Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
СПАСА НАМ НЕМА- ПРОПАСТИ НЕЋЕМО!
09.03.2015. год.
Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Гојком Раичевићем, предсједником НВО ИН4С, Интервју са Гојком Раичевићем није било лако добити. Не зато што је предсједник НВО „ИН4С“, уредник истоименог портала и лидер Мировног покрета „Не у рат-не у НАТО“ од оних који одбијају новинаре и сарадњу, већ што смо га тражили у „невријеме“, баш уочи доласка Хашима Тачија у Подгорицу.
А када режим „тренира строгоћу“ тако што згражава јавност оваквом дипломатском активношћу, или као што је недавно био случај са упловљавањем „Кавура“ НАТО носача авиона, онда је Раичевић на свом „послу“
Гојко Раичевић , рођен: 23.09.1963. у Старом Бару ,општина Бар, Југославија, ожењен, отац троје дјеце. Након одслужења војног рока 1982-83 студира на Филозовском факултету у Никшићу Дипломирао 1988. и носи звање професор Марксизма. Након завршених студија и одбране дипломског рада одлучује да путује по свијету. Путовања по свијету и вишегодишњи живот у Лондону задржао га је ван Југославије пуних 12 година, све до априла 1999.године када се по други пут (био је добровољац у рату у Југославији 1991-92) враћа у своју земљу да као добровољац служи држави у рату против НАТО агресора. Тиме је наставио породичну традицију дједа Луке и прадједа Јока, црмничких печалбара са краја претпрошлог вијека који су се вратили у земљу са почетком балканских ратова.
У Лондону је студирао енглески језик на Кинг стрит колеџу, оснивач и директор Фирмфакт лтд . По повратку у земљу, од октобра 1999. до 2003. године радио као директор предузећа Русомонт. Паралелно са бизнисом који је водио специјализовао Европске и југоисточно-европске интеграције на Универзитету Црне Горе. Такође, бавио се активно политиком од 2001 до 2008. године. Биран за потпредсједника Извршног одбора Српске народне странке у два мандата. Оснивањем Србског националног савјета, кратко вријеме, обављао је дужност Генералног секретара Савјета. Од маја 2008. (од св. Ђорђа) обавља дужност главног и одговорног уредника портала ИН4С. Предсједник је НВО ИН4С. Такође, од оснивања 30. 04.2011 избором за предсједника мреже невладиних организација “Не у рат-не у НАТО” коју данас чине преко 50 невладиних организација и званично постаје лидер антинато кампање у Црној Гори. Држављанин Велике Британије и Црне Горе. Говори србски и енглески.
КИКОВИЋ: Протест због доласка Хашима Тачија, организовао је Савез удружења расељеника са Космета, откуд ви ту?
РАИЧЕВИЋ: Удружење „Космет“ је конституент Мировног покрета на чијем сам челу и пружа значајан допринос у борби против помахнитале НАТО кампање, па је био ред да се укључим и помогнем колико је то било могуће. И без тога, оваква брука одавно није задесила Црну Гору, а није баш да их није било за вријеме овог режима.
Наша браћа са Космета су, баш као и грађани Подгорице и других градова, који су били на том протесту, нису смјели дозволити да Тачи помисли да је заиста добро дошао, како га лажу његови домаћини. Вјерујем, да је после протеста заиста и добио такав утисак, а о томе свједочи и низ отказаних активности, раније планираних. Његова се посјета свела на „тамновање“ у Вили Горица, гдје су током његовог 24-часовног боравка наизменично долазиле делегације црногорских највиших институција на поклоњење и сликање.
КИКОВИЋ: ИН4С је постао утицајан медиј. Кажите нам нешто о његовом настанку, раду и циљевима?
РАИЧЕВИЋ: У новим околностима, које су наметнуте отцјепљењем Црне Горе из заједничке државе са Србијом, Срби у Црној Гори се нису најбоље снашли, а као што знате то траје и до данас.
У униформној и једноумној медијској атмосфери, уз пар изузетака, портал ИН4С је имао много разлога за настанак, а почетни и основни циљ нам је био да парирамо антисрбској кампањи чији врхунац није прошао са крађом референдума и стицањем независности. Напротив.
Од самог почетка рада, ИН4С се врло доследно и посвећено бави разним аспектима српске културне, духовне и материјалне баштине, а посебно покушајима да се та оставштина фалсификује, негира и преиначи у измишљени историјски контекст, из којег касније овај режим промовише нове „истине“, од оне да је путујући циркус Мираша Дедеића Православна црква, да су Срби у Црној Гори „окупатори“, па преко разних глупости до оне недавне констатације премијера Ђукановића да је Гаврило Принцип терориста.
Дакле имамо чиме да се бавимо и једва постижемо да детектујемо све аспекте асимилаторско-пљачкашке политике, или да назовем то једном речју – апартхејда чије су жртве Срби у Црној Гори.
Морам рећи вашим читаоцима да није било лако одржати портал од Ђурђевдана 2008.године до данас, када смо израсли у специфичан србски медиј, који више нико не може да игнорише. Један смо од водећих ћириличних портала у регионалној конкуренцији и свакако водећи србски портал у Црној Гори. Све то постижемо, захваљујући великој пожртвованости и ентузијазму цијелог тима младих људи, који су свјесни да је ИН4С мисија и полигон уз помоћ којег могу да се боре да промијене ствари у Црној Гори.
Када кажем специфични, морам да објасним, можда и да се похвалим, да смо једини на Балкану, а вјероватно и шире, који Србију, Црну Гори и Републику Српску, третира као јединствени медијски простор. На то бар имамо право, па коме право-коме криво.
А о квалитету, ажурности и другим карактеристикама, боље да ваши читаоци сами дају оцјену, јер вјерујем да читаоци „Гласа Холмије“ добро знају садржај нашег портала.
За скоро седам година рада, постали смо, између осталог, хроничари дискримације у Црној Гори. Имали смо пуно осмишљених акција, а ево издвојићу само неке: пописна кампања “Поносни на своје србско”, десетине билборда, десет хиљада књижица “Тако су говорили”, двадесет хиљада инструкција за попис 2011., на стотине видео прилога из свих крајева Црне Горе, спречавње крађе важних историјских доказа, као што је натпис испод споменика Божидару Вуковићу „први србски штампар“, који су хтјели да измијене и низ других, па ћу бити нескроман да кажем, како овај интервју није довољан да се поброје баш све.
И на крају, мада не и мање важно од побројаних активности, портал ИН4С пружа значајан подстрек антинато кампањи у Црној Гори, парирајући свакодневној режимској кампањи у бројним медијима и пратећи активности политичких и невладиних субјеката који предузимају акције да се НАТО држи што даље од граница ове државе.
КИКОВИЋ:Када смо већ код тога, ви сте на челу Мировног покрета „Не у рат-не у НАТО“ од оснивања. Како је настао покрет и како оцјењујете досадашње учинке вашег рада?
РАИЧЕВИЋ: Када је постало сасвим извјесно да режим, оличен у двоглавој коалицији, неће презати да државу увуче у тај ратни савез, упркос значајном, већинском противљењу становништва, јавила се потреба да се тај отпор институционализује и уобличи у неку организацију.
Покрет је формално створен у Мурини, на обиљежавању 12. годишњице злочина НАТО пакта који је направљен у тој малој варошици. Та невина дјеца, која су страдала на муринском мосту, постала су наш завјет и обавеза. Обавеза да памтимо право лице Атлантског савеза и да на њега подсјећамо друге око себе. Они који су без повода и разлога гађали Мурино, немају права да се назову људима, а још мање да управљају будућношћу наших потомака.
На измаку четврте године постојања, активисти Мировног покрета и ја као његов челник имамо разлога да будемо задовољни учињеним, тим прије што се наше активности базирају искључиво на ентузијазму и личним средствима. Истина имамо и један ресурс, који НАТО заговорници никада неће имати у Црној Гори, а то је огромна народна снага отпора и непристајања на зло оличено у том војном савезу!
Када саберете средства која су нам била на располагању и учинци, онда смо направили подвиг. Данас нас све анализе НАТО промотера, укључујући и стране субјекте, означавају као један од разлога изостајања подршке међу грађанима.
Подсјетићу, направили смо низ предавања, јавних трибина и округлих столова у више општина Црне Горе. Имали смо низ „теренских“ акција изнуђених безочношћу НАТО симпатизера. Издвојио бих опструкцију срамне прославе НАТО „рођендана“ у Делта центру, када је Атлантски клуб са Војском Црне Горе злоупотребио дјецу предшколског узраста, за своју јефтину представу. Такође, уз минимална средства, успјели смо да спријечимо слављеничко расположење приликом отварања НАТО инфо центра у Подгорици, којем је присуствовао цијели државни врх Црне Горе и дипломатски кор, укључујући НАТО дужноснике.
Недавно сте могли да видите да смо у Тивту, приликом упловљавања НАТО носача авиона „Кавур“, уприличили протест и послали поруку НАТО снагама. Касније смо то исто учинили заједно са сродним организацијама.
Пуно је тих акција било, а топло препоручујем да погледате снимке на ИН4С – Youtube канал, који описује сликом и речју већину тих активности, наравно, немогуће је снимити све.
КИКОВИЋ: Какво је Ваше мишљење о ''Глас-у Холмије''?
РАИЧЕВИЋ: Како је медијска сцена у Црној Гори прилично униформна, строго контролисана и пожељно прорежимска, сваки медиј који испада из тог клишеа, чини да ситуација буде боља. Посебно ако се, као у случају „Гласа Холмије“ бави питањима од значаја за пребогату српску традицију Црне Горе.
Са задовољством читам Ваш часопис, који чува од заборава ту и такву традицију у њеном изворном облику. Већ сада има Васојевића који нису и неће да буду Срби, па је за очекивати да ће у будућности тога бити више, ако се тој зарази не стане на пут. При том, морам да подвучем, немам ништа против умножавања Црногораца, али имам против деградације српске традиција и етноса насилним, асимилаторским путем.
Зато је добро да таквих часописа буде што више и на локланом и на нивоу цијеле Црне Горе.
КИКОВИЋ: Шта можете да поручите нашим читаоцима?
РАИЧЕВИЋ: Пошто се обраћам Васојевићима, за које имам посебну наклоност, могао бих само да их подсјетим да чувају славу заједничког имена Васојевића, а то је једино могуће кроз лична и колективна прегнућа. Знам да је лоша економска ситуација, која код вас има дубље трајање и последице узроковала да људи постају уморни од борбе за своја права, традицију и наслеђену етику. Морамо да размишљамо шта ћемо предати “сајбер генерацији” која нас наслеђује, имамо ли права да им одузимамо понос и осјећање части и припадности једном древном, часном и великом народу. Зато, да се вратим оној Пашићевој: „Спаса нам нема – пропасти нећемо“. У таквој ситуацији би требало да схватимо да смо упућени једни на друге и да морамо збити редове у отпору тиранији која нас је задесила.
- Извор
- Глас Холмије
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник
Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто
На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...
Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист
Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер
Одбрана виталних државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
