Истраживања пољских педагога - Ђаци све неписменији због нових технологија

•    За последњих 10 година настала огромна провалија између деце и одраслих
•    Конференција британских наставника и предавча: неконтролисано и прекомерно коришћење ганжета доводи до наглог губљљеља тежине детета,  његовог брзог замора и испољавања агресивности
•    У Пољској се веома интезивно спроводи све популарнија међу родитељима акција „Мање екрана,  више породице“!
•    Ослободити децу од зависности  екрана у коју доспевају још од нарјанијег детињста
•    Савремена деца не умеју да сложе неколико коцака,  али зато могу  без по муке да укључе  екран на планшети
•    Удружење британских нставника у један глас:  „Нове електронске технологије заглупљују нашу  децу!“
•    Дигитална технологија нарушава моторне спсобности  деце!
•    Ученици нису у стању да пишући руком испуне тест
•    Писање је за децу престала да буде   забава,  али зато она с лакоћом налазе на планшети своју омиљену игру
•    Неспсобност  концентрације може изазвати даље тешкоће у учењу
•    Електронски гаџети у потпуности апсорбују дечју пажњу,  али не уче како да се она концентришу
•    Због грешака неразумних присталица електронских  форми,   долази до мешања слова и  знакова,  значења и  контекста
•    Поњски педагози забринути,  не само зато што њихови уеници слабо уче,  нео и због тога што не показују никакву вољу за учењем
•    Све чешћи случајеви компулсивног понашања који захтевају терапију
•    Повећава се број деце зависника од употребе електронскх направа
•    Алан Игл, Сив Џобс и Бил Гејтс као крунски сведоци оптужбе против прекомерног коришћења справа  модерне технологије од  раног детињства
•    „Служење Гуглом је исто тако лако као и употреба четкице за  зубе“  (Алан Игл,  кедан од директора Гугла)

Пољски часопис „wSIECI“ у најновијем броју објавио је чланак о  покољењу које  одраста. 

У том чланку се наводи да  деца с  невероватнм лакоћом користе  дигиталне  направе  све од мобилних телефона до рачунара, али истовремено имају великих тешкоћа,  па и  проблеме,   с читањем и писањем. 

Да није већ крајње  време да се следе поуке  Били Гејтса и Стива Џобса? Нису они узалуд дозирали  дечју доступност и коришћње  нових технлогија...

Унук: „Како се зове оно што личи на СМС поруку  само што има више слова?“ Деда: „Књига,  чедо моје,  књига!“

На друштвеним мрежама  је постала популарна следећа шала.  Један поред другог седе деда и унук. Унук пита деду: „Вау,  како  се  назива  оно што личи на СМС, само  што има више слова?“ Деда одговара: „Књига,  чедо  моје,  књига!“

Наравоученије испод ове анегдоте  гласи:

„Прогрес се не креће обавезно  правим правцем“.

Ситиација је можда забавана,  али је нажалост реална

Ситуација је,  можда,  забавана,  али је,  нажалост,  сасвим реална. 

Савремена деца  добро знају као „покренути екран“  на планшети и како да корсте мени,  али нису у стању да напарве   ни најпростију коснтрукцију од коцака.

Удружење британских наставника:  „Деца се заглупљују савременом  електронском технологијом!“

Тим поводом огласила се Британска асоција наставника и предавача: „Деца се заглупљују савременом електрoнском технологијом! Она,  не само што спорије уче да пишу,  него чак и  не осећају потребу за таквом активношћу“.

А пољски  наставници  додају:
„Зашто и да  се уче   у савладавању писмености,  кад је довољно  само да притисну прстом по тастатури  и „запосле“  миша,  па да прочитају на екрану све што их интересује.“
 
Лукаш Турски, члан Пољске академије наука  из Центра  теорисјке  физике,  износећи аргументе у кприст поласка у школу са шест година,  овако резонује:

„Мој унук који нема још ни  три године  и још не уме да пише и лоше говори,  кад год уђе у моју собу, одмах узима мој  iPad  и врло брзо нађе све то тражи.  Он зна како се ’справа’  укључује и покреће,  тачно зна  где се ’скривају’  дечји флмови, како да се поигра с мачком, како  да је  натера  да скаче...  То су већ грађани новог света.“

Одушевљавајући се прогресом  и митским  „духом времена“ ради сопственог спокојства,  да би некако  изашли на крај са  каприциозним дететом,  родитељи му дозвољавају да  корсти њихов  мобилни телефон,  планштету и комјутер. Али то није све.  Подлежући рекалми, а из страха да „не заостану у развоју“, родитељи купују детету специјалне планшете  намењене  најмлађим корисницима.

