најплеменитијих

и најлепше именованих књижевних конкурса за које знам. Сестра је

изгубила сестру. Једна, Славица, посвећена књижевности, остала је без

друге, Слађане, посвећене шаху, обе сасвим младе. Коју је племенитију

утеху могла да изнађе неутешна књижевница, какву надокнаду за

ненадокнадиво, него да позивом на певање о Шаху Љубави и Миру подигне

храм злехудим удесом изгубљеној сестри?

И једна и друга биле су изабрале, свака за себе, по један свеопшти

језик. Када је прерано занемео шаховски, прискочио је, у надокнаду,

онај књижевни.

Није ми познато да се било која дисциплина духа, не дакле само

спортска, дичи лепшим геслом од шаховског: GENS UNA SUMMUS! Онај ко је

тим ЈЕДАН СМО РОД обележио смисао бављења шахом, погодио је у само

срце ствари. Ни један други језик не повезује, не спаја, не обједињује

људе колико шаховски.

Иако намењен истој сврси, језик књижевности је на тежем задатку.

Неопходан је превод да би се порука и дух једног језика пренели у

други. А често ни он не бива довољан, посебно у поезији. Постоје

бројне непреводивости. Оно најлепше остаје заточено у посебности

појединих језика.

Помишљам да би неке најлепше песме могле да се препевају на шаховски

језик. Како би то било да се, на пример, Дисова песма „Можда спава“

чита као шаховска партија! Обрнут поступак је, наравно, примеренији и

каткад се упражњава, ток партије може се опевати стиховима. Мој лични

пример за то су „Шахопеви“, међу којима се издваја „Коњски шахопев“,

партија коју сам „препевао“ и онда у песничкој збирци Дноврх објавио у

обе верзије. На оба језика се слави „црни ат“ који је сам „угушио''

противничког краља окруженог целокупном својом солдатеском.

Са још две неупоредиве предности располаже шаховски језик. Прво, он се

размењује у радости непосредног сучељавања и напетости супарништва,

док књижевни израња из често мучног и исрцрпљујућег осамљивања. И

друго, бољи се одмах зна. Па и кад је равнотежа, привремена једнакост

снага, на крају се ипак, овако или онако, нпр. положајем на табели,

добија победник. Ту нема ,,неправди за живота'' и накнадних

распознавања, чега је крцата историја књижевности. Пружаш руку

противнику у знак честитања. Или ти се пружа. Знаш где си на табели,

на рејтинг листи, у времену!

Али ту где је добитак, расте и надокнада. Где предност, ту и мана.

Чиме се у тим одмеравањима са шаховским надокнађује књижевни језик?

Његово дело не пати од ограничења времена, као у шаховској партији.

Шаховски уметник се бори са сатом, а књижевно стваралаштво укида

време. Да је великим писцима претио пад заставице на сату, многа ремек

-дела никада не би била написана.

И зато су ,,Песмодари мира'' истинска књижевна накнада за несрећно

занемели језик младе шахисткиње Слађане Јовановић. Сви који буду

учествовали на конкурсу стиховима ће надокнађивати неодживљене њене

године. И то ће бити фреске, мозаици, витражи на храму-задужбини који

јој је подигла племенита сестра.

28 12. 2014. Београд

ЖРТВЕНИ (КОЊСКИ!) ШАХОПЕВ

друга верзија

Хеј, народе! Догодило се чудо!

Још нисте чули за такву гротеску!

Један црн коњ џилитнуо се лудо

И сам скршио белу солдатеску!

У јеку битке падале су жртве.

Упомоћ Упомоћ! вапио је краљ.

Непријатељ језди и не броји мртве

Као да му командује Михаил Таљ!

Стража се узбуни па на краљев ропац

Призва делије од свакога рода

По један пешак, топ, скакач и ловац

Сташе да творе обруч непрохода.

У противнапад! нареди краљица

Па сама поведе оштар узвраћај.

С првим официрем моћна осветница

Црном краљу сплете матни загрљај.

Али спрам свих њих борио се Песник

Већ са својом дамом у Вечном Животу

На црно-белој табли урнебесник

Ратник за Смисао, Љубав и Лепоту.

Његова краљица смотри претњу краха

Па ускликнувши: Без краља не ваља!

Призва јунаке без мане и страха

И даде живот за вољеног краља.

И кад белом краљу ат већ дође главе

Да левим копитом докаже педигре

Први артиљерац ношен жаром славе

Залуд се жртвова за лепоту Игре.

Црни ат остаде сам на сред бојишта

Спрам њега бедем око олигарха

И тад се пропе, џилитну, зањишта

И десним копитом докрајчи монарха.

Хеј људи! Памтите ту чудесну слику

Подвиг о каквом сваки јунак снева!

У спомен поети дорат-бојовнику

Ширите славу коњског шахопева!

1967, Предео Жеге - 2011, Вретено

На  фотографији др Милан Младеновић  и  Славица Јовановић

Припремила : Славица  Јовановић