За ослобађање Варшаве од Хитлерове Немачке, Пољаци Русима ни хвала да кажу

. Пољаци ни реч захвалности да упуте Русији   чија  им је војска  пре 70 године ослободила престоницу,  Варшаву,  при чему је за слободу Пољске   погинуло преко 600.000 совјетских бораца

. Дана  17.  јануара ове године навршило се тачно 70 година  од када је совјетска војска ослободила главни град Пољске,  Варшаву. Тај догађај није ни овлаш обележен у Пољској. 

. Врхунац цинизма евроатлатнтског рукводства Пољске којим испирају мозгове свом становништву: Совјетска армија нас није ослободила,  она се борила за своје геостратешке интересе

. Путина,   као председника Руске Федерације,  земље правног наследника Совјетског Савеза,   нису позвали на обележавање 70.  годшњице ослобођења концлогора Освејнћин

. Пољска добила статус земље победнице у Другом светском рату и повећала своју државу  скоро за трећину територијама које је јој никад нису припадале   само захаваљујући подршци СССР-а

. Стаљин  Де Голу 1944.: „Даћемо Пољској немачке територије -  Шлезију,  Померанију и део Источне Пруске  како би она осећала да јој  је неопходна подршка СССР-а

. Уместо захвалности,  Пољска је  данас у првим редовима Запада,  као авангарда  против Русије

. Откуд толика и таква „историјска заборваност“ Пољака?

Нико ни реч захвалности  и пијетета да упути    руској армији која је за ослобођење Пољске изгубила преко шест стотина хиљада својих војника .

Политички врх Пољске и не помишља да свој нрод подсети  на тих 600.000 руских бораца који су вечно остали на бојиштима њихове домовине ослобађајући  је од окупатора-нацистичке Немачке. 

Врхунац цинизма евроатлатнтског рукводтва Пољске

Врхунац цинизма  испољава  данашње евроатланстко руковдство Пољске испирајући мозгове свом становништву  бесомучном пропагандном машинеријом    трубећи  да је Совјетска  армија војевала на  овим тероторији  борећи се против Хитлерове Немачке  искључиво  за своје геополитичке интересе.

Путина нису позвали у Освјенћим

Карактеритично  је да на церемонију  обележавања 70.  годишњица ослобођења концлогора Освејнићим који се налази на територији Пољске, није позван  Владимир Путин,  председник Руске Федерације (РФ) правног налседника СССР-а.

Пољска  добила статус земље победнице и повећала своју државну територију скоро за трећину  искључиво захваљујући  СССР-у

Незахвалност и бахатост евроатлантских  власти у Варшави  је тим већа кад се зна да је искључиво упорним залагањем и упорношћу Совјетског Савеза  Пољској признат статус  земње-победнице у Другом светском рату.  И благодрећи баш том статусу и СССР-у   као моћном заштитинику,   Пољска, којој је призанто да је  земља учесница   антихитлеровске коалције  добила је део територија бивше Немачке  које јој никад нису припадале и на које није имала право,  па је  тако увећала  скоро за трећину своју државну  територију.

Међутим, уместо захвалности за све што је Русија као правни налседник Совјетског Савеза  учинила за проширење и јачање њене државе,  Пољска  се данас сврстава у прве редове  антируске коалције коју је формирао Запад  настојећи да у завођењу санкција и другим мерама против РФ у сваком погледу педњачи.

Откуд таква и толика „историсјка заборавност“ Пољака?

Чиме је иазвана таква и толика „историсјка  заборавност“  Пољака?  Хоће ли ускоро доћи време кад ће Пољаци поново  почети са захвланошћу да се сећају оних  стотина хиљада  Црвеноаремејаца  који су дали своје животе за ослобођење њихове земље од нацистичког  поробљивача?

На ова и слична питања  покушава да одговори за портал „Слободна штампа“ (Свободная пресса)  Лариса  Ликошина, доктор историјских наука,  старији  научни сарадник Института за научне информације и друштвене науке Руске акдемије наука (РАН) .

-Нико не може с сигурнмошћу тврдити да ће се свет променити за  5 или 10 година.  Иако  је сасвим извесно да ће се тенденције које су сада уочљиве и даље развијати,   ипак  нема много основа да се очекују корените промене   данашњих погледа на Русију.

И то не зато што би се Пољаци одликовали  неком  посбеном незахваланошћу  према свему што је повезано с Русијом,  него зато  што се  представе о прошлости формирају  у друштву  пре свега под утицајем система образовања и његовог садржаја и  политичке историје.

Пољаке  данас убеђује државна пропаганда  да совјетска армија  није ослободила њихову земљу

Познато је  да обични грађани нигде у свету,  па ни у Русији и Пољској,  не читају  озбиљна историјска истраживањањ,  не потежу  за документима.

Историјска свест,   нажалост,  није увек  једанка историјском  знању. А у Пољској се спроводи  јасна политика  утврђивања  одређених стереотипа у с свести грађана.

Пољаке данас убеђује државна пропаганда  да Совјетска  армија уопште  није ослободила њихову земљу. Једноставно је СССР решавао своје геополитичке  задатке,   а Руси су хтели да успоставе свој утицај у Источној Европи.

Али нису сви Пољаци убеђени да је то било баш тако. Међутим,  преовлађајућа тачка гледишта поклапа се с оном линијом која се званично спроводи.   Поњско друштво је изградило управо такав став о  том периоду историје.

Власт организовала кампању широких рамера: испирањем мозгова да убеди становмиштво да Совјетска армија није ослободила Пољску

Научница Лариса  Ликошина је навела овај  пример   како актуелна пољска власт упорно спроводи антируску  генералу линију  трудећи се да убеди станновиштво да никаквог ослобођења њихве земље од стрне  Совјетске армије није ни било.

Срушили споменик „Братство по оружју“

До недаво је у Варшави стајао споменик „Братство по оружју“,  један од првих подигнутих у Пољској  посвећен Другом светском рату,  на коме су биле по две скулптуре-рских и пољских    војника. Тај споменик је требало да се руши пошто се налази на траси нове линије  метроа.  Ипак је од  становника  тог рејона Варшаве затражено мишљење  да ли споменик треба вратити на његово историјско место. 

Власти су спровеле анкету очекујући негативан одгвор житеља.  Међутим,  како је уследио позитиаван одговор   огромне већине   анкетираних грађана који су захтевали да се споменик врати на досадашње место,  градске власти су започеле  већ испробану широку кампању међу станоништвом да никасвпог ослобођења  ни Варшаве,   ни Пољске уопште од стране совјетске војске није ни било,  па онда нема ни споменика!

Антисовјетска пропаганда   у Музеју  Варшавског  устанка

Или други пример који је навела  научница Лариса Ликошева. 

У Музеју Варшавског устанка посетицима се као минимум са мржњом сервира прича о совјетској војсци која није подажла устанак пољског народа.

На томе се упорно истрајава и поред тога што се у пољским медијима све чешће  могу прочитати мишљења да устанак није био баш неопходан  и најпромишњенији  потез.

Подстакнута    претпоставкама које су се могле чути о томе да су наводно у све то умешани прсти Велике Британије у чијем интересу  није било  развијање  и учвршћивање  веза између  Пољске и Совјетског Савеза,  а сад Русије,  Лариса Ликошина је рекла да је на  то тешко одговорити:

Кривица се сваљује на СССР иако га о Варшавском устанку  нико није коснсултовао ни обавестио

„Очигчедно је да се кривица сваљује на СССР,  а сада на Русију.  А нико се не сети да би требалпо размишљати о томе зашто бисмо ми морали да делујемо ако  у томе не  видимо и свој итереес, а посебено ако нас нико ништа о устнку није  ни питао,  а камо ли да је тржио нашу сагласнсот“,  изјавила је научница  Ликошина и додала: 

У Пољској  људи који мисле својом глаом немају широку друштвену трибину да изразе свој став

