МИРЕЛ ТОМАС : ПРИКАЗ ЈЕДНЕ КЊИГЕ ЗАШТО БИ ТРЕБАЛО ПРОЧИТАТИ КЊИГУ ПОВЕРЕНИК ГОСПОДАРА ЗЛОГ АУТОРА РАДОВАНА Б. МИЛИЋА

МИРЕЛ ТОМАС : ПРИКАЗ ЈЕДНЕ КЊИГЕ ЗАШТО БИ ТРЕБАЛО ПРОЧИТАТИ КЊИГУ ПОВЕРЕНИК ГОСПОДАРА ЗЛОГ АУТОРА РАДОВАНА Б. МИЛИЋА

Мирел Томас: Приказ једне књиге.

   Књига "Повереник господара Злог" је посвећена стогодишњици првог светског рата, понижењима и нападима којима је србски народ у свим ратовима до данас, од исте светске иделогије био изложен. Тако каже Радован Б. Милић, аутор ове књиге.

   За увод цитирам: … Злочини, који су се догађали те 1991. године, Европу нису занимали. Као да су се догађали негде на неком другом крају света, у херметички затвореним логорима, а не пред нашим очима. Свет никада није био тако слеп и глув као тада. Сви позиви и сви апели да се догађа злочин за њих су представљали апсурд. Зато данас и настаје ова »обична« прича, са жељом да је неко прочита, па макар нешто из ње и запамти. Ако ништа друго, а оно истину...крај цитата.

   Ово су само неке од речи којима се може наслутити шта ћемо у овој књизи прочитати. О, нашој прошлости после 1990 г. има недовољно записа а још мање издатих књига. То су они записи који недостају и о новинарима који су све друго били али најмање само то. По смислу те речи већ су дприносили и учествовали у томе да свет не сазна истину о стварним србским жртвама као у Сарајеву тако и у другим местима. Ми смо једноставно затрпани литературом против Срба. Све то није могуће мењати без великог медијалног залагања. Управо и ова књига Радован Б. Милића "Повереник господара Злог" је један незаменљив пример о томе како су Срби били "Агресори " у Словенији. Ово ново књижевно дело би се неизоставно требало превести и на немачки језик, што би му омогућило пласирање и на немачко говорно подручје.

   Писац је између осталог ову књигу посветио и мучки убијеним, србским војницима чија, имена и доследно наводи. Осим тога, направио је и преглед догађаја од првог до другог светског рата, и са много умећа је уплео разне историјске догађаје у своје описе. То је ову књигу већ уврстило у оне које би могле своје место наћи и у бечким библиотекама.

Цитирам: Ову књигу посвећујем њима, палим браниоцима слободе и правде у првом светском рату и свим ратовима до данашњих дана. Србским домаћинима пре свега, који су се латилии оружја бранећи своја огњишта и огњишта својих комшија. Од 1914 до 1918 је страдало 450.000 србских војника и 650.000 цивила. Крај рата није доживело 58 одсто мушкараца. Србија тих година није имала довољно платна како би по старом обичају на кућама истакла црни барјак жалости. Хвала србским

соколовима за све што су учинили да и данас, како - тако стојимо поносни, али још увек нападани, пострадани, понижавани и уништавани од исте идеологије светског господара Злог који је започео Први светски рат, а и све остале.....

   Аутор је веома уверљиво описао многе новинаре који су били и судионици напада против Срба.

Циитрам: Драгу Јанчара, писца књиге КРАТКИ ИЗВЕШТАЈ ИЗ ДУГО ОПКОЉЕНОГ МЕСТА, (мислило се на Сарајево), срео сам 7. Фебруара 2012. у Словенским Коњицама. Том приликом смо у књижници изменили неколико куртоазних речи. Сутрадан сам позајмио књигу »Кратко порочило из долго облеганега места«, књигу са којом лежем, коју сањам и са којом ћу се будити све дотле, док не

разобличим сваку њену испразну реч. ..Крај цитата.

   Са задовољством сам, посебно, запазила да је Радован Милиц поменуо и Петра Хандкеа, аустријског књижевника који је својим пером ушао у новију историју са истином и без оптужбе против Срба.

   Цитирам: Зашто је Хандке тих немирних година поклањао пажњу аргументовано историјским чињеницама растурања Југославије и узроцима сукоба пре него сопственим очима и лажним сликама, за повереника је потпуно јасно. Он зна да су словеначке слике остале упамћене, не само у Хандкеовом мислишту, већ и у вечној црнини родитеља настрадале деце, те 1991. године..крај цитата.

   Једно од ауторових најистакнутијих критика је директна критика новинарима који су у то време немилосрдно тенденцизним информацијама прекрајали истину.

Цитирам.. И слепи морају отворити очи. Највероватније да би после овог сазнања Драго Јанчар, ако не целокупна европска и светска јавност, морао разумети и у помоћ позвати сопствену савест о томе: ко је на простору БиХ започео са насиљем и ко се у целој ствари само бранио? Писац, а такође европска и светска јавност би морали знати, а коначно и признати, ко је био жртва, а ко злочинац. Тада би и слепи отворили очи пред истином да су сарајевски логори »Силос« и »Сунце« били концентрациони логори, а

Сарајево Аушвиц.... а Драго Јанчар не...крај цитата..

Радован Б. Милић је на само стотину страница успио направити пресек историје кроз скоро бајковите описе догађаја, као да су се јуче десили или чак још дешавају. Догађаје који потичу још од Првог светског рата па до данас, писац успешно уводи и проводи читаоце кроз историјске епизоде. Нарадије бих вам навела још низ цитата из ове сажете књиге Радована Милица, али за то ћу вероватно имати прилике када књигу будемо презентовали бечкој публици испред „Бечких поета“

Преузела из часописа " Трагови"  Славица Јовановић  дописник " Трагова " из Србије