Свечана академија за памћење - 20 успешних година Савеза србских културних друштава Словеније

Блед, најуређенији туристички крај Словеније био је 14. марта део Словеније у кога су стигли представници србских друштава из целе Словеније. Лепршаве српске народње ношње на младим Србима, који су стигли из свих крајева Словеније, шетајући се по обали бледског језера, изазивали су дивљење код многобројних туриста, који су ових дана отворили туристичку сезону у овом бисеру словеначког туризма.

Поносан је био Никола Тодоровић, председник Савеза Србских друштава Словеније, који је позвао представнике србских друштава у овај крај словеначке покрајине Горењске, да заједно прославе 20 година Савеза на Свечаној Академији у познатој фестивалској дворани на Бледу.

Да је ова свечана академија била на високом нивоу доказ је и тај да су њен рад пратили новинари телевизије, радија, штампаних и електронских медија из Србије, Републике Српске, Словачке, Аустрије и Словеније.

Свечану Академију су својим присуством почастили и гости из Србије, Републике Српске, Словачке, Румуније Аустрије и Словеније.

На Блед су стигли: Тања Фајон, посланик у Европском парламенту из Републике Словеније, Јанко Веселиновић, председник Одбора Народне Скупштине Републике Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Драган Матић, председник Одбора за културу Парламента Републике Словеније, Дане Малешевић, министар за просвету и културу у Влади Републике Српске, Огњен Вучина, шеф кабинета у Министарству просвете и културе Републике СрпскеАнтона Першака, државнег секретарја в Министрству за културо Републике Словеније ин председника Света Владе Републике Словеније за националне мањшине народов некдање СФРЈ, тер др. Сашу Газдића, водјо службе за културне разноликости ин чловекове правице на Министрству за културо Републике Словеније, Игор Тершар, директор Јавног фонда за културне активности Словеније, Александар Радовановић, амбасадор Србије у Словенији, Стана Кончаревић, конзул у амбасади Србије, Жељко Јеркић, амбасадор БИХ у Словенији и Азра Поповић конзул БИХ у Словенији, Дејан Мандић, секретар СПЦ у Словенији, Мирко Јокић, заменик Владике Зворничко Тузланског, Тони Межан, заменик градоначелника Бледа, Матјаж Завршника, директор Завода за културу Блед, Стане Рибич, представник српске националне заједнице Словачке, Огњен Крстић, председник Савеза Срба из Румуније, Борислав Капетановић, представник Савеза србских друштава Аустрије, Милош Радић, Драгомир Благојевић и Илија Јанковић, бивши председници Савеза, Васо Предојевић, Маринко Јагодић, Остоја Шобот, Радослав Милановић, Раде Вучковац, србски књижевници из Словеније.

Савез србских друштава Словеније  основан је у Љубљани на својој првој скупштини 4. 3. 1995. године и од тада па до данашњих дана у своје редове учланио 16. србских друштава. Према речима Николе Тодоровића, актуелног председника Савеза:  „Тих година прошлог века -  обзиром на тадашње односе и лошу медијску слику о државној политици тадашње Србије односно Савезне републике Југославије, Срби у Републици Словенији су се почели организовати у србска културна и друга друштва, иако су понегде реч „србска“, по властитом избору, или на препоруку органа, надлежног за регистрацију, испустили. Неколико друштава, која су била оснивачи, су угашена. Треба да се подсетимо да су биле у време настајања првих културних друштава, не само медијске препреке и сметње за објективно информисање, него отежан или у потпуности онемогућен нормалан саобраћај, не само роба, него и људи. Српске породице у Словенији, иако и саме у тешким условима су на различите начине, али врло успешно сакупљале хуманитарну помоћ, те ју достављале својим ширим породицама односно своме народу у БиХ, Хрватској и на Косову и Метохији. Била је потребна посебна вештина, али и ризик да би се хуманитарна помоћ доставила тамо где је била најпотребнија.

