ПРЕПОРУЧУЈЕМО КЊИГУ ПРЕДРАГА ПОПОВИЋА " ПОСЛЕДЊА ИСПОВЕСТ СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ - ОНИ НЕ ПРАШТАЈУ "

Ћурувија: ДРАШКОВИЋ У МИЛОШЕВИЋЕВОМ КУПЛЕРАЈУ

23/01/2015

Кад је режим Слободана Милошевића и Војислава Шешеља повео хајку на „Дневни телеграф“ и Славка Ћурувију, Вук Драшковић је дозволио да се на Студију Б емитују вести о прогону, али на томе се завршила његова опозициона борба.

– Одавно сам научио да је живот зверињак у коме не треба очекивати било чију помоћ, али сада сам сматрао да, због својих а не мојих интереса, опозиционе странке треба да се ангажују у борби за слободу медија – тврди Славко Ћурувија.

Поред Данице Драшковић, која је присуствовала суђењу „Европљанину“, још неки људи из врха СПО-а, пре свих Милан Комненић и Богољуб Пејчић (Милан Божић је, откад је „Европљанин“ објавио да је масон, избегавао Ћурувију) сматрали су да можда треба устати у одбрану медија. Тијанић и Ћурувија су имали неколико разговора с Вуком Драшковићем, у којима су покушали да га убеде да је дошло време за сарадњу, иако без јасне идеје како би се то конкретизовало. У сваком случају, нису помишљали на изласке на улицу, али корекција уређивачке политике Студија Б, као и парламентарна и медијска подршка умногоме би ојачала одбрану од репресије.

Јаким речима, уверљиво, Ћурувија му је говорио:

– Вуче, безвезе је да седиш у куплерају и чекаш да те Слоба позове уместо Шешеља. Прво, то се никад неће десити. Друго, ако до тога и дође, теби ће се догодити оно што се иначе догађа у куплерајима. Бићеш искоришћен и шутнут и питање је какве ће користи касније од тебе имати Срби и Србија. Шта о тим предлозима мисли, Вук је показивао ћутањем. Кад бисмо разговарали у ширем саставу Вук се правио луд, као да није одавде, мрмља нешто: „Добро, видећемо… Конобар, каква је ова салата…“ Један од тих разговора је био и оне ноћи кад су нас у латиноамеричком стилу заробили овде у стану. Ја сам тад имао преча посла око тих полицајаца јер нисам знао зашто су се окупили и шта ће да ми раде, па је Тијанић узео да га убеђује. Говорио је, објашњавао, али није се примало. И Вук и Дана су били потпуно неизаинтересовани за ту тему. Њихови ставови транспарентно су се показали исте ноћи кад је прошла опсада. Кад се појавила екипа Студија Б, Вук и Тијанић су дали добре, јаке изјаве. Ја сам изашао на терасу и у камеру рекао:

– Видите оне прозоре који светле иза мене, то су прозори Мирка Марјановића. Уопште није искључено да је он лично целу ноћ командовао овом гусарском операцијом.

Ја сам то, наравно, карикирао. Као, сад ће председник владе да командује, брига њега. Док сам ја оптуживао Мирка, иза камермана Вук се унервозио, маше рукама и сигнализира: „Не Слобу и његове, Шешеља удри, само Шешеља…“ После тога било ми је јасно да Вук нема намеру да се отворено ангажује у нашој борби. Он се надао позиву у владу. Не желим да анализирам какви су га разлози на то навели, али има прича које указују на то да га је Слоба уценио компромитујућим стварима око владавине Београдом, пословањем Даничиног брата Веселина Бошковића посебно. С друге стране, Вук је већ осетио сласт власти, па га разумем.

КЊИГУ „ПОСЛЕДЊА ИСПОВЕСТ СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ – ОНИ НЕ ПРАШТАЈУ“ НАРУЧИТЕ НА 063/123-2702