Жене руских писаца – њихова заоштрена пера

Изрека да иза сваког великог мушкарца стоји његова велика жена  у поптуности се може применити кад су у питању руски писци. Чак и кад се узму у обзир и  све сложености  „уметника и њихових муза“.

Поводом  Осмог  марта,  Међународног  дана жена,   објављујемо прилог  о „подвизима“  10 жена  руских писаца које су се бориле  за успех својих мужева. 

 

1. Софија Берс,   (1844-1919),  жена Лава Толстоја  од 1862.  до његове смрти 1910.

Узорна,  могло би се рећи идеална жена  великпг руског писца,  стално је рађала децу и преписвала рукописе своме мужу. Тешко је рећи шта јој је било теже: да  роди  тринаесторо деце (детињство  је преживело  десеторо)  или по неколико пута  потпуно  преписивати сва  Толстојева дела  у време док их је супруг писао.   Кад су остарили учинила  је супругу живот несносним,  као,   уосатлом и он њој. 

Оба њихова живота су била добра  и у правом и пренесеном значењу речи.

 

2.  Ана Сниткина,  (1846-1918),  жена Достојевског од 1867.  до његове    смрти 1881.

Као и Софија  Андрејевна  удала се сасвим млада из велике љубави,  такође је била у свему жена за пример. Она је 20 и више година  била млађа од свог мужа,  а  удала се тек пошто је  Достојевски  оценио повољно њене способности као стенографкиње.  Мушки и храбро је преизуезела на себе огроман терет   свакодневног живота  и издавање дела свога мужа.  Поставши у 35.  години  удовица,    више се  није  удавала и са страшћу се  предала филателији.

3.    Олга  Книпер, (1868-1959),  жена Антона Павловича Чехова  од 1901. до његове смрти 1904.

Почетак „односа“  Чехова са водећом глумицом МХТ (Московског  Художенственг Тетра),  првом Ирином  из драме „Три сестре“  и Аркадином у „Галебу“  фиксирано је тачно 20.  маја 1900.  г.  Тога дана он јој пише  са Јалте у Москву:

„Поздрављам вас,  мила и зансона  глумиц!  Како живите? Како се осећате?“  У потпису: „Ваш Чехов“.

А 9.  августа исте те године после  тога  кад је глумица  месец дана провела с псицем: „Мила Оља,  радости моја,  здраво!“  У потпису: „Твој  Аntonio”.

Венчали су се 27. маја (7.  јуна) 1901.  и живели су углавном раздвојени.  Чехов је знао да ће ускоро умрети,   а оженио се  као да је желео да оставри принцип да ће његова драга  Оља бити „достојанствена удовица“.

И заиста,  Олга Леонардовна практично још под веначеним венцем  одвезла свог новопеченопг мужа у антитуберкулозни санаторијум  санаторијум у Башкирију да пије  кунис.

И после  Чеховљеве смрти  дуже од пола  века достојанствено  се називала његовом удовицом.

4.    Љубов Мендељева (1881-1939),  жена Александра  Блока од 1903.  До његове смрти 1921.

Једна од најугледнијих (премда не из аристократског рода) удавача Русије  заменила је одлазеће лепотце  једног од најмлађих и најлепших руских песнка. Ова 21.  годишња  госпођица  узела је на себе улогу  не сасвим обичне жене,   него „бестелесне прекрасне даме“ и жене „обачне од сунца“. Искрено волећи једно друго,  овај интелигентни пар  је међусбно мучио  једно другог скоро  20 година,  свађајући се,   али се нису разводили.

5.    Ана  Горенко - Ахматова (1889 -1968),   жена  Гумиљова  пуних 8 година,   од 1918.  до 1919.

Она је  била на опште чуђење „нормална“  жена о чему сведоче писма која јој је Гумиљов слао с фронта  из Првог светског рата у коме је учествовао као више пута одликован за хрброст  официр  руске војске.  У њима  су преовлђивале  речи нежности као Коља,  Ања, малени Љова,   лето код бабушке у селу.

Међутим стихови које су Гумиљов  и његова супруга  Ана Горенко Ахматова међусобно размењивали,  тешко би се  могли назвати  љубаним или породичним.  „Из  легла змија,  као из ада,  из Кијева града,  ож не нгоених се не женом,   него вештицом“. Ни супруга му,  песникиња,  не оста дужна: „Муж је просипао  и шаре и хавле,  што су на дупло оапсани каиш му пале“. 

И тако су проживели осамг година заједничког жвота што је за песнички брак сувише дуго.

6.Исодора  Данкан, (1877-1927),  жена Сергеја  Јесењина од 1922-1924.

Најнеобичнији и најзнаменитији брак у руској књижевности ХХ века. Упознали су се у јесен 1922. Већ тада  славан,  26.  годишњи   песник  Сергеј Јесењин,  није знао ни „а де бекне на енглеском“,  а светски позната босонога балерина  је ногом могла да изрази било коју емоцију, али за практичан живот то није било довољно. Јесењин није био насјрећнији новом репутацијом „младог мужа славне балерине“ коју су му „пеибављали“  малограђански сплеткароши и новинари.  Исидора је  била искрено усхићена Јесењином,  знала му је цену. Али брак је испао кратак. Живот супружника после развода-такође.

7.Јелена  Ниренберг-Шиловска  (1893-1970),  жена Михаила Булгакова од  1932.  до његове смрти 1940.

Јелена Сергејвена   је Маргарита из славног романа  њеног мужа Михаила  Булгакова којим је стекао  и учврстио  своју непролазну књижевну славу.

Она чувена реченица из „Мајстора и Маргарите“  која галси: „Никад није сзанала за ужасе комуналне кухиње“ односила се управо баш на њу,  Јелену Сергејевну. 

„Љубав је искочила  испред нас  говрио је убица на скверу,  и обоје нас  одмах поразила“,  и то се такође односи на њу.

Јелена је отишла од генерала к познатом писцу и није га бацила у беду и пропаст.

Преписвала је његове рукописе, водила му дневнике, склапала  уместо њега  уговоре с позориштима.  И преко 20 гдина се борила за објављивање славног романа.

8.Лидија Федосејева (1938),  жена Василија Шушкина од 1964.  до његове смрти  1974.

Њихов брак,  који није био први ниједном супружнику, почео је са  доста перипетија (Шукшин је до  1967. живео у двема породицама),  али се показао иделаним:  велики руски писац и редитељ се оженио великом  руском глумицом,   лепотицом која му родила две две кћерке,  а он је снимао  у својим филмовима.

Нажалост,  идила је краткпо трајала,  а после смрти  Василија Макаровича,  улогу Олге Книпер  Федосејева-Шукшина није  могла или нје хтела да игра.
   

9. Марина  Влади (Пољакова),  (1938),  жена Владимира  Висоцког  од  1970.  до песникове  смрти 1980.

Ако се мало напрегнемо,  може испасти и „руска Јоко Оно“.  Егзотична лепотица са словенском спољашношћу и француским акцентом која је Висоцком открила свет,   а истовремео је Висоцког открила свету.

Францукс афилмска звезда,   много је жртвовала од  свог збвезданог сјаја  ради мужа, да би после његове смрти написала о њену старсну и пристарсну  књигу која је постала бестселер.

10. Наталија  Светлова,  (1939),  жена Александра  Солжењицина  од  1973.  до пишчеве смрти 2008.

Ако је Солжењицин својом дугом брадом био сличан  пророку из Јасне Пољане,  својим целокупним делом је доказао  да  се није сећао као  Лав Толстој.

С друге старне,  неки  детаљи из биографије  Наталије Дмитријевне више  упућују на сличост са Ааном Сниткином него  са Софијом Берс Толстој. 

И Наталија Дмитријевна је такође у почетку била стенографкиња  и скератрива своме славном  мужу са којим је делила све тешкоће изгнанаства и живота у туђини у земљи чији језик не познаје.

Као удовица достојно чува  успомену о великом руском писцу и борцу  за људска права и слободе,  показујући  пример обрасца „жене писца „ наших дана.

 

Бранко Ракочевић