BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Да ли је Русија "издала" бивше савезнике?

Да ли је Русија
24.01.2015. год.


Данас видимо покушаје неких савезника Русије да "се осигурају" од руске моћи успостављајући "конструктивне", а заправо издајничке односе с државама које према Русији воде очигледно непријатељску политику. То се пре свега тиче донедавно мирне Украјине, као и низа земаља из источне и јужне Европе. Феномен "политичке дволичности" објашњава познати политиколог Ростислав Ишченко, председник Центра за системску анализу и прогнозирање.

Практично у свим земљама које се називају савезницама Русије присутна је следећа слика: што се успешније развија сарадња с Русијом, тим активније владе ових земаља успостављају контакте са Западом, укључујући и стварање база НАТО на својој територији. Ову дволичност називају лепом речју "прагматизам". Шта се, по Вашем мишљењу, заправо крије иза ове појаве?

- Кад економска сарадња почне динамично да се развија, у одређеној фази се појављује потреба за политичком интеграцијом. Јасно је да ће држава с јачом економијом имати и већи политички утицај. А земља која је нуклеарна велесила имаће одговарајући политички утицај, зато што неће бити само економска локомотива, већ и војно-политички "кишобран" за све своје савезнике. Русија је окосница, основа сваког интеграционог процеса на територији Евроазије. Притом не само због војне и економске моћи и традиције државности, већ и једноставно географски. Да би неутрализовали природни приоритет Русије савезници су се прихватили тражења партнера међу њеним непријатељима на које би могли да се ослоне и да се осећају независније. Заинтересованост локалне елите за очување независности својих држава приморава их да траже противтежу утицају Русије и доводе до ситних издаја.

Често неки Русију, правну следбеницу СССР прекоревају за "издају" бивших савезника. Пре свега, то се тиче земаља које су улазиле у СЕВ и Варшавски споразум, и које су после распада СССР доживеле политичку и економску кризу, а у случају с Југославијом – грађанске ратове и војну интервенцију. И опет, Украјине. Да ли је овакво мишљење меродавно?

- Овде треба одвојити бабе и жабе. После распада СССР могућности Русије на међународној сцени су биле крајње ограничене. С тачке гледишта унутрашње политике ситуација у држави је била крајње нестабилна. Постојали су и оружани сукоб између председника и парламента и две контратерористичке кампање у Чеченији... Јасно је да је спровођење активне политике и у ближем и у даљем иностранству било немогуће. Русија је била усредсређена на унутрашње проблеме и само је означавала своје присуство у зонама светских криза. Притом је могла да га означи искључиво захваљујући нуклеарном потенцијалу, зато што се у свим осталим случајевима једноставно ништа није питала.

Такође, скрећем пажњу на то да су савезници, осетивши у потпуности свој суверенитет, често сами издавали Русију. Између осталог, Пољска, Мађарска и Чешка су већ почетком 90-их година прешле на антируску реторику, премда су свој напредак у многоме дуговале несебичној политици СССР. Узгред речено, ова политика је углавном спровођена захваљујући ресурсној бази управо РСФСР.

У којој мери земље које су пријатељски расположене према Русији могу да рачунају на њену подршку, војну или дипломатску, у случају војног конфликта – као што се то, на пример, десило у Сирији?

Свака јака држава може да брани своје савезнике само у оној мери у којој су ове државе савезници. Ситуација кад би савезници желели да добијају заштиту од спољне опасности, олакшице у трговини и приступ руском тржишту, а да ништа не дају заузврат, није јединствена. Не само то, што је јача била економска и војна зависност савезника од Русије, они су тим више тежили ка томе да истакну своју политичку независност и да нађу дипломатске полуге за компензацију руског утицаја страним. На крају су савезници (на Балкану, Кавказу и у Средњој Азији) још у XVIII-XIX предузимали активности које је Русија недвосмислено тумачила као издају, а које су по мишљењу самих савезника сведочиле о великој геополитичкој мудрости.

Вера Жердева,



  • Извор
  • Глас Русије/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист


Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер

Одбрана виталних  државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...


Структура ће бити уништена до краја године, наговестио је изасланик Кијева у Уједињеним нацијама

Мађарска је обећала да ће се супротставити петогодишњој стратегији финансирања Украјине коју је управо предложио генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг


Јеврејска држава је наводно изјавила да ће казнити Палестину ако суд буде гонио њене лидере


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА