ПРОМОВИСАН 24. БРОЈ '' ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' У КРАГУЈЕВЦУ

 

ПРОМОВИСАН 24. БРОЈ '' ГЛАС ХОЛМИЈЕ''  У  КРАГУЈЕВЦУ

                                    

Са промоције у Крагујевцу 

 

У организацији завичајног удружења "Комови" и "Удружења писаца Крагујевца",

 Дана 19.03.2015.године, у просторијама КУД "Абрашевић", одржана је промоција часописа „Глас Холмије” у Крагујевцу. Наведено гостовање, претходних дана је најављено како на радију тако и на ТВ Крагујевац. За ту прилику је угошћена 12 чланова делегације из Берана. О часопису ''Глас Холмије'', надахнутим обраћањем све присутне одушевили су:  Бранислав Оташевић, Горан Киковић, Давид Лалић, као и Раденко Бјелановић , предсјеник Удружења писаца Крагујевца . После представљања часописа , настављено је дружење са браћом из Васојевића. Незаборавно братско  дружење настављено је до касно у ноћ када су наши гости посјетили  још једног наше браственике Милана и Милету Лалића , где је настављено дружење, пре него што су гости наставили пут за Војводину и Војвода Степу                                   

 

О сарадњи Берана и Крагујевца разговарали су  предсједник СО Беране Горан Киковић и Замјеник градоначелника Крагујевца Обрад Турковић, они су том приликом договорили од раније иницирано побратимство ове два града. 

Разговарано је да се успостави економско-културна сарадња   на добробит грађана Берана и Крагујевца. Овом приликом размијењена су искуства у раду локалних управа Берана и Крагујевца. Иницијатор побратимства је завичајно Удружење ''Комови'' из Крагујевца и Верољуб Кастратовић.

 

 

Детаљ са промоције из Војвода Степе

 

Предсједник СО Беране Горан Киковић, заједно са  делегацијом  Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца регионални одбор-Беране у саставу: Миличко Трифуновић предсједник, потпредсједници: Драган Радић и Душан Поповић, Бранислав Оташевић, предсједник Удружења србских књижевника у отаџбини и расејању-Андријевица, Давид Лалић, члан Удружења србских књижевника у отаџбини и расејању-Андријевица, Мило Јоле Цикић Шљакић, Предсједник  секције Удружења ратних добровољаца 1912-1918,њихових потомака и поштовалаца Полица, Драгослав Вукићевић, секретар секције младих, Светолик Чукић, директор ОШ ''Доња Ржаница'' из Доње Ражанице, Милош Раковић, предсједник МЗ Лубнице и Милован Зечевић, члан Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца из Виницке, боравила   је 20. и 21. марта 2015. у посјети мјесту Војвода Степа на манифестацији ''Дани Војвода Степе'' која се по девети пут организује у овом мјесту.

 Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за културу, општином Нова Црња и Месном заједницом организовала је од 16. до 22. марта уз богат културно историјски програм ову сад већ традиционалну манифестацију.

  Потом је наша делегација је у Дом културе присуствовала Представљању 24. Броја ''Глас Холмије''; о часопису   су говорили: Бранислав Оташевић, Давид Лалић и Горан Киковић. 

Госте је у име домаћина поздравио Бранко Савић, предсједник Удружења ратних доброво-љаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа, који је и водио програм промоције. 

Затим је у сали Центра за културу одржана академија, односно одржан концерт народних пјесама и игара у извођењу фолклорног ансамбла '''Вила'' из Новога Сада.   На почетку вечери присутне је у препуној сали поздравио у име СО Беране Горан Киковић који је пренио братске поздраве из Васојевића и истакао да долазе из слободног србског града Берана.  

 

У Новој Црњи, са лијева на десно: Миличко Трифуновић, Пера Миланков и Горан Киковић

 

            Госте из Беране примио је и Пера Миланков, предсједник општине Нова Црња.Он је имао одвојен разговор са Предсједником СО Беране Гораном Киковићем, са којим је договорио сарадњу између општина Беране и Нова Црња. Киковић је овом приликом позвао предсједника Перу Миланкова да посјети Беране током октобра мјесеца како би се успоставила братска сарадња између двије општина а све на добробит грађана Берана и Нове Црње. Овом приликом размијењена су искуства у раду локалних управа.

 

        Наредног дана делегација из Берана посјетила је Београд и потом отпутовала у Беране.

Оваквих сусрета биће и наредних година а све са циљем успостављања братске сарадње са својим сународницима ма гдје год живјели.

 

 Прилог припремио  Миличко Трифуновић

 

 

 

 

У организацији Удружења ратних доброво-љаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Београд и Удружења Васојевића Београд  одржана је промоција књиге ''Преци и потомци'' аутора историчара Горана Киковића. О књизи су поред аутора говорили: генерал др Лука Кастратовић, др Видоје Голубовић, књижевник Бранислав Оташевић, а уз струне гусала присутне је поздравио Љубиша Кнежвић.

Том приликом о књизи је генерал др Лука Кастратовић је казао сљедеће: 

 

''Даме и господо,

Поштоваоци писане ријечи,

Браћо и сестре

 

     Дозволите да Вас поздравим испред Удружења Васојевића и да се захвалим Удружењу добровољаца 1912.-1918. године, њихових потомака и поштовалаца и предсједнику Удружења проф др Видоју Голубовићу, што сте организовали ово вече. Ово вече је више и достојанственије од промоције књиге. Оно потврђује нераскидиве везе србског народа са свих простора, без обзира на напоре свјетских моћника, који свакодневно, вјешто и упорно сију сјеме раздора и апокалипсе.

     Зашто истичем поздраве Васојевића? То често понављамо, да се не заборави!  Кад кажемо да смо Васојевићи, тиме подсјећамо да смо потомци Немањића. А када смо потомци Немањића то значи да смо Срби. То је неопходно понављати посебно данас, данас када евроатлански пријатељи настоје да промијене националну структуру, не смо простора гдје живе Срби  ван Србије, него и у самој Србији. 

 

    Књига Горана Киковића "Преци и потомци" је свједочанство о жртвама и борби наших предака за ослобођење од вјековнг поробљивача и активностима Удружења ратних добровољаца 1912 . 1918. године, њихових потомака и поштовалаца, регионалне организације Беране на очувању традиција и истине о овој великој, епохалној побједи . О извојевању слободе у борби против тадашњих најачих империја : отоманског и аустроугарског царства. За понос и дивљење! Кад погледамо шта нам се све данас дешава није случајно што су се наши преци-пјесници питали: да ли ће слободни знати да цијене слободу? Књига "Преци и потомци" нас опомиње и оставља поруку о непоходности непрекидне борбе за очувању истине, слободе, развијања братске слоге и националне свијести.

   Горан Киковић нас подсјећа какав су страховити терор окупатори проводили над нашим прецима. Када човјек све то пажљивије прочита,  запита се како и да ли таква звјерства људски ум може да замисли, а камоли да примијени? Да ли смо данас свјесни шта је то био "данак у крви" ? Многи не могу да схвате какв је очај родитеља који морају да сакривају или "сакате" (физички повређују, чине инвалидима)  дјецу, да их окупатор не отме и одведе да их подиже за хареме или војнике, које, преваспитане, враћа у завичај  да проводе зулуме против својих  родитеља, браће и сестара, а да тога нијесу свјесни. Враћају их у бескрајни круг највећег злочина – отимања нејачи са мајчиних њедара и васпитања за нове злочине, за остварење интереса окупатора.

    Борбене традиције србског народа имају свој зачетак у отпору туђину, опjеваном у народним пjесмама и предањима. Косово је створило легендарне ликове, а Први и Други србски устанак, Први и Други балкански рат, Први и Други свjетски рат дали су мноштво јунака чија дjела представљају примjере самопрегорне борбе србског народа за слободу.     

    Традиције створене у борби против агресије НАТО најсвjежије су и имају велику вриjедност у васпитању, у духу љубави према свом народу, отаџбини и слободи.

     Колико је значајно очување и неговање народних и слободарских традиција и обичаја најбоље говори народна изрека: " боље је земљу продати, него обичаје изгубити ". Занемаривање посебности наших народних и слободарских традиција водило би поништавању србског народа, што моћници савременог свијета покушавају да наметну не само нама, већ и цијелом свијету. Настоје да слободарске традиције замијене универзалним, често безличним вриједностима. Колико су упорни и насртљиви најбоље говори примјер покушаја оптуживања Србије за изазизавање Првог свјетског рата , поводом обележавања стоте годишњице почетка Првог свјетског рата 2014. године.

     Слободарсрство и патротизам су у појединим периодима наше историје, зарад нечасних циљева, повремено били у немилости. Истицала су се питања: Зашто смо ратовали?, Да ли би било боље да смо се одмах предали?, Да ли су жртве биле узалудне? и друга. Одговор иза тога је увијек стајао да је то од нас захтијевала отаџбина и потреба очувања голог живота. Често се и данас чују слична питања, и то од оних који заборављају да се наши преци нису борили против поробљавања, не би ни нас данас било.  

     Зато су поруке ове књиге су и данас актулне. Ако не познајемо нашу прошлост тешко можемо да трасирамо ваљане путеве будућности. И данас је значајно уношење духа отпора у народ у борби против завојевача, без обзира на то ко он био, на који начин и са каквим циљем атаковао на наше просторе и национално биће.'' Истакао је на крају своје бесједе Кастратовић.

 

 

Београдске дневне новине ''Политика'' објавила је 23.Марта 2015. Године о промоцији у Београду.

 

Потом је делегација посјетила естрадног умјетника Еру Ојданића који води поријекло из Лубница код Берана, која је братски дочекана у његовом угоститељском објекту.

Прилог припремио Драган Радић