У Паризу се приређује изложба поводом стогодишњица рођења Едит Пијаф

Ове године  се навршава сто година  од кад је  (1915. ) у Паризу  рођена једна од најталентованијих шансоњерки ХХ века-Едит Пијаф.
 
Тим поводом Францукса Народна библиотека у Паризу   приређује  изложбу која ће бити отвоврена наредне седемице, а   на којој ће бити представљено око 400  различитих експоната почевиши од фтографија,  тесктова песама,  па до видео- клипова, као и остали предмети који су припадали првом гласу француске шансоне ХХ века,  рођене 1915,  а преминуле 1963.

Посетиоци ове  поставке имаће прилику да виде и најатрактивнији експонат -омиљену црну хаљину генијалне шансњерке  у којој је Едит  Пијаф често наступала на концертима као и мајицу бицклисте  Луја Жерардена с којим је Пијаф  једно верме била у вези.

За ову изложбу  францусдка глумица Марион Козијар  позајмила је две своје светске филмске  нагарде  –„Цезара“ и Оскара“,   које ће се наћи међу експонатима и тиме  још више привући пажњу посетилаца.

Изложби која се приређује  поводом стогодишњице рођења краљице шансоне,   бесмртне Едит Пијаф,   дајемо спомен ову.

Минијтатурна,  крхка фигура

Гледајући ту минијатурну,   крхку жену високу свега 147 сm тешко је поверовати да је та особа успела  да   поднесе толико несрећа,  које су је пратиле кроз цео  живот  од  рођења до смрти.

Та сићушна и крхка фигура луткарске спољшности  поред  изванредних гласовних способности, била је обдарена невероватном животном енергијом,  упорношћу и постојаношћу.

У детињству  је ослепела 

Пошто никоме у њеној породици у почетку није било до минијатурног новорођеног створења,  нико се на Едит није ни обазирао,   па нису ни приметили да се код девојчице развила  катаракта.

Током прве три године Едит је била потпуно слепа.

Чудом прогледала

Како у својој  књизи пише Симона Берто, пријатељица певачице, девојчицу је излечило право чудо. 

Њена  бака,  иначе власница бордела у Паризу,  је решила да унуку   поведе на ходочашће  к светој Терези,  у Лизје. Заједно с њима у манастир је  пошло  и „сестринство”  из бордела  да се помоле за девојчицу,  а и за себе.

Светицу су молили да девојчица прогледа на дан св.  Лудовика,   на рођендан Едитиног оца.

И молитва  им  се услишила:  Едит је прогедала   на дан који је бака била назначила.

И прво што је  повраћеним очињим видом угледала у својој  кући будућа славна певачица  –био је клавир. 

Због сталног подсмевања вршњака није завршила школу  и тако  остала неписмена целог века

Малој Едит се није дало ни основну школу да заврши. И то не зато што школу није волела,  него зато што јој је  у њој било просто неиздрживо због  сталног подсмевања којим  су је и дочекивали и испраћали  њени вршњаци:  нико од њих није хтео да прими у своје   друштво унуку  власнице бордела. 

Тада је отац исписао из школе  и научио је да му буде помоћница:  он је изводио акробатске трикове,  а Едит је певала и тако зарађивала за живот почевши још од  раног детињства.

Тако ће будућа  прва дама  сетске шансоне остати целог живота неписмена.

Преживела смрт   детета

У 16.  години Едит се удала за Луја Дипона,  трговца и кроз годину дана  родила им се кћерка Марсела.

Али брак се ускоро распао и Дипон је напуштајући Едит повео кћерчицу са собом.

Мала Марсела  се разболела од шпанске грознице која у то време харала светом, смештају је у болницу,  у којој је посећује мајка која се и сама заразила шпањолком.  Али,  Едит је оздравила,  а кћерка  није.

У то време је Едит напунила 20 година  и после тога никад више није рађала.

Лепле,  власник кабареа у коме је певала,  надева јој надимак  Пијаф (врапче)

Луј Лепле, власник кабареа „Жернис“ позива двадестогишњу шансоњерку  да изведе  свој програм у његовом позоришту.

Лепле јој је и наденуо надимак „Пијаф“ (врапчић).

Њен наступ у кабареу је имао велики успех,  али ће се ускоро догодити трагедија: Луј Лепле је убијен пуцњем у главу,  а шансоњерка је доспела на списак осумњичених  за убиство,  пошто се њено име налазило у тестаменту послодваца. 

Преживела окупацију немачке армије

Почетком 1940.  Пијаф је била  позната шансоњерка и глумица. 

У ратно време приређивала  је добротворне концерте за подршку  породицама страдалим у ратним сукобима и пустошењима.

Осим тога,    наступала  је на концертима на   територији Немачке у логорима у којима су били заточени француски војни заробљеници.

За време рата погинули су јој родитељи.

Послератни период – време узлета певачице

Послератни приод је било време узлета певачице.

Дошло је до промена и на њеном личном плану:  Едит  почиње љубавну авантуру  са светским боксерским шампионом  Марселом Серданом.

Спортиста је био ожењен,  али се страсно заљубио у певачицу.

Нажалост,  Сердан је 1949.  страдао у авинској несрећи за време лета к Едит,  после чега она почиње да употребљава морфијум за смирење.

Доживљава две аутомобилске несреће

Након  Серданове погибије,  Еди Пијаф се опет удала. Изабраник јој је био Жак Пилс.

Ни овај брак није дуго трајао.

Едит су до краја живота прогониле  несреће и трагедије,  сустижући једна другу. Доживела је  и две тешке саобраћајне несреће,  оба пута са Шарлом Азнавуром поред себе у аутомобилу.

Доктори су јој олакшавали болове морфијумом од кога је још од ранијих трагедија постала зависна.


Бранко Ракочевић