Бошко Обрадовић: Имамо економско решење за спас Србије

Три приоритета Покрета Двери у 2015. години?

Најважније у 2015. је да Покрет Двери, ДСС, СРС, као и друге патриотске организације и интелектуалци, постигну што већи степен сагласности око тога да више нема међусобног нападања нити било каквог бављења једних другима, већ да све снаге заједнички или у више колона треба да усмеримо ка рушењу ове власти и изазивању ванредних избора на свим нивоима.

Што се Покрета Двери тиче ми у 2015. години настављамо и интензивирамо започету патриотску сарадњу са ДСС, коју је подржала група истакнутих патриотских интелектуалаца, кроз низ заједничких активности против ове власти, али и консултације са СРС шта нам је чинити да до нових избора дођемо што пре.

Паралелно, Двери ће радити на реорганизацији и јачању сопствене политичке организације и, уз помоћ стручних савета, писању нових мера нашег политичког програма. Ово се посебно односи на кључна питања реформе пореске политике, промене у банкарском сектору, реформу система здравствене и социјалне заштите, реформу просвете, породичну политику, као и заокрет у домаћој привреди и пољопривреди који би водио ка великом запошљавању.

За нас је 2015. посебно битна у смислу афирмације нашег економског програма који је намерно прећутан и цензурисан, а представља решење за огромне структуралне проблеме у којима се држава налази. Подићи царине на увоз стране робе, ослободити се зависности од ММФ-а и Светске банке и окренути се евроазијском економском савезу, испитати порекло имовине свих политичара и тајкуна од 1989. до данас, увести прогресивно опорезивање у коме ће богатији плаћати већи порез, ослободити курс динара који овакав одговара једино увозничком лобију - како би домаћа привреда могла да дише, ради и извози, основати домаћу Развојну банку Србије и по повољним каматним стопама улагати искључиво у домаћу привреду и пољопривреду, емитовањем строго контролисаног државног новца покренути реиндустријализацију и велике инфраструктурне радове који ће донети масовно запошљавање и следствено повећање приходне стране буџета... – само су неке од наших мера које не смеју да се чују у јавности.

Настојаћемо да убрзо направимо велики стручни округли сто на коме ћемо позвати све водеће српске економисте, као и економске тимове свих водећих политичких странака, на јавно сучељавање да се изјасне о овим економским мерама Покрета Двери и понуде другачије концепте. Ми смо дубоко уверени да је ово једини начин да изађемо из зачараног круга спољних задуживања и распродаје природних и привредних богатстава Србије, и окренемо се заштити домаћег привредника и улагању у домаћу привреду.
 
Да ли очекујете ванредне изборе у овој години? Колико су озбиљни сукоби на релацији Вучић-Николић?

Ванредни избори су много ближе него што се то данас чини. Ово је свакако предизборна година у смислу да нас почетком 2016. чекају редовни локални и покрајински избори, који лако могу постати ванредни до краја ове године. Исто тако, огромни економски проблеми и социјални сломови који изазивају све веће незадовољство влашћу која је много обећавала а ништа није испунила могу ескалирати у правцу ванредних републичких па можда чак и председничких избора, посебно ако се наставе притисци из ЕУ по питању признања независности Косова или увођења санкција Русији.

Прича око сукоба Николић – Вучић је тема за њих двојицу и владајућу странку. Двери занима само погрешна политика коју они заједнички спроводе, и коју ми покушавамо да аргументима раскринкамо пред грађанима Србије.
 
Да ли ће Србија у 2015. увести санкције Русији и хоће ли ће Србија и у будућности задржати исти, слепи проевропски курс? Како ћемо се снаћи као држава на челу ОЕБС-а у 2015?

Оно што је једино сигурно јесте да Србија никада не сме да уведе санкције Русији, а што пре треба да напусти веома штетни пут у Европску унију.

Бити на челу ОЕБС-а за Србију има смисла само ако останемо на позицији истине и правде, а никако да постанемо оружје у рукама НАТО, који изазива сукобе у Европи, са крајњим циљем да опколи и освоји Русију.
 
