Строго цензурисана ђачка лектира (I)

„Миноловци на неморал” дететковали  и „неморалне печурке“ које расту у „Норвешкој шуми“ Харука Муракаме

У САД је све је већи број дела домаћих,  али и светских писаца које школски одбори појединих школа у неким савезним државама избацују из ђачке лектире како не би штетно утицала на морлани развој њихове деце.

Операција пречишћавања школске лектире  најчешће се изводи пред почетак нове шкослке године

Скоро по правилу се дешава   да се непорседно пред почeтак нове школске године,  из списка обавезне школске  лектире  одстрањују дела  која би по мишљењу сиротих,  малих цензора,  у улози брижнх родитеља,  могла нашкодити  у моралном развоју њиховог чеда.

„Миноловци на неморал” детектовали преобиље „неморалних печуарака отровница“ које расту у „Норвешкој шуми“ Харукиа Муаракамиа

Тако се  у једној  школи у граду Вилмјастауну,  округ Монро-Тауншип,  савезна држава Њу Џерси,  као један од многобројнох слуаљева десило  да је  „Норвешку шуму“ (Norwegiar Wood) славног јапанског писца Харукиа Муракамиа,  „цензорски  родитељијум” школског одбора перцртао из лектире  пошто  су  истој  „миноловци на неморал“    дететковали преобиље  сексуалних сцена у том  роману,  све саме неморалне печурке  отровнице дечјих душа.

То  је ко зна који случај по реду     да  школске власти  ограничавају приступ ученицима  књигама из обавезне школске лектире са садржајима који  се родитељима  или не свиђа,  или им се не би могао свидети,  уколико се,  наравно, претходно упознају  са њим,  што није обавезно и што се не дешава баш вазда.

Ни Сара Оклер нема шта да тражи у школској лектири

Најпре се под удар цензуре нарогушених чланова школског одора једне школе нашла књига Саре Оклер „Тwентy Боy Суммер“ у којој  су,  како се показало,  сувише отворено  описиване  сексуалне сцене тинејџера.

Ни мајстор детектива, Артур Конан Дојл, није пожељан у ђачким књигама

Две недеље потом,  у савезној држави Вирџинији  забрањен је роман „Етида  гримизних нијанси” Артура Конана Дојла:  мајстор дететивског жанра је описао обичаје мормонске заједнице,  што према мишљењу чланова школског одбора,  може изазвати „распиривање мржњхе ученика према мормнонима”.
„Кланица   број пет“ неимара  Курта Вонегута,  проглашена  за „дивљу градњу“ у лектитри ,  и као „кућа за рушење”,  није добила легализацију школског одбора 

Забарана „Кланоц е број пет“(Слаугхтерхоусе Фиве) Курта Вонегута (Курт Воннегут) која је прогалашена за „дивљуи градњу“ и као кућа за рушење није добила легализацију од школског одбора.

А све то  није прошло без реакције јавности:  свој протест против кршења Првог амандмана  изразили су представници Књижевног друштва САД,  Национални  комнитет  за спречавање цензузре  као и  Спомен библиотека  „Курт Вонегут”  која је обезбедила за ђаке 150 бесплатних  примерака  забрањеног романа.

Ни „Обмана:  Одрастање  на метамфетамину” Ника Шефа није за лектиру

Са списка је избрисана као неподобна за  ђаке  и опасна за формирање њиховог моралног светоназора  и аутобографско дело Ника Шефа:  „Обмана:  Одрастање на метамфетамину”

 У овом тексту ћемо су дуже задржати на на случајевима цензурисања „Кланице  број пет“ Крута Вонегута и „Норвешке шуме“ Харукиа Муракамија.

Вонегута спасио Први амадман

Спомен библиотека  која носи име Курта Вонегута помогла је ученицима једне школе  у држави Мисури чији је школски одбор забранио књигу „Кланицу број пет“ избацивши је из обавезне школске лектире.

Управа Библиотеке позива на свом сајту  „да се заустави безумље“   и обећава лично ангажовање библиотекара да се помогне ускраћеним ученицима  упознавање  са овим романом.

Управни одбор Библиотеке је одлучио да 150 примерак „Кланице број пет“ бесплатно дистирбиуира ученицима  после добијања  адреса  електронком поштом. 

Код  Кунта Вонегута наставници открили толико „непристојне лексике“ од које би „и морнари  поцрвенели”

Школски одбор је   пре тога одлучио да  забрани роман и избрише га из списка обавезне школске лектире након што су  се предавачи жалили да у роману има толико „непристојне“ лексике  од које би и „морнари поцрвенели”,  а осим тога  дело је препуно описа суровости,  насиља и  секса.

У чланку објављеном у локалним новинама професор Весли Скрогинс   тврди да је све то непримерено малолетној деци.

Ненадлежност школских одбора да цензуришу лектиру

Треба истаћи да сагласно са америчким школским законодавством школски одбор није овлашћен да забрани  употребу било какве књиге у настави  из идеолошких разлога или зато што није саображена етчким начелима,  па је зато донета одлука да се  приуступ тексту романа  забарни  само  деци  одређеног узраста,  у овом случају млађег.

Један од чланова школског одбора, Верн Мајнор,  је обећао да ће ученицима бити дозвољено да чиатју забрањене књиге  за време допуснке наставе,  али само у случају да су се  родитељи претходно сагласили. Али у случају „Кланице број пет“ школске власти су биле немилосрдне:  роман је избачен из школске билбиотеке и из наставног плана и програма за сва времена.   

Директорка спомен-библиотеке у акцији

Са своје старне,  Џулија Вајхтед,   директорка спомен библиоетке „Курт Вонегут“ је у  једном  интервјуу нагласила да је забарна скандалозна,  пошто ће кроз неколико година садашњи ђаци моћи да гласају  и да буду примнљени у војну службу,  да служе својој домовини.
„Све је то толико одвратно и достојно сажаљења   што су те младе пунолетне грађане прогалсили недовољно зрелим да  би им дали могућност да се упозању са темама   које је обардио један тако угледан ратни  ветеран,  као што је Курт Вонегут”,  са огочењем је истакла диртекторка Библиотеке,  додајући:

-Ми смтарамо да је неоходно применити Први амандман. Никога на позивамо да воли ту књуга,  али хоћемо  да сами одлучите  како  ћете се према њој доносити! 

Зауставите безумље!

Акција о чијем почетку је објављено на сајте Спомен бибилиотеке,   одвија се под називом "Зауставите  безумље!” и у потпуности осветљава  однос сарадника установе  према ономне што се десило.

Ради се о томе што је роман Курта Вонетуга  већ и раније  забрањиван,  избацицвали су га  из јавних  библиотека у САД  и на сваки начин се покушавало да се ограничи његова дистрибуција. 

У роману је на упечатљив и драматичан начин описано бомбардовање Дрездена од стране савезничке авијације  током Дргог светрског рата које је писац доживео и преживео будући да је био у немачком заробљеништву.

Чудом је остао жви након великог бомбардовања и разарања. 

Вонегут је као немачки  заробљенк учествовао у рашчишћацвању рушевина и закопаванмју мртвих,  што је касније описао у роману.

„Норвешка шума“ Харукиа Муракамиа избрисана из школске лектире

Радња  романа  објављеног 1987. дешава се у Јапану  1960-их година:  19-годишњи Тору Ватанбе покушава да се разабере кога он устрвари воли-девојку свог умрлог пријатеља Наоку или веселу лепотицу Мидори.

Сцена која је изазвала бурну реакцију и незадовољство ђачких родитеља  је сећање Нокиних сусетке у болничкој соби.

Ово је иначе најпознатији Муракамијин роман- само у Јапну штампан је у више од 10 милиона примерака,  а још 2, 6 милиона је продато у преводу на преко 40   језика.  Године 2010.  приказана је екрарнизација „Норвешке шуме“,  филм је снимио фарнцуски редитељ вијетнамаског порекла Чан Ан Хунг.

Американци забранили „Норвешку шуму”,  али,  слава Богу,  не свуда

А Америкнци  су роман забранили.  И то,  слава Богу не свуда,  него само у округу Монро-Тауншил,  савезна држава Њу-Џерси.

Тамо су родитељи ученика виших разреда (!)  закључили да је  за њхово чедо још рано  да чиата описе лезбијског  секса.  Заиста чудна васпитна мера,   у лицеју лицемерја  кад се зна да данашњи ученици старијих разреда у опису  сексуалних сцена могу да се определе или за Муракамија или пак за Тинтзо Брасу!

Обрачун и жестоко узвраћање  наркотицима

„Сматрам да та књига није потребна тинејеџерима. Била сам просто шокирана кад сам је прочитала”,  изјавила је једна  мајка ученика. 

Кад су  се одрасли у округу Монро-Тауншил,  савезна држава Њу-Џерси, разрачунали са сексом у лекетири,   прешли су на обрачун и жестоко увзвараћање – наркотицима. 

Заједно са „Норвешком шумом“ са списка лектире су избрисане и успомене,  аутобиографија  Ника Шефа:  „Обмана:   Одрастање на метамфетрамину“ (Tweak: Growing  Up on Methamphetamines) и то „због описа хомосекслуланих оргија под дејстцвом наркотика”,  како је  речено у образложењу,
иако је та књига намнејна пре свега као  дело предострожности за младе. 

Али брижним родитељима било какво спомињање таквих ствари звучи као њихово рекламнирање и пропагирање. 

Хомосексусализм уврштен у општи криминал

Пошто   је и хомоскесуализам уврштен у свеукупни „криминал”,  па је зато књига проглашена неподобном за лектиру америчких уечника. 

„Црвени дечак: Пут оца кроз зависност од сина“ Дејвида Шефа-није забрањен

Знаимљиво да није  забрањена дилогија “Црвени дечак: Пут оца кроз зависнсот од сина “, коју је написао Ников отац,  Дејвид Шеф.  

„Сада су  просветна  и библиотекарска  удружења   по  питањима која се тичу сексуалности  под јаким утицајем  и контролом веома  радикалне  либерарне идеологије”-објашњава разлоге забране књига  представник једне од хришћанских организација обухваћених истраживањем  породице, Питер Сприт,  аутор истраживачког пројекта  о
 

преосмишљавање  института брака.
„Према схватањима неких левичарских активиста  приступ  деце сексуланим материјалима је мање зло од ценсуре”,  истиче Питер  Сприт. 

Представници школа сматрају да то није цензура

Уосталом,  представници школе у држави Њу-Џерси сматрају да брисање књига Харуки Нуракаме и Ника Шефа  са  списака обавезне ђачке лектире није ни у ком случају било који облик цензуре.

По мишљењу супернадзорника Чака Ирлинга,  решење је донето у складу са процедуром –списак су заједно саставили управа  школе,  наставничко  веће,  библитекари,  а затим га је потврдио Градски савет за образовање.

„Ми не желимо да изазовемо скандал,  ми једноставно хоћемо да приморамо ученике да читају  књиге”,  изјавио је Ирлинг. 

Он је додадао да ће  убудуће и родитељи учестовати у састављању спсика и то не само по “изјављеним жалбама “на   штетни утицај њиховоих садржајха,  како се ексцеси не би поновили. 

Судбина књига као усуд Кафкиног Јозефа К. 

Овај запис ћемо завршити парафразирајући почетак Кафкиног Процеса „Мора да је неко оклеветао Јозефа К. , јер иако није учинио никакво зло,  једне ноћи био је ухапшен”.

Мора да је неко оклеветао књиге из школске лектире у округу Монро –Тауншип,  савзна држава Њу-Џерси,  САД,  јер иако нису учиниле ништа лоше,   од 2001.   пре почетка сваке године избацују их из шкоксле лектире, и то све нове и нове наслове. 

Каква ли их судбина очекује,  какви ли им дани предстоје,  сазнаје  се нешто више   у последњој седмици септембра    кад  се годинама одржава,  сада већ традиционална,  „Недеља забрањених књига”.

А  до тада ћемн причекати,  с надом у Бога (а у кога другог ?) да списак забрањених наслова спадне бар на два слова (а и то је много,   само што морамо бити реалисти. )

Ако може. 

А може.


Бранко Ракочевић