Грчка и Немачка у несложној породици европских народа

•    Грчка се у Европској унији (ЕУ)  осећа као Пепељуга
•    Чланице ЕУ се не осећају ни као рођакиње,  а камоли укућанке  из исте  породице
•    Грци најпре потраживали од Немачке  28 милиона евра за жртве нацистичког покоља  у Дисдоту за време Другог свтеског рата: укупно 281 страдалих и то  117 жена,  111 мушкараца и 53 детета укупно
•    Претња национализацијом Гетеовог и Немачког археолошког института и Немачке школе у Атини уколико не буде примљена у евро зону
•    Захтев да јој Немачка исплати 11 милијарди евра на име дуговања кредита од 476 милиона рајхсмарака  датог Хитлерововом режиму
•    Коначна потраживања Грчке од Немачке: 322 милијарде евра на име ратних репарација

Сваки члан неке породице има своју улогу,  а најтежа се додељује најснажнијем.  

Нису  случајно    вишевековни разговори  о „породици народа“  вођени баш у Русији  у којој  је Центар увек држао око себе    покрајине империје.   „Када   народи  на  свађе   заборавивши,  // у велику породицу се сјединише/“ (А.  С, Пушкин). 

Истовремено, у европским империјама  стратегија  је  била сасвим другачија-колоније су држале Центар. 

На каквим принципима се окупља нова европска породица

Тиме је интересантније сагледати на каквим принципима   се  окупља нова    европска  породица. 

Првобитно је  сматрано да  се о  новим члановима  треба бринути као о новорђеној деци: нахранити,  напојити,  образовати  и помоћи да одрасту.  Што је погодовало ентузијазму  којим је био праћен улазак  новајлија у нову породицу. 

Грчка попут Пепељуге

Они пак који нису успели да се прилагоде и снађу у новој породици,   као што  је  то био случај са Грцима,  осећали су  изневрени и чак израбљивани  попут Пепељуге. 

У јединственoј породици највише су се бринули о коме коме је та брига и помоћ била најпотребнија.  Ма колике могле бити разлике између Бавараца, Шваба  и Саксонаца,  сви се они  осећају  пре свега као Немци,  и кадгод је  југу земе индустријски слабије развијеном   била потребна  подршка и значајнија финансијска  помоћ,  северно-заапдне покрајине  су увек помагале,  зато што је то јдна земља и вазда у  њој целој треба да буде добро. 

Чланице ЕУ  се не осећају ни као рођакиње,  а камо ли укућанке из исте  продице

Међутим,  далеко од тога да се чланице  Европсле уније (ЕУ)  осећају припданицама исте породице, укућанке,  па чак  да су у било каквим  рођачким односима.  А тамо где нема љубави,  започињу финансисјке распре.  

Тако се може и разумети захтев којима се недавно Грчка обратила властима Немачке  за исплату ратних репарација из Другог светског рата. 

Грци траже најпре 28 милиона   евра  за жртве крвопролића у Дисдоту у време Другог светског рата

Грчки суд је проценио да власти Немачке треба   исплате  28 милиона евра потомцима   жртава крвопролића у Дисдоту кад су нацистичке окупационе власти  ивршиле покољ над 281  Грка   међу којима је било 117 жена,  111 мушкараца и 53 детета. 

У случају  немачка влада одбије да испалти ту суму,  Грчка оставља себи право да у тој вредности изврши пленидбу немачке имовине  на својој територији. 

Претња да ће национализовати  Гетеов  и Немачки археолошки институт и Немачку школу у Атини ако не уђе у евро зону
 
Одлука о национализацији Гетеовог иснтитута донета још 2000 године

Још 2000.   године влада Грчке је одлучила да  национализује Гетеов институт и Немачку школу у Атини,  као и Немачки археолошки институт,  а од те одлуке ће одустати једино у случају да Немачка  пристане да прими Грчку у евро зону.  

Тада је још увек  за ту зону Грчка била заинтересована. 

Захтев да јој Немачка исплати још  11 милијарди евра ратне репаарције

Следећа тачка грчкх потраживања од немачких власти односи се  на дуговања по основу дборовољно-принудног  кредита   који је окупирана  Грчка    дала Хитлеровом режиму   за финансирање  ратног похода генерала  Ромела у Северну Африку. 

Тај кредит је тада износио 476 милиона  рајхсмарака и никад није враћен,  а  садашња његова вредност је еквивалентна износу од  11 милијарди евра. 

Али то није све.   Грчка потражује од Немачке да јој врати 8.  500 предета  античкиих  предмета. 

Укупан изнопс репарација: 322 милијарде евра 

Ипак  су све у свему,  то можда само ситнице. 

Пун износ  реопарација израчунат је још пре две годоне и досада је држан у потпуној тајности.  Недавно је обелодањен у грчким новинама „To Vima”. 

Изгледа да је  дошло време.  Сумарни износ  репарација је према том плану: 332 милијарде евра.  

Што се Немаца тиче,  они се држе гордо.  Поручују: „Ми смо то поглавље одавно затворили“.  

Ето, такви су породични односи  у ЕУ. 

Бранко Ракочевић