Како коментаришете јавна препуцавања Александра Вучића са Девенпортом и осталим представницима ЕУ? Да ли је у питању само повремено "дисциплиновање" премијера Србије од стране Брисела или назнака да га, народним речником, "пуштају низ воду"?

Премијер Вучић одаје утисак политичара који служи интересима Брисела, али би волео да у домаћем јавном мњењу и даље буде доживљаван као велики патриота. Он ће све учинити на погубном путу Србије у ЕУ по сваку националну цену, али би желео да га Срби славе као русофила који сјајно сарађује са Русијом, иако никакве конкретне сарадње са Русијом због уцена из Брисела практично нема.

Са друге стране, ЕУ је задовољна оним што је до сада урађено на штету србских националних и државних интереса, али је остало још неурађеног посла. Брисел стално поручује Вучићу да је доста урадио на корист ЕУ, а на штету свог народа и државе, али да има још много тога што није урађено и да мора више и брже. И чим се Бриселу учини да он налоге извршава недовољно брзо они му отварају афере и притискају га. Он онда убрзава испуњавање њихових жеља и све тако укруг.

Вучић заправо покушава немогуће: да буде у свему послушан Бриселу и истовремено симбол непокорности и слободарства, па отуда с времена на време фингирани ратови са представницима ЕУ. Пошто није могуће возити истовремено у два различита правца Вучић ће морати да се определи: да своју судбину дефинитивно веже за ЕУ и тамошње господаре који ће га одбацити чим им заврши преостали посао као што су одбацили и слуге пре њега, или да окрене лист и покуша да заустави погубни пут у ЕУ враћајући држави самосталност а грађанима достојанство. У дугачком реду на вратима Брисела чекају многи који се нуде да служе ЕУ још боље него он, па му се може десити оно што се 2012. догодило Тадићу – да постане непотребан. За Србију је већ дуже време непотребан као слуга западних центара моћи и зато треба све учинити да 2015. година буде почетак његовог пада са власти.

Да ли сте спремни да са осталим опозиционим странкама и покретима поведете социјалне протесте, с обзиром на то да се најављују отпуштања, продаја Телекома...

Много је већ великих разлога за народно незадовољство и социјалне протесте. Сва предизборна обећања су прекршена, власт се одржава голом силом и медијским манипулацијама и цензуром. Даља распродаја природних и привредних богатстава, посебно најављена продаја пољопривредног земљишта и Телекома, као стратешке и најважније српске фирме на Балкану, представља чин који мора довести до отпора против власти. Покрет Двери је апсолутно спреман да се укључи у ове протесте, али је потребно да наступимо заједнички као патриотска опозиција и да се водећи синдикати уједине и придруже. Просто је невероватно да до сада није дошло до заједничких протеста свих оних социјалних група које су имале оправдане захтеве: од полиције и војске, преко студената и адвоката, до просветних и здравствених радника.

Посебан разлог за протесте против власти треба да буде најава организације НАТО конференције у Београду, као и доношење Грађанског законика којим би се држава умешала у васпитање деце и директно урушавала породичне односе. Лично сматрам да је продаја Телекома, као нашег „привредног Косоваˮ, она тачка када сви заједно морамо да изађемо на улицу против ове власти, јер је целу Србију ставила на распродају.
 
Председник државе најављује "коначно решење за Косово". У исто време, све чешће се помиње промена Устава. Да ли се у овим најавама крију нови галопирајући кораци ка признавању независности јужне српске покрајине?

Председник Николић је поприлично изгубио кредибилитет да се изјашњава по питању КиМ, јер је већ једном имао свој предлог политичке платформе о Косову и Метохији од кога је одустао и приклонио се погрешном деловању Владе Србије. Председник Николић нема ништа мању одговорност за потписивање штетног тзв. Бриселског споразума од Дачића и Вучића. Иза његових нових иницијатива крије се очајнички покушај да се врати на српску политичку сцену и поново наметне као фактор који се нешто пита, пошто више ни о чему не одлучује.

Томислав Николић има још две године председничког мандата као (последњу) шансу да своју политичку каријеру оконча часно, односно да поништи катастрофалне резултате досадашње владавине. То је могуће на један једини начин: да се заложи за прекид преговора у Бриселу и повратак теме КиМ у Савет безбедности УН, а затим да, уз извињење србском народу, поднесе оставку на место председника државе и повуче се у политичку пензију. За тако нешто Николић кога познајемо из последњих пет година сигурно није способан, јер се ради о политичару који је спреман да све изда и прода зарад власти, привилегија и личног и породичног богаћења. Надамо се да не жели да као такав уђе у српску историју и да ће се у последњи час окренути одбрани Косова и Метохије у саставу Србије и заустављању погубног пута у ЕУ. Ако то не учини неће му за велеиздају судити само историја, већ и прва следећа Влада Србије која буде патриотска.
 
Како оцењујете стање у медијима?

Слободни медији и слобода информисања у Србији не постоје. Медији се деле на медије под контролом Вучића и оне под контролом странаца. Никада већи медијски мрак није био у Србији. Не постоји ниједна полемичка емисија у којој је могуће сучелити ставове власти и опозиције. Николић, Вучић и Дачић већ пуне три године нису учествовали нити у једној ТВ емисији у којој би са друге стране седео неко ко другачије мисли од њих, а свакако не представници Покрета Двери, ДСС или СРС.

Слободу медија морамо поставити као главни циљ наше патриотске опозиционе сарадње. Посебно морамо устати у одбрану локалних и регионалних медија од приватизације коју им Влада Србије намеће до 1. јула ове године. Тајкунска и политичка приватизација ових медија била би крај и оно мало преостале слободе медија које има на локалном и регионалном нивоу.

Без слободе информисања немамо никаквих шанси да се супротставимо владајућем режиму нити да грађани чују да постоји алтернатива. Хитно нам је потребна макар једна дневна новина, радио и ТВ са националном фреквенцијом у којима би могло да се чује деловање патриотске опозиције. Слободни интернет портали попут Србин.инфо или радија Снага народа су светли примери слободе говора, али су недовољни да опозициони патриотски глас допре до свих грађана. Ту нешто хитно морамо сви заједно да учинимо, иначе нам се не пише добро.
 
По Вашем мишљењу, која је позадина терористичког напада у Паризу?

Права позадина овог терористичког чина је вишедеценијско подилажење западних центара моћи исламском тероризму, који је створила и финансирала Америка за потребе свргавања нелојалних режима широм света. Сада крвави плодови његовог постојања стижу на наплату и у самим западним земљама. Невине жртве сада плаћају цену западног лицемерја, које исте злочинце када ратују у Босни, на Косову или у Сирији називају борцима за слободу, док су, када делују у Француској или Америци ти исти терористи.

Хтео бих да се осврнем и на још једну чињеницу. Догађај из Париза изазвао је, са разлогом, реакцију широм света. Подсетио бих на један сличан догађај, када је у злочиначком бомбардовању РТС-а 1999. године на дужности настрадало 16 новинара. Тада је та иста западна јавност рекла да су они били легитиман војни циљ. И ти исти новинари листа „Шарли Ебдоˮ обављали су своју прљаву улогу лажи и пропаганде за НАТО рат против Србије. А злочин из Париза 2014. и Београда 1999. је исти. Многи од оних који су сада потрчали да ставе беџ „Ја сам Шарлиˮ никада нису ставили беџ којим би одали пошту и солидарисали се са настрадалима у РТС-у или неким другим невиним жртвама НАТО агресије широм света.

Због свега овога не видим нити један разлог да се србски народ меша у односе између западних империјалиста и злочинаца оличених у НАТО-у и њихове терористичке деце из разних екстремних исламских организација. Нека Запад сам реши оно што је сам и створио. Србски народ треба да буде мудар и остане ван нових крвопролића и ратова који нису и не треба да буду наши.

Извор: Србин.Инфо/ Двери