BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Бранко Ракочевић

125. годишњица рођења Бориса Пастернака

125. годишњица рођења Бориса Пастернака
10.02.2015. год.

На днашњи дана,  10.  фебруара 1890. г.  рођен је у Москви  у јеврејској породици Борис Леондович Пастренак,  будући лауреате Нобелове награде  за књижевнсот.  Отац му је био сликар,  а мајка пијаниткиња,  па је од раног детињства био окружен уметношћу: песник је растао  у  ителектуалном кругу пријатеља његових родитеља:  сликара,,  муизчара,  посиаца.  Тако се у детињстви сретао у свом дому са Левитаном, Серовим, Скрабином,  Рилкеом,  многим другим  познатим уметницима. У кући у којој је одрастао често су приређивани концерти,   изложбе,   читања нових књижевних дела.

У дом Пастернакових долазио Л. Н.  Толсотој да слуша мизику коју је изводила Борисова мајка пијанисткиња  Розалија Пастернак

Борис Леонидович  је говорио да се 24.  фебруара 1894.  сећа без  великих узбуђења: тај дан је запамтио зато што је у госте у дом Пастернака дошао  гроф Лав   Николајевич Толстој да слуша музику.  За калвиром је седела  Боисова мајка Розалија Пастернак.

Борис Леондович је најпре учио сликарство,  да би се затим   од 1903-1908 потпуно посветио  каријери композитора,  пролазећи шестогодишњи курс факултета компоновања на  Конзерваторијуму.

На студијама филозозофије  у Малбургу  код професора   Германа Когена

Међутим, 1909. године оставља музику и уписује се на филозофски одсек Историјско-Филолошког факултета Московског универзитета. У пролеће 1912.  ради усавршавања из филозофије Пастернак је један семестар провео на универзитету у Малбургу (Немачка) слушајући предавања чувеног философа Германа Когена. И мада је философију  веома успешно  студирао (нуђено му је  да припреми  докторску дисертацију),   посе завршетка универзитета  он одлучује да се посвети књижевности.

Припада футуристичкој групи „Центрифуга“

По повратку у Москву, Пастернак  се укључује у кјнижевне кругове,  ангажујући се у симболистичким филозофским и литерарним кружоцима заједно са Мајаковским,  Асејевим, Каменским,   активира се у ЛЕФ-у (Леви фронт уметности),  прецизније у  футуристичкој групи „Центрифуга“.

Његови први књижевни кораци  били су оријентисани према песницима симбилистима-Андреју Белом,  Александру Блоку, Вјанчеславу Иванову и Инокнетију Аненском.

Утицај поезије  руског модернизма очитује се у првим двема његовим поетским збиркама“Близанац у облацима“(1913) и „Изнад баријера“  (1917).

Прославила га збирка поезије „Живот,  мој сестра“

Године 1922. иИзази му песничка збирка „Живот,  моја сестра“ (у руском језики живот је именица  женског рода) која  му је донела књижевно име и учинила га познатим у књижевним круговима  и код читалаца.

Од почетка 20-година Борис Паеранак се све више учвршћивао као стамено поетско име међу најзначајнијим фигурама совјетске поезије.

У том приоду  ствара  поеме „Висока болест“ (1923-1928), „Деведесет пета година“ (1925-1926), „Поручник Шмит“ (1926-1927), роман у стиховима „Спекторски“  (1925-1931).

Године 1930. изашла му је повест „Заштитна повеља“ а две године касније  песничка збирка „Друго рођење“ у којој аутор коначно напушта   футуристичку поетику и прихвата многослојност стиха и његову смисловну јасност.

Посвећује се превођењу Шекспира,  Гета,  Бајрона,  Шилера,  Китса,  савремена грузијске поезије 

Од 1930-их Пастернака скоро и  не штампају. Преселивши се 1936. г у летњиковац у Переделкино, он се потпуно посвеује преводилачком раду.

Од тада па  до краја  живота преводилаштво му је главна преокупација. Превео је Шекспирове трагедије; „Отелоа“,“Хамлета“,  „Краља Лира“, „Магбета“,  „Ромеа и Јулију“, Гетеовог „Фауста“,  Шилерову „Марију Стјуарт“, стихове Верелена,  Бјрона,  Китса, Рилкеа,  а такође и савремену и класичну грузијску поезију. Његпви преводи Шекспирвих трагедија  на руски језик убраају се у најуспелије преводе дела  енглеског генија уопште. 

