Туђин међу свима

18.  марта 1874.   г.  рођен је човек чија ће дела   једног дана  постати  „обавезна лектира“  за чинoвнике Кремља. Дечаку наденуше име  Николај.  Његова бака беше француска грофица Шуазел – Гуфе. Његов деда  Михаил,   генерал учесник Отаџбинског рата 1812. г.  Дечак се презивао-Берђајев.

Данди с цигаретим

Николај Алексндрович је био  привлачан и  могло би се рећи  респектабилан човек. Помало кицош,   обожавао је    шалеве  и мараме јарких боја због чега је трпео снажне критике од заступника официјене моде Сребрног века.  Збир штених навика је допуњен страсним пушењем које је било толиких размера да је према неким сведочењима чак и умро  за псаћим столом  са запаљеном цигаретом у руци.  На том писаћем столу који  му је послужио и као посмртни одар,  осим пепељаре  налазила се још и отворена Библија.

Промена филозофских погледа такође  иде у његову корист. 

У почетку стихијни марксиста,   на крају живота православни великодржавник. У међувремену  је,   истина,   била наступила јавна пометња,   све до анагажовања  у Привременој влади. 

И када је нешто  касније,   у октобру  1917,  основао  Слободну  академију  духовне културе  па се чак пола године  наазио  на челу  Московског савеза  писаца.

И све је то обављао у совјетској Русији.  И то још за живота Владмира Иљича,   који није подносио Берђајева и све  његове радое није називао другачије него „белоберђајевштина“.

„Православнијег“   филозофа од њега  треба још тражити,   али га је тешко наћи

Сматра се да јефилозофа који би био „парвославнији“ треба још  дуго тражиои,   са невеликом изледом да се такав уопште и нађе. А уствари,  и поред таквог стања ствари,  „правилни“ ортодоксни хришћани морају беђати од берђајева као од живе ватре. Што се одиста и дешавало.

Изреку „Берђајев је постао  хришћанин пре него је научио  да изговара речи Симбола вере“ не цитирају  само лењиви. Такође се могу тачно  набројати сви Симболи вере које је он лоше научио.

то он,   почасни доктор  теологије Кембриџског универзитета,   трећи Рус коме је та почасна титула додељена,   после Тургењева  и Чајковског ,  који је је иначе као      ђак имао јединицу из Веронауке.   

Мирпворац с ма чком

И последње тражење Бога кпд Берђајева било је слично богобораштву. Исто,   ама поптуно истоп као кдо „руских дечака“     Достојвског.  
С једне стране: „Савест -то није осећаење. То је такво стање у коме се човек супроставља Богу.“

С друге стане: „У свету је таква страшна превага зла над добром,   да учење о  свемоћи   божјој  захтева преиспитивање.“

Нико га није схватао

Берђајева нико није схватио. Лењин је тражио да га стрељају. Филозофи и мислиоци  руске емограције „смрде на марксизам“.  А сам Николај Ачексндрович  у то време пуши цигарете,   шета по Паризу и „не може да пропусти ниједног атискпог пса а да се обавезно не заустави  и не проговори с њим!“

Окупацију Париза од стране Хтлерове  војске Берђајев је дочекао дотојансзтвено. Придружио се  илегалном Савезу руских патриота  који су сарађивали са Де Голом у Покрету отпоа. Неколико пута су хтели да га ухапсе,   али поклоника Берђајева било је чак и међу нацистима: 

„У шали сам говрио да  је и ту дошло до изражаја немачко поштовање филозофије.“

Али ну то упак нје помгло да избегне   евакуацију. 

И кад га је обузела  унезвереност мод  страха  од гомиле,   успео је да  сачува је прибраност и достјанство-чак је и помагао својој жени и сестри,   па ни мачка није оставио без  заштите.
 
А кад га је гомила притисла  гурајући га према вагону,  он је изненад узвикнуо: 
„Знате,   родил ми се потресна мсао за моју нову књигу!“

Како да се овде не сетимо Архимеда  и његову последњу мисао казану пред смрт римском варвару: 

„Не дирајте моје  скице!“

Живот саткан  од непрестаног парадокса

И уопште цео живот Берђајева био је саткан од нпеперстаног парадокса. Ступио је у марксиситичк Савез  борбе  за ослобођење радничке класе  исте године кад и Феликс Ђержински. Био је рални политички робијаш  у царској Русији. Због чега?  Због пароле „Пролетери свих земања,   уједините се“? Ни говорa! Него зато што је објавио чланак у заштиту  афонскиох  монаха  које је Руска парвпславна црква (РПЦ) сумњичила за јерес.

Робију је издржавао у Волгогдском хотели  „Златно сидро“,   у који је пржио уточиште   је тих месеци   чувеном есеру-терористи  Борису Савукову и будућем народнм комесару,   наркому,     за просвету и културу Анатолију Луначарском с којим је имао о чемиу да поприча.

Потребне речи нашао је Николај  Александрович чак и у време  оружаног контраустанка  1917. г.  у Москви на Мањежном тргу. Разјарена гомила грађана упутила се према Кремљу. Војска и специјалмни одреди  били су споређени  у бробени поредак  и спремни да отворе ватру ан пооражене. Из гомиле се издаваја монденски обучен човек  невеликог раста.  Он оштро прилаузи к официру и виче  му нешто у лице. Виче   иузбиђено и убедљиво. Два строја  у то време  покретаасла су се лагано,   али претеће. Ипак је та мали човек урадио своје.   Војници су беспоговорно  одустали од  отварања ватре. Тај човек је био Николај Берђајев. 
Берђајев о Лењину

„Тип  Лењинове култире није  био висок,  много што-шта му је било недоступно и непознато. Свака рафираност мисли  и духовног живота  га је заобилазла. Он је много читао,  много учио,  али ниоје владао опсежним знањима,  није га красила  велика умна кутлура. Постајући веран револуционарној идеји,   изгубио је разлику  између добра и зла,  служећи се   обманама,  лажима,  ансиљем,   суровошћу“.

„Жудња  за социјалном правдом и равноправношћу,   сектанска нетрепељивост,  сумњичав и непријатељски однос  према култиурној елити,   одрицање  од  духа и духовних вредности...  Целокупна историја руске интелогенције је припремала комунизам.“

Цитира га Путин у својој посланици

Прошле (2014) кад је у Русоји обележавана 140. гподишњица рођења Николаја Берђајева,   чиновницима Кремља се преопручивало  да изучавају   радове овог конзертвативног филозофа православља.

Тада  је угледни и утицајни дневник „Известија „позовајући се на изувор близак админситацији  предсдника,   писао:

„Владимир Путин је цитирао Николаја Берђајева  усвјој посланици,   што је главни  разлог за то да  је филозофију неопходно детаљно изучавати,    бар кад су  у питању само  чиновници који су одгворни за државни курс и политичку усмереност   у земљи.

За  чиновнике Кремља ће бити организовани семинари о конзервативизму.  с уколио их неко не буиде мгсо похђати збг презаузетости или због болести,   књигу прочити може „цитарју „Известије „свој извор близак председиковом кабинету.  Према наовдима тог извора прва књига „обаезме лектире из кнзервативзма „ за чинвнке Кремља је дело Николаја Берђајева: “Фолозофија неравноправности. Писма неистомишљњницима по питању друштвене филозпфије“. 


Бранко Ракочевић