„Покоравање“ Мишела Улебека од 20. фебруара и на србском језику

. Објављен  пре нешто више од месец дана  одмах након терористичког  напада на редакцију сатиричног часописа Charlie Hebdo у Паризу,  роман контраверзног  француског писца Мишела Уелбека  (Michel Houellebecq)  „Покоравање“ (Soumission)  после издања на фарнцускоm (220.000  распродатих примерака),  немачком (270.000,  цео тираж распродат),  италијнском,  појавиће се 20.  фбруара и  на срспком језику  у  преводу Владимира Д.  Јанковића,  а у  издању  Booka,  са првим тиражом од  3.000 примерака. 

Штампан само месец дана након терористичког акта  који су извели исламски фанатици  у Паризу у редакцји сатирчног недељника Сharlie Hebdo у  коме је погинуло 12 особа,  махом  уредника тог популарног  часописа,  изашао је роман Мишела Уелбека „Покоравање“. 

Роман је  у Француској  штампан  у 220.000 примерака и тираж је већ у целини распродат,  у Немачкој је изшао 16.   јануара у 270.000 примерака,  преведен је у овом кратком року и на италијански,  а припремљена су издања и на другим језицима. 

На србском језику га у 3000 примерака објављује  издавачка кућа Booka у преводу Владимира Д. Јнаковића који је написао и кратки есеј о  роману.   Првобитно је било планирано да се „Покоравање“  на србском језику појави у  књижарским полицама   у марту,  али је издавач ипак одлучио да то буде 20.  фебруара.

Booka je  на свом сајту већ објавила  изглед корица  „Покоравања“  као и есеј Владимира Д.  Јанковића,  преводиоца ромна. 

Кратак садржај романа „Покоравање“

У овом тексту објављујемо одзиве у Европи  на Уелбеков роман да бисмо боље разумели како је   стицајем околности одједном  попримио политичку актуелност.

Да би читаоци који нису још  прочитали „Покоравање“ схавитили и разумели различита мишљења о овом књижевном делу   која преносимо  у оквиру наше теме,  „Романи не мењају историју“,  обајвњујемо кратак садржај романа.

Година 2022.  Предавач на Сорбони,  истраживач ставралаштава  Хуисманса,  по имену Франсоа,  живи у  Паризу и посматра живот који лети мимо њега  и према коме он  није успоставио  прави однос.

У Француској као и пре владају социјалисти на челу са председником Франсоа Оландом,  али се његов мандат завршава,  а тај завршетак је срамотан. 

Земља  се  претворила у  друштвену руину,  затегнутост између класа и религија достигла је критичну тачку, тероризам и насиље су постали свакодневна појава. За власт се бори крајња десница  на челу са „Националним фронтом“ Марин Ле Пен.  Њој се  по снази не могу супроставити ни леви,  ни  партије центра,  нико осим Мулсиманског братства, недавно основане партије  умереног ислама чији је лидер Мохамед Бен Абес.  Исламисти  су за француске инелектуалце мање зло од  Марин  Ле Пен.  Исход  је очекиван:  све партије аутсајдери се уједињују  против  Марин Ле Пен,  а у корист  Абеса. 

Француска се  незаустављиво креће к шериату,  и сав даљи живот ескперта за  Хуисмаса  састоји се  низа  компромиса  и он губи све што  му је било драгоцено-посао, друштвени статус, основни комфор,  док на крају није постао други човек,  који је,  као и цела Француска,  нашао своје прибежиште   на фону ислама.

РОМАНИ НЕ МЕЊАЈУ ИСТОРИЈУ

„ПОКОРАВАЊЕ“ - Мишел Уелебек:  ЗА   и  ПРОТИВ

Аутор,  Мишел Уелбек: Романи не мењају историју

„Ја убрзавам ток историје али нисам сагласан   да је то провокација с моје  стране,  јер ја не говорим о стварима које су апсолутно немогуће. Просто скраћујем ону еволуција која ми се чини могућом. Није било случајева да  је роман изменио ток историје.

Историју мењају друге ствари-студије,  манифести Комунистичке партије,  али не романи“.

Гајом Ернер,  новинар: „То је анални чеп!“ ПРОТИВ

„Покорвање“ је књижевни анални чеп. Шта је то анални чеп? То је објекат који  поствите на Вандомском тргу у  Паризу ако сте савремени уметник  и ваш рад ће провоцирати људе.

Уелбеков роман је као и скулптура  Пола Макартија,  може бити естетски   безначајна,  али интетрсантна као инфомација. Хтели ви то или не,  али   вам је непоходно да заузмете позицију према њему.

Франсоа Оланд,  председник Француске:  ЗА

Прочитаћу ту књигу  зато што она изазива спорове. Књижевност је слобода,  и зато ћу је читати.  У сваком случају не смемо се препустити страху и  паници.  Идеја  окружења,  подчињавања,  панике,  за Француску није нова.  Француска зна како то изгледа

Марин Ли Пен,  лидер  партије „ Национални фронт“: ЗА

„Та  књига је интерсантна по томе што је то фикција која  једног дана може постати стварност. Уелбек   сасвим тачно описује   деловање  Савеза  за народни  покрет и Социјалистичке  партије   које је дошло дотле  да ми у погледу  тога констатујемо у неким окрузима  и општинама  како  јавно цвета  исламси фундментализам  у сагласнсоти, чак и уз  јавну подршку, те две партије.“

Сандра Хегел, новинарка   (Frankfurter  Allgemeine Zeitung, Франкфутер   Алгемајен Цајтунг): ПРОТИВ

„То  је стравична књига. Надам се да она неће привући  пажњу  учесника антимуслиамaнских  покрета  Дрездена, чак иако се основна идеја писца разликује од њихових убеђења. Они би мoгли у тој књизи видети  лажну потврду својих  осећања. “

Емануел Карер,  писац:  ЗА

„Величнаствена књига,  значајан роман! Пошли век су обележиле две  пророчанске књиге: „1984“ и „Тај дивни,  нови свет“. Оне су биле пророчанске не зато што су преdсказивале будућност,  она их је опвргла,  него зато што су изражавале истину о садашњости.  Допринос Мишела Уелбека припада истом том роду.“

Алу Баду,  новинар:  ПРОТИВ

„Моја осећања   као читаоца , који је сучајно представник муслиамнске културе, мада дубоко нерелигиозан,  - та књига тера на повраћање.  

Осећам се увређеним. На прагу смо  2015. , са чиме она  почиње,   са исламофобијом којом је прожета књига крупног француског писца !“

Едви Пленел,  аутор  књиге  „У заштиту муслимана“: ПРОТИВ

„Нервира ме то што неки медији придају томе толику важност и  праве од тога догађај.  Стварају од писца  који има право да пише о чему год хоће,  а он пише исламофобијски роман,  -политички догађај.“

Натали  Кром,  новинарка (Telerama):  ЗА

„Мишел  Уелебек  наставља своја давнашња хладнокрвна размишљања о разочарењу западног света.  Став Уелбека је као и увек непоштедан,  суров, а понекад и злобан,  провокативан.  Али урачунавати му то у ману,  значи уподобити се оном идиоту  који,  кад му покажу на месец,  гледа у прст.“

Марк Вајнцман, писац и новинар:  ПРОТИВ

„Покоровање“  је  истовремено и најпрозрачнији и најслабији роман аутора. Проблем није само у томе  што се  у неким реченицама  јасно осећа књижевна лењост,  него у оној неестетској  запуштенпсти и немарности  којом се  Уелбек обраћа  самом предмету књиге. “

Беранар  Марис, новинар (Charlie Hebdo):  ЗА

„Та  књига није критика ислама. Очекивани  велелепни роман! Уобичајнео  дело мајстора.!“

Даниел Шнајдеман, новинар,  критичар,  тв водитељ:  ПРОТИВ
„Под  плаштом  саблазног   приказивања  ’умереног ислама’  и оном преимућству које би дала његова победа  вечном двојнику Уелбека, он нам уствари  дошаптава исламофобске ужасе.  То што је ’умерени’ ислам приказан са свим нијансама и подробностима и што је  ’покоравање’ које он захтева  представљено малте не као  сексуално,   искоришћено је за то да би верније код читаоца изазвало  здраво одвраћање од те религије,   за коју је Уелбек једне вечери,  у пијаном стању  рекао да је  ’најодвартнија на свету’.“

Ален Финкелкраут,  филозоф:  ЗА

„Уелбек описује будућност не  веродостојно,  него у потпуности  представљиву. Он није провоктор,  он није из друге реалности. То је такав странац  који  указује не само на апсурдност света,  него на његов смисао,  заборављене теме, на то ко је у том свету угрожен“.

Жером Дупуи,  новинар (L' Express):  ПРОТИВ

„Истину говрећи добија се утисак  да је  овај неуспешни роман с његовим фалшљивим провокацијама створен управо зато да би Уелебек  ’направио шоу’,  а  он је бриљантан шоумен, -на  телевизијсим екранима на пример као Гензбур последљих година  који је долазио да направи пар кривих гримаса поводом изалска последњег  тонског записа“.

Стивен Пул, новинар (The Guardian):  ЗА

„Основна идеја ’Покоравања’  - уопште није политичка. Стварна мета  Уелбекове сатире  као и у његовим претходним романима-то је препознатљива поткуппљивост и похотљивост  савременог житеља    мегалополиса, више или мање интелектуалног.  Главни јунак,  Франсоа,  с радошћу се потчињава новом поретку,  не из неких религиозних или  филозофских разлога,  него зато што нове газде Сорбоне из Саудјске Арабије далеко више плаћају,  или,  што је још важније, дозвољена му је полигамија.“

Избор,  обрада и превод: Бранко Ракочевић