Враћа  се писању поезије

Године 1940-41. после дугог переоида Пастренак   поново почиње да пише стихове:  ставра циклус „Стихови о рату“и укључује их у збику „На раним возовима“ (1943).

После рата је публиковао још две книиге стихова „Земаљски простор“ и „Изабрани стихови и поеме“(обе 1945).

Роман „Доктор Живаго“ круна Пастернаковог  стваралаштва


Круном свог ствралаштва сам Пастернак је сматрао роман „Доктор Живаго“  на којему је радио пуних 9 година:   од 1946. до 1955. 

Године 1956.   предао  је рукопис романа уредницима неколико књижевних часописа међу којима и „Застава“ (Знамyа) и „Нови Свет“ (Новиј мир). У почетку је добијено одобрење за штампање романа, али су касније стигле забране „због  негативног односа аутора према револуцији и одсутсва вере у социјални преображај“.

Први пут је књига објављена у Милану  у преводу на италијански језик 1957, а до краја следеће,  1958. г., била је преведена на 18 језика.

У СССР-у „Докотр Живаго“ штампан тек након 30 година

У СССР-у је роман објављен тек 1988.  По роману „Доктор Живаго“  је 1956.  снимљен истоимени филм у режији Дејвида Лина,  а 2002. г. редитељ Ђакоми Каприоти снимио је другу екранизацију овог, у то време светског бестселера. У Русији је 2005.  Алекснадар Прошкин снимио телвизијски серијал од 11 епизода „Доктор Живаго“

Нобелова награда за књижевност 1958.

Године 1958.  Борису Пстернаку је додлејена Нобелова награда за књижевност са образложењем  „за видне заслуге у сварменој лирској поезији и за књижевно ствралаштво на трдиционалном попришту велике руске прозе“, на  што су власти и естаблишмент у  Совјетском Савезу  грубо реаговали као на провокацију,  па су уследили невиђени притисци да се лауреат Пастернак одрекне овог највећег светског признања за литературу,   којима је  он морао коначно да се повинује.

Пре него што ће се одрећи Нобелове нгараде,  Пастернака  су искључили из Савеза писаца, претило му је изгнанство из земље,  у штампи су га „черечили“  као издајника отаџбине.

Тек 1989. г.  диплома и медаља Нобелове награде уручене су у Стокхолму песниковом сину Евгенију Пастернаку.

Умро од рака плућа  30.   маја 1960.

Борис Пстренак је умро од рака плућа 30. маја 1960. г. у Передилкину.

Осамдесетих година прошлог века однос сов јетских власти према великом песнику,  романипсицу и преводицу,  нобеловцу,  почео је полако да се мења: песник Андреј Вознсенски је најпре објавио у „Новом свету“ сећања на великог писца,  затим је објављена двотомна књига Пастренакових  стихова у редакцији његовог сина Евгенија(1986), а годину дана касније Савез писаца је поништио своју  одлуку о искључењу аутора „Доктора Живага“  из ове организације.

Први државни музеј Бориса Пастренака откривен је 1990. у Чистопољу,  граду у којему је писац боравио 3 године у  евакуацији,  (од 1941-1943,),  а државни музеј који носи његово име отворен је у песниковој кући у Передилкину.
Године 2005.  Издвачка кућа „Реч“  му је штампала сабрана дела  у 5000 примерака која је уредио нејгов син Евгеније Пастренак,  рођен у првом браку са сликарком Јевгенијом Луре (1923,).

Женио се три пута као  Достојевски и Булгаков

Са другом женом Зинаидом Нејхауз (девојачко име Еремејева,  бившом супругом пијанисте Хенриха Нејхауза) имао је сина Леонида (1938-1976).

Пастернак се као  Достојевски и Булгаков женио три пута.  Његеова последња љубав је била Олга Ивинска, која му је постала „муза“.  Посветио јој је многе стихове и све до саме песникове  смрти везивали су их блиски односи.

Бранко Ракочевић
 


 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Мештани села Рашчићи код Ивањице годинама безуспешно покушавају да реше проблем буке и загађења који су директна последица рада каменолома у власништву фирме \"Путеви” Ивањица.


Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров изјавио је у интервјуу за Алтернативну телевизију да је циљ да се Срби сломе још увијек траје.

У области корпоративне исхране, апликација Ордера претставља иновативно рјешење у задовољавању потреба запослених. Са модулима као што су Топли оброк, Кетеринг, Ресторани, Онлајн Шоп, Ордера нуди велике могућности за...


Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА