Зашто ће Кина и Русија разговарати у четири ока

Професор Цанронг Ђин са Института за међународне односе на кинеском националном Универзитету објашњава у интервјуу за кинески државни радио да Русија и Кина имају заједничке ставове у погледу Другог светског рата, а да присуство кинеског руководства 9. маја у Москви показује висок ниво односа две земље.

„Русија и Кина имају сличне ставове о питањима која се односе на Други светски рат“, рекао је професор Ђин, додајући да су обе земље дале огроман допринос рату, као и да је цена коју су платиле била веома висока.

Професор је приметио да су, штавише, Кина и Русија суочене са претњом историјског ревизионизма.

Према његовим речима, у овом тренутку, Јапан покушава да побегне од своје историјске одговорности (за злочине почињене у Кини и на другим местима), а слична ситуација се дешава и у источној Европи.

„У Литванији и Естонији је било случајева уништавања споменика војницима Црвене армије, док су у балтичким земљама, у Чешкој и Словачкој, совјетски војници повремено стављани у исту раван са нацистима, што је веома увредљиво“, каже професор.

Ђин је објаснио и да поред заједничке претње историјског ревизионизма, Кина и Русија имају сличано историјско искуство у односима које САД имају према обе ове земље.

Ови фактори, према његовиме речима, приближавају Москву и Пекинг, гурајући их у јачу политичку сарадњу.

„Оне ће заједно прославити 70 година победе у Великом отаџбинском рату и кинеско-јапанском рату“, рекао је професор, истичући да та одлука одражава чињеницу да је руско-кинеско партнерство, тренутно, на прилично високом нивоу.

„Ја верујем да овај период може трајати и дуже, јер је заснован на заједничким интересима обе земаље“, истиче он.

Коментаришући недавну одлуку САД да на Параду победе пошаље амбасадора Џона Тефта, Ђин је објаснио да је Америка донела одлуку из жеље „да даље не погоршава однос са Русијом“.

Према Ђиновом мишљењу, много важнији разлог за такву одлуку има историјске корене, с обзиром да су САД и Совјетски Савез били савезници у борби против нациста.

„Да су САД одлучиле да никога не пошаљу на параду, показале би да не поштују своје људе који су погинули у борбама. Зато верујем да је Вашингтон, упркос унутрашњој и спољној политици коју води, из историсјких разлога одлучио да пружи шансу Москви, уместо да се одупре по сваку цену“, каже Ђин.

Оваква одука САД, према Ђиновим речима, може јако мало, у позитивном смислу, да промени ставове других земаља које су одлучле да не пошаљу своју делгацију у Москву 9. маја.

Академик је навео чињеницу да ће лидери Француске и Немачке, упркос одлуци да не присуствују паради, посетити и положити цвеће на Гроб незнаног јунака када 10. маја стигну на разговоре у руску престоницу.

Што се тиче руско-кинеских односа у дугорочном периоду, Ђин је приметио да неки људи на Западу верују да приближавање Русије и Кине има за циљ супротстављање САД.

Међутим, према његовом мишљењу, односи две земље су реални због комплементарности привреда земаља, као и потребе јачања позиције и сигурност на границама.

„Дакле, чак и ако односи САД и Москве крену да се одмрзавају, Кина и Русија ће наставити блиску сарадњу. Ово ће, вероватно, бити дугорочни феномен“, закључује Ђин.