Популарност „Раша тудеј“ - људи желе да чују и другу страну

Све већа гледаност телевизије „Раша тудеј“ одражава потребу људи да упознају и други приступ актуелним проблемима, оценили су стручњаци у изјавама за Спутњик, коментаришући забринутост ЕУ због растућег утицаја те телевизије и отварања интернет портала и радио-станица широм света.

Европски савет, који чине лидери 28 чланица ЕУ, задужио је на свом последњем самиту високу представницу за спољну политику и безбедност Федерику Могерини да до краја јуна припреми план против, наводног, пропагандног утицаја Москве на грађане земаља Запада, с посебним освртом на исток Европе, то јест на бивше чланице совјетског блока.

Европски лидери, по свему судећи, највише су забринути због растућег утицаја телевизије Раша тудеј, као и интернет портала и радио-станица Спутњик, које у Бриселу сматрају важним елементом такозваног „хибридног рата“ који Русија наводно, од почетка украјинске кризе, води против западног света.

Дугогодишњи новинар и аутор књиге „Криза медија и медији кризе“ Слободан Рељић каже да ова појава није ништа ново на европском медијском небу, јер данашње генерације, подсећа он, још памте време кад су све западне земље имале своје пропагандне сервисе широм света, што је нарочито било видљиво у источној Европи.

„Сада, када је Русија направила врло сличан инструмент као Си-Ен-Ен, они су једно време то толерисали и нису схватили у чему ће бити њихов проблем“, рекао је Рељић.

Он је нагласио да ће се, како се буде увећавао број људи који који желе да чују неку другу врсту приступа актуленим питањима, ситуација на том пољу стално заоштравати, додајући да се могу очекивати само гори и све суровији одговори.

„Нема ту никаквог фер-плеја, Запад није навикао ни на какав фер-плеј. Они у последњих триста година само освајају… И немају тај однос. Могу се зауставити само у мери у којој неко може да се избори за то. Нема ту никакве милости, и то знају сви који учествују у тим 'играма' с медијима`“, истиче Рељић.

У медијским написима протеклих дана провејавају махом оцене да ће Запад тешко моћи да надокнади своје садашње заостајање у информативном рату, пре свега због тренутног стања, односно кризе у сопственим медијима.

Информативне куће широм Европе су тешко погођене недавном економском кризом, отпуштања новинара су свакодневна појава, а редакције имају све мање средстава за финансирање дописништава или слање екипи на терен.

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић, међутим, каже да Европа тренутно нема нарочитог разлога за забринутост, бар кад је реч о Србији и то не само због тога што западне земље на Балкану још увек имају своје активне сервисе политичке пропаганде.

„Дан-данас, остаци тога су радио-станице Глас Америке, Дојче веле, РФИ, и тако даље… Према томе, не говоримо ни о чему новом. Ако имате такву ситуацију, логично је да и та друга страна — која је у овом тренутку 'циљана' од стране Запада као непријатељска — мора да има одговор на такву врсту пропаганде која се води против ње“, каже Миливојевић.

Већина медија који делују у у Србији, према његовим речима, тренутно је прозападно оријентисана.

„То су или медији који имају углавном 'еврофанатичну' уређивачку политику, или им је уређивачка политика 'европскија' него што је, рецимо, 'русофилска'“, каже Миливојевић и додаје да у овом тренутку, кад је реч о самој Србији као једном медијском тржишту, можемо говорити о апсолутној доминацији онога што је идеја Брисела и Вашингтона.

„Све оно што други говоре, рачунајући ту и руски утицај, на домаћем медијском тржишту потпуно је ирелевантно“, сматра Миливојевић.