„Без икакве сумње  у Пољској постоји не мали број људи који су о овим питањима спосбни да размишљају својом  главом,  али нажалост,   по њих и по нас, они немају широку друштвену трибину да свој став јавно изразе.“

Репортер „Слободне штампе“ је поставио научници Лариси  Ликошиној директно питање:

„Зашто је већина Пољака данас  антируски расположена? Да ли због тога што су нови господари Пољске  САД,  или зато што за такав став према Русији постоје дубоки историсјки разлози?“

Одговор:  „Не бих се усудила да кажем како су САД  нови газда Пољске,  премда  је део истине у таквој тврдњи очигледан.

Али треба признати да   проамеричко расположење није карактерстично само    за  пољске  политичке елите,  него и за  већи део друштва. И не би се могло рећи да је то само резултат  пропаганде. 

Пољаци традицинално теже да постану део западног света и САД су им гаранција те припадности

Пољаци традиционално теже да сматрају себе делом западног света,   а САД се данас доживљавају као гаранција да Пољска заиста   и припада западном свету.

Сједињене америчке државе су за Пољску пре свега НАТО, оружана помоћ у случају напада Русије. 

А тога се,  отворено говрећи,  Пољаци као  и пре прибојавају,  особито након недавних и садашњих догађаја у Украјини.

Писац и историчар  Свајтослав Рибас: Данашње рукводство Пољске омаловажава допринос СССР-а ослобођењу земље

Истина је да  садашње руководство Пољске  настоји да на сваки начин умањи и омаловажи  допринос СССР-а   ослобођењу не само Варашаве него и целе њихпове земље, - изричит је писац и историчар  Сајтолсав Рибас и доадје:
„Међутим,  историја Русије је циклична.  А Пољска,  хтела то она,   или не,  остаје повезана с Русијом у историјском смислу,   и не само у њему.

Шта је Стаљин рекао Де Голу 1944.?

Историјске су чињенице да Стаљин при крају Другог светског рата,  1944,   рекао  Де Голу:

„Даћемо Пољској немачке територије:  Шлезију,  Померамију,   део Источне  Пруске,  како би она осећала да јој је неопходна подршка СССР-а.“

То су чињенице које остају,  иако  данас у Пољској није упутно подсећати на њих.

А у н данашњој Немачкој огроман утицај имају органиазције које представљају тзв  прогнане и расељене  Немце.  То се односи и на Чешку одакле је такође после Другог светског рата прогнан велики број Немаца.

САД - нови покровитељ Пољске

Сада  су у Пољској нови  покровитељ - САД.  Али  оне су сувише далеко,  па није случајно што  су  након недавног присаједињења Крима Русији,   неки пољски политичари  веома оштро изразили своје сумње   у поузданост прекокеанског хегемона.“

Због чега Пољаци настоје да забораве и омаловаже све што је било добро у односима између Пољске и Русије?

Већ помињани Свјатослав Рибас,  историчар  и писац,   сматра да   непријатности  код Пољака изаизвају   исторјске околности што су имали  не  три,    него  четири  поделе Пољске.

Авангарда у санкцијма и  супростављању Запада Русији

Али иницијатива у тим поделама је потицала од Аустрије и Пруске,  што  данас пољске власти  и јавност пренебрегавају и о чему упорно ћуте.

Напротив,  Пољска  се упела из петних жила да буде аванагарда у супростављању Запада Русији.

Али,  при томе се не сме сметнути с ума да авангарда увек више од других и ризикује.

Мислим да ће постепено у Пољској превагнути у јавном мњењу став да би за њу  најбоље било да не изазива Русију.

Тим више што ове две земље не повезује само један рат и патње.

Пољска елита у XVIII   и XIX веку у значајној  мери је  утицала на руску.

-    Чак и сада могу да наведем имена неколикп рускох губернатора са пољским презименима - каже Свјатослав Рибас,  историчар и писац,  а преноси руски портал „Слободна штампа“.

Бранко Ракочевић