Куба изнела списак захтева САД-у

Председник Кубе Раул Кастро изнео је услове без чијег поштовања потпуна обнова дипломатских односа Хаване и Вашингтона није могућа. Он је затражио да се укине трговински ембарго, да се Куба искључи са списка земаља које спонзоришу тероризам, као и да се Куби преда војна база у Гуантанаму, где се налази амерички затвор за терористе.

Као што видимо, списак је кратак, али свака тачка је принципијална. Самим тим Раул Кастро је прекинуо шпекулације на тему да се Куба савила пред САД и ради некаквог попуштања санкција изневерила своје идеале независности и слободе. Обнова дипломатских односа је обострани процес, за то су заинтересоване обе стране. Зато овде нема места капитулацији, могућ је само компромис, подвлачи заменик директора Института за Латинску Америку Николај Калашњиков.

- САД су заинтересоване за то да се врате на Кубу у пуном обиму. Обамина администрација схвата да је блокада Кубе била грешка и да ништа корисно није дала САД. Питање је колико су сви тога свесни. Куба, наравно, такође је заинтересована за укидање блокаде, зато што је сада економски развој земље отежан. Шта више, блокада омета компаније других земаља да обављају економску делатност на Куби. Али Куба је заинтересована за обнову односа само у пуном обиму. Сама по себи обнова дипломатских односа и отварање амбасада, наравно, користан је корак. Мада у принципу на Куби делује "офис интереса" који је у суштини амбасада, мада у нешто суженом облику. Зато узајамно отварање амбасада неће решити проблем.

Одлуку о обнови дипломатских односа после полувековне конфронтације донели су у децембру прошле године Раул Кастро и Барак Обама, после личног телефонског разговора. Као потврду добрих намера, стране су размениле ухапшене шпијуне и политичке затворенике. Прошле недеље у Хавани су одржани први преговори кубанске и америчке делегације. Заједнички језик је нађен по питању борбе против епидемије Ебола, заштити животне средине, спрчавања трговине белим робљем. Али испоставило се да поводом људских права ставови су принципијално различити. Камен спотицања је проблем миграције. Није пошло за руком ни да се усагласи датум отварања амбасада.

Кубанци који и раније нису превише веровали голим тврдњама САД, сада траже од Вашингтона конкренте кораке. Један од њих треба да буде затварање војне базе Гуантанамо на острву. Територију од 117 квадратних километара Американци су изнајмили од Кубе 1903. године. После победе кубанске револуције 1959. године, Хавана је престала да прима од Вашингтона закуп и затражила је да Американци напусте њену територију. Али САД су још увек тамо.

Такав однос према нормама међународног права и јавним обежањима лидера државе пружили су основе лидеру кубанске револуције Фиделу кастру да изјави да он не верује САД, мада и поздравља мирно разрешење конфликта. А америчка администрација, као и увек, има резервни маневар. Одлуку о Куби председник Обама не може да доноси сам. Изузимање Кубе са списка земаља које спонзоришу тероризам налази се у компетенцији Стејт департмента, а економски ембарго може да укине само Конгрес. Увек може да се каже да идеје лидера САД нису подржале остале гране власти. Шта да се ради – демократска земља.

Наталија Коваљенко,