И као резултат такве родитељске бриге,  трогодишњи малишани и малишанке већ рутински користе  „справе“  које су сувише сложене за њихове баке и   деке,  али зато нису у стању да саставе четири дела слагалица.

Дигитална технлогија нарушава развој моторних спосoбности деце

Бритаснки научници су спровели истраживања  на основу којих су утврдила да дигитална технлогија утиче на нарушавање моторних  способности деце.  Деца најмлађег узраста проводе дуго времена играјући се с гаџетима,  а то нарушава  спретност  њихових прстију и памћење.

Наставници су с тим у вези приметили  узнемирујућу појаву:  ученици нису у стању да  пишући руком  испуне тест.   Како се овде концетрисати.

Слична сутиација се запажа и у Пољској.

За последњих 10 година настала огромна провалија  између  деце и одралих

Учитељица нижих разреда Ивона Лемањска то овако објашњава у публикацији „wSisesi“:

„Раније су деца у вртићима брзо учила  штампана слова,  не могавши дочекати  да то науче тек кад крену у школу.  Данас она све чешће не знају да пишу слоава,  и што је још горе  од свега,  не желе да науче. Писање је  за  њих престало бити привлачна ’забава’.

Зато они са лакоћом налазе на планшети своју омиљену игру. Све се то изменило у последњих 10 годна,  провалија је већ огромна.“

Мање екрана,  више породице!

Јануш Вардак,    председник Породичне  акадмије,  заменик директора  за васпитни рад школе Zagle   Друштва Strenik, иницијатор  акције  „Мање екрана,  више породице“ залаже се за предузимање радикалнијих мера за ослобођење деце од зависности од екрана  у коју доспевају још од малих ногу:

„Планшети и мобилни телефони по својој прирди  расипају пажњу  човека - како одраслог,  тако и детета.  То је изазвано огрмним бројем  раздражаујућих  атракција које они преносе (колор фотографије,  филмови,  цитати) као и могућност брзог прелаза од једог  типа информација на други,  ослањајући се на хипер цитате.

Међутим,  развој дететета  постиже се    у првом реду концетрацијом на кнкретне задатке који често захетвају стрпљење и  предузимање   великих напора.

А управо  такву делатност омогућава разматрање,  а  након тога  и  читање књига  које откривају  слике, слагање коцкица.

Неспособност  концентрације  може изазвати даље тешкоће у учењу

Да би се  научило читање и писање,  а после и бројење, дете мора сасвим да се концетрише на ту активност. Електронски гаџети у поптуности апсорбују дечју пажу,  али не уче како да се концентрише.“

Оловка као непријатељ

Данас ученици  не умеју чак да држе наливперо,  а завезивање шнурова или затезање дугмади представља за њих сложен посао.

Мешање знакова: слова и звукова,  значења и контекста

Нучник Павел Јурчик из Консултативног центра   Sensity,  који сарађује са Институтом нтергравативне профилактике, указује на грешке неразумних  поборника електронских  форми због којих долази  до мешања знакова: слова и звукова, значења и контекста:

„Грешка неразумних поборника електронских форми састоји се  мешању знакова ( слова или звукова) значења и контекста. Што је више знак извештачен,  тим све мање  зауизма делове мозга  и то оне које су задужене за  узајмно деловање такозваног мишићног памћења. 

А то значи да  у даљој перспективи негативно утиче  на спсобност читања и писања.“

Многи пољски педагози су посбно забринути због тога што њихови ученици не само испољавају тешкоће у учењу,  него и  што не показују никакву вољу за учењем.

Током одржавања  конфернције  британских наставника и предавача,  научници су такође доказивали да сувише често коришћење електронских  гажета може досвести до губљења  телесне деце,  брзог замора и агресивног понашања. 

Све чешћа појава компулсивног понашања

Родитељи су са своје стране  пресрећни што њихово дете уме да користи планшету,  па и не премћују да код њега постоји проблем комуникације са  врсницима.

Стога британски и пољски научници заједнички позивају  да се контролише време  које дете проводи  служећи се  новим технологијама пошто  је доказано да то негативно утиче на развој  друштвених и  физичких навика  код деце најмлађег узраста.

Ми то треба да прихватимо као доборонамерно  упозорење,  нешто што нам је блиско срцу,  будући да се  све чешће јављају случајеви  компулсивног  понашања који захтевају  терапију. 

Не сме се заборавити,  упозоравају експерти, да су овакви облици компулсивног  понашања изазвани тиме што се деца већ од самог рођења користе електронским направама и компјутерима.

Све чешћи случајеви зависности од  гаџета

Да буде још горе,  јављају се све чешће случајеви зависности од  гаџета.  Дете које одраста с планшетом,   не може без њега да живи.

Познат је случај четворогодишње  британске  девојчице која је у трећој години  добила iPad  и од тада се од њега никад не раздаваја.  Дошло је дотле да је та справа постала њен најбољи пријатељ. Без те справе се код девојчице појавио  абстинациони синдром – неприајтно  физичко и психичко осећање  које је настало при одбацивању  предмета зависности.  Девојчица  је доспела у Лондонски  Центар за лечење болести зависности.
 
Алан Игл, Стив  Џобс и Бил Гејтс као крунски  сведоци оптужбе против прекомерне  употребе гајџета још од раног детињства

Узимајући у обзир  све што је наведено као пример негативног утицаја електорнских технологија на развој деце,  упутно би било размислити о стратегији васпитања својих потомака  коју су изабрали многи руводиоци компанија повезанох са дигитаним технологијама.

Тако ба пример,  Алан Игл, рукводилац једног од подраздела компаније Гугл,  самтра смешном идеју да апликација iPiad омогућава  деци да боље савладају читање или  рачунање. Кад је његова кћерка ишла у пети разред,  она још није  умела да се служи Гуглом.

„То је врло лако  исто као научити да се служи пастом за зубе. У Гуглу и другим компанијама ми радимо на томе да технологија буде толико проста и искoришћена колико је год то могуће. Деца се с  лакоћом то  научити кад  постану старија“, убедљив је Алан Игл.

Тако је било и   са Стивом  Џобсом, покојним суоснивачем и дугогодишњим валсником  компаније  Apple.  Његова деца нису користила iPad,  а приступ дигиталним технологијама у његовом дому је био  строго ограничен.

Волтер Ајзексон,  ауотор биографоје Стива Џобса,  који је  провео  у кући власника Apple много времена,  је записао:

„Сваке вечери је Стив седео са породицом  уживајући за великим столом у кухињи. Разговарали су о историји,  књигама и многим другим стварима, али  се нико тада није ни дотакао компјутера. И уопште,  његова деца су била мало пвезана са тим гаџетама.“

И Бил Гејтс је ограничао својој деци  приступ компјутерима

Бил Гејтс,  оснивач  и дугогодишњи власник компаније Microsoft  такође је био присталица ограничења својој деци  коришћења рачунара  и  справама за игрице.  Кад  га је син једном  упитао да ли ће  тако  остати целог живота,  Гејст је одговрио:

„Кад будеш живео сам, моћи ћеш завести себи сопствена ограничења.“

То што су оснивачи и власници  крупних IT-кпмпанија били тако строги у  ограничењима приступа  новим технологијама  за своју децу,  најбоље би било следити њихов пример.

Сасвим је сигурно да наши потомци док су још врло млади због  тог ограничења неће  претрпети  никаву штету.

Напротив.

Quad erat deronstrandum (Што је и требало доказати)!

Бранко Ракочевић