Толстојев „Рат и Мир“ на филму и телевизији

Компанија ББС  саопштила је   да  ових дана  почиње  снимање екранизације славног романа  Лава Толстоја  „Рