Бошко Обрадовић: РС смо скупо платили и морамо је чувати!

Обрадовић, који је крајем прошле године био један од потписника апела јавности, државним званичницима и страначким вођама РС, у којем је више од 150 познатих србских интелектуалаца и јавних личности позвало политичаре из РС да заједнички раде на њеном очувању, каже да га политички сукоби између власти и опозиције у Србској неодољиво подсећају на стање које је у Србији владало пре 5. октобра 2000. године и пада Слободана Милошевића.

- Супротстављеност између Додика и опозиције личи на огромну нетрпељивост између Милошевића и његове тадашње опозиције. Сви знамо како је Србија прошла, занета тим страначким сукобима. Не бих волео да се то понови и у Републици Србској. Посебно што између присталица власти и опозиције нема никакве разлике у односу према РС, њеном значају и опстанку - истиче Обрадовић.
 

Иако је од завршетка рата у БиХ прошло скоро пуних 20 година и даље су актуелне приче о опасностима које прете опстанку РС, могућем укидању њених дејтонских надлежности, па чак и самом опстанку Срба на овим просторима. Колико су такве приче реалне и да ли у њима има претеривања?

- Република Србска је једина победа србског народа у последњих 25 година. То је оно што прво треба констатовати и непрестано се тога подсећати. У најтежим историјским околностима грађанског рата, под санкцијама и бомбама, без иједног савезника, Срби у БиХ направили су своју државу на просторима на којима им то вековима није дозвољавано. То је епохално историјско и политичко дело оснивача Републике Српске, у коју је - никада то не смемо да заборавимо - уграђено више десетина хиљада живота, у највећем броју младих. Зато поштовање према Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Момчилу Крајишнику, Николи Кољевићу и другим оснивачима РС, треба да буде уграђено у образовање и васпитање будућих генерација. Што се тиче садашњег положаја РС, сматрам да и данас, 20 година од завршетка рата, није престала опасност од бројних и непрестаних покушаја укидања РС, са циљем гашења Српске и утапања у наметнуту БиХ. Због тога морамо бити будни, стражарити и организовати се у одбрану и очување РС, увек и на сваком месту када се овакве тенденције појаве. Скупо смо је платили да бисмо се данас играли њеном судбином и заборавили да без српске државе нема опстанка србског народа на просторима БиХ.
 
Како коментаришете тврдње оних политичара из РС који сматрају да позивање на српску слогу и угроженост Српске споља "више није актуелно", те да је сада најважније решавање тешке економске и социјалне ситуације?

- Србска слога је увек актуелна, а српске поделе и гложења су стални извор дестабилизације народа и државе, који страни фактор и те како уме да искористи. Велика је штета што више нема заједничког наступа свих најважнијих србских политичких чинилаца на нивоу БиХ, на првом месту СНСД-а и СДС-а. Али, то не мора тако и остати. Разуме се да је данас свуда у свету најважније решавање тешке социјалне и економске ситуације, али ми, Срби, морамо једном коначно схватити да је социјално-економско питање неодвојиво од решавања национално-државног питања. Ако немамо своју државу, ако немамо државне надлежности, ако се не питамо и не одлучујемо како ћемо живети у сопственој земљи - немогуће је решити основна социјална и економска питања. Идеја хлеба немогућа је без идеје слободе. Зато је Покрет "Двери" покренуо разматрање питања осамостаљења и независности Републике Српске, као и њеног присаједињења Србији, што јесте и треба да буде наш најважнији национални циљ и сан у 21. веку.

Из појединих политичких кругова, као и једног дела српске интелектуалне јавности, све чешће се могу чути упозорења да ће власт у Србији, у једном тренутку, зарад бржег приступања земље ЕУ дефинитивно морати дићи руке од Косова и признати парадржавну творевину Албанаца. Какво је ваше мишљење?
 

- Власт у Србији то ради већ пуних седам година! Све је почело када је Борис Тадић пристао да се преговори о статусу КиМ изместе из Савета безбедности УН, где смо имали савезнике у Русији и Кини - у Брисел, који је отворено на страни албанских сепаратиста. Тадићеву политику постепеног укидања државних институција Србије на КиМ наставила је и убрзала нова власт Томислава Николића, Ивице Дачића и Александра Вучића. Они данас активно учествују у стварању независног Косова, друге албанске државе на Балкану. Склапањем антиуставног Бриселског споразума наша власт се добровољно одрекла српске државности на Косову и Метохији и комплетан србски народ и државне институције предала властима у Приштини, које су проистекле директно из криминалне и терористичке ОВК. На погубном путу у ЕУ они неће предати само Косово и Метохију, већ и све друге националне и државне интересе.
 
Након што су крајем прошле године бројни познати србски интелектуалци потписали петицију о очувању РС, председник СДС-а, Младен Босић, изјавио је да потписници петиције "нису добро информисани", те да су "насели на причу Милорада Додика о угрожености РС". Да ли сте и ви, као један од потписника тог документа, заиста "насели" на причу о угрожености РС?

- Прво бих желео да изразим своје огромно задовољство што је крајем прошле године у Београду дошло до потписивања заједничког апела јавности, државним званичницима и страначким вођама Републике Српске. Не памтим да су икада у новијој политичкој историји иза једног документа стале све патриотске снаге Србије: лидери Демократске странке Србије, Покрета Двери, Српске радикалне странке, Санда Рашковић Ивић, Владан Глишић, Војислав Шешељ, затим најзначајнији србски академици и професори универзитета попут Косте Чавошког, Мила Ломпара, Василија Крестића, Јасмине Вујић, и још више од 150 најистакнутијих србских интелектуалаца и јавних личности. Ко нас је коначно сабрао на једно место? Република Србска! Ето колики је њен значај за комплетан србски народ. А зашто смо се сабрали? Зато што смо забринути да ће после отимања Косова и Метохије Република Србска бити следећа на удару. И зато што смо приметили да су страначке и изборне борбе направиле пукотину у србском народу кроз коју би могли да се провуку странци и искористе прилику за урушавање РС.

На који начин се такав хипотетички сценарио, према вашем мишљењу, може спречити?

- Уставни статус РС, успостављен у Дејтону 1995. године, не сме се ни по коју цену мењати на штету србских националних интереса! Постојеће надлежности РС, битно смањене противуставним одлукама високог представника, такође се не смеју додатно смањивати зарад јачања и проширивања надлежности централних власти БиХ у Сарајеву. Требало би све учинити да буду враћене дејтонске надлежности РС, а најпре треба тражити укидање Суда БиХ као кривичног суда којим се дерогира надлежност судства у оба ентитета. У погледу очувања изворног уставног статуса и постојећих надлежности РС, треба по сваку цену спречити било какву пукотину, а камоли раскол у србској политичкој и страначкој елити, као и учешће у било којем нивоу власти на штету србског народа. Управо на овим питањима лежи огромна одговорност две водеће политичке опције, СНСД-а и СДС-а, које морају наћи начин да комуницирају и сарађују у интересу РС. Тим пре треба превазићи страначке сукобе и изнад свега ставити интересе РС.

Делите ли страхове једног броја србских интелектуалаца и политичара који упозоравају да комадање србског националног корпуса још није завршено?

- Главни историјски грех српске интелигенције састоји се у томе што највећи србски умови нису приметили да нам се спрема геноцид у Другом светском рату, чак ни кад су Србе почели да бацају у јаме Јадовна и убијају у Јасеновцу. Слично се поновило и 1991. године, када једино Срби нису веровали да ће поново доћи до грађанског рата. Наша генерација не сме да понови такву грешку. Имамо обавезу да спречимо геноцид и да не дозволимо да убрзана и неповољна светска и европска дешавања, као и забрињавајуће поруке и околности у непосредном окружењу на Балкану, доведу до новог страдања србског народа.

На које забрињавајуће поруке и околности конкретно мислите?

- Хашим Тачи по повратку из Пентагона најављује оснивање оружаних снага Албанаца на Косову и Метохији, уз подршку војске САД и НАТО. Колинда Грабар Китаревић поручује да Војводина није део Србије, да су сви Срби у Хрватској Хрвати, а ратни злочинац Бранимир Главаш позива на линч Срба. У БиХ хапсе Србе за ратне злочине, у Црној Гори протјерују српске свештенике, у Македонији су осванули билборди против Срба и Србије, у Рашкој области марширају униформисане снаге које подсећају на Ханџар дивизију и призивају интервенцију НАТО пакта. За то време Министарство одбране Србије распродаје тенкове, топове, ракетне системе, пушке, пиштоље, радаре, муницију и другу војну опрему. Војна инжењерија и Цивилна заштита су уништени толико да нисмо у стању да зауставимо страдање у поплавама.

Колико криза у Украјини и сукоб између Русије и Запада утичу на односе у нашем региону?

- Стање у Украјини још се не смирује, без обзира на очекивања од преговора у Минску. У случају сукоба Русије с НАТО сви добро знамо на којој страни ће бити народи у нашем окружењу и сви добро знамо како ће се односити према Србији и Србима широм Балкана. Двери су зато недавно послале отворену поруку упозорења структурама безбедности Србије да подигну ниво наше безбедности на највиши степен. Право питање гласи - да ли су политичко-безбедносне снаге србског народа свесне шта нас чека у окружењу ако избије неки велики европски и светски сукоб?

Колико се Србија, као матица србског народа, брине о положају и правима Срба у БиХ, Црној Гори, Хрватској, Косову и Метохији?

- Пре свега, треба рећи да огроман број Срба живи ван Србије, у окружењу и расејању, а да је Србија у потпуности напустила улогу матичне државе! Срби у окружењу трпе велике ударе и притиске на национални идентитет у готово свим бившим југословенским републикама и стално су им угрожена верска, грађанска, национална и имовинска права. Посебно је трагично укидање Министарства за дијаспору и Србе у региону од стране Владе Србије и то што актуелни премијер, Александар Вучић, у оном свом чувеном вишесатном експозеу за мандатара ниједном није поменуо Србе у окружењу и расејању. Када се узме у обзир да ван Србије живи више милиона припадника нашег народа, ниједна србска влада себи не сме да дозволи тако лош однос према својим сународницима ван матичне државе. Они морају имати заштиту Србије и апсолутно исти третман као што га имају националне мањине у Србији.

Покрет Двери залаже се за што присније односе Србије с Русијом, док владајућа србска политичка елита наступа с тезом да европски пут нема алтернативу. Да ли је могуће пронаћи некакво средње решење?

- Пут Србије у Европску унију, по сваку националну цену, траје већ 15 година! Према изјавама званичника из Брисела, још најмање пет година неће бити новог проширења ЕУ. То значи да најмање 20 година од ЕУ нема ништа, осим непрестаних уцена и притисака. Многе земље чланице ЕУ најприје су нас бомбардовале, потом присиљавале да Хашком трибуналу изручимо све своје државне, војне и полицијске прваке, онда да се одрекнемо Косова и Метохије и најзад - распродамо сва своја природна и привредна богатства и предамо их у руке странаца. По свему судећи, ЕУ доноси само штету за српске националне, државне и економске интересе. Прошло је време идеолошке мантре да ЕУ нема алтернативу. И ЕУ и НАТО имају алтернативу - она се зове Русија. Од 1. јануара 2015. заживела је Евроазијска економска унија, земље БРИКС-а формирају своју банку, као противтежу ММФ-у и Светској банци, Организација за договорну колективну безбедност (ОДКБ) нуди мир и заштиту малим народима од освајачке експанзије НАТО-а. Русија је данас нада човечанства. Као што се из комунизма бежало на Запад у потрази за људским правима и слободама, тако се данас гледа у Русију као оазу духовности, породичних вредности и поштовања традиције наспрам обездуховљене потрошачке цивилизације Запада. Русија нас никада није бомбардовала, бори се за очување Косова и Метохије у саставу Србије, даје нам најповољније уговоре о економској сарадњи, а може нас и безбедносно заштитити. Има ли уопште икаквог смисла дилема ЕУ или Русија?

 

Борис Кнежевић

Извор: Прес-Онлајн РС/ Двери