У време када је србски народ изван своје матичне државе више бринуо о матичној држави него матична држава о њему, су били ретки појединци у нашој новој домовини – Словенији, који су схватили да је добар део србског народа након осамостаљења Словеније, трајно остао без уређеног колективног статуса. Матична држава Србија, у то време вербално нападана споља, раздељена и посвађана изнутра, није имала снаге или ауторитета да би у билатералним односима или на мултилатералном нивоу упозорила на проблеме с којима се сусреће србски народ у ново насталим државама, када су у питању колективна права. Ако занемаримо тако зване избрисане, за које је правомоћно  утврђено да су им била грубо повређена људска права, и да те повреде и неправду мора држава исправити, ми Срби у Словенији у односу на друге делове некадашње заједничке државе, смо релативно мирно преживели распад. Тек након завршетка грађанских ратова на тлу некадашње СФРЈ, србска културна и друга друштва и ССДС почели су се бавити с главним посланством, националном културом у најширем смислу речи, али и питањем властитог статуса у својој новој домовини.

Овде напомињемо само неколико значајнијих акција, којих је био носилац и организатор ССДС. Хуманитарне акције прикупљања помоћи и након грађанског рата, нису престале. Прве веће и значајније активности након престанка грађанских ратова на простору некадашње СФРЈ јесу протести у Љубљани због напада Нато алијансе на СРЈ односно Србију и Црну Гору 1999. године. Јединство србског народа се показало, иако је учешће у протестима било за многе велики ризик. ССДС је такође био организатор протеста након погрома србског народа 17. марта 2004. године на Косову и Метохији, када су изгубљени многи животи, када су попаљена бројна села, манастири, цркве и други србски споменици. У време одлучивања Државног збора Републике Словеније о признању Косова, ССДС је подсетио посланике на негативне последице. С посебним писмом је позвао Државни збор и све тадашње посланике појединачно да не признају Косово као самосталну државу. Институције Словеније су у даним међународним околностима, пратећи своје државне и националне интересе одлучиле тако да су признале Косово, због чега је ССДС изразио жаљење. ССДС је био координатор и носилац велике хуманитарне акције код сакупљања, дистрибуције и транспорта помоћи Србији и БиХ, након катастрофалних поплава у 2014. години. У овој акцији се је показало јединство не само србског народа, него и свих грађана, али и институција Словеније. Сада је главно посланство ССДС да србски народ у Словенији опстане са својим идентитетом, својом културом и својим језиком, као и да заједно са словеначким и другим народима доприноси благостању Словеније као своје домовине. Велики зналац односа у Словенији, али и међународних односа г-дин Александар Чотрић, посланик у Скупштини Србије је у свом прилогу, поводом данашње Свечане академије записао „да је србски народ у Словенији остао препознатљив управо због ССДС, који је био цело време у функцији заштите и развоја српске културе, језика и националног идентитета“.

Данас је ССДС у институцијама Словеније, Србије и Републике Српске признат као кровна организација организоване српске заједнице у Словенији. Делегат у Скупштини дијаспоре и Срба у региону Републике Србије је из ССДС. У Економском савету дијаспоре, у Савету за статусна питања дијаспоре и Савету за културну, просветну, научну и спортску сарадњу дијаспоре, су чланови из ССДС. Такође из ССДС је члан Савета за националне мањине народа некадашње СФРЈ, којег је основала Влада Републике Словеније. Из ССДС је такође члан Савета Европске смотре србског фолклора, што значи да смо признати такође у европском мерилу као кровна организација србског народа у Словенији. На основу решења Министарства за културу Републике Словеније је ССДС опредељен као друштво, које делује у јавном интересу на подручју културе. Данас је у ССДС учлањено 16 лепо организованих разнородно делатних друштава. Велика већина србских друштава, која су у Савезу одлично сарађују са свештенством у својим парохијама односно Црквеним општинама. Сарадња ССДС са вођством парохије у Љубљани има простора да се унапреди и ССДС ће бити посвећен томе циљу” завршио је своје размишљање Никола Тододоровић, председник Савеза.
 
 

Текст: Раде Бакрачевић
Фото: Добре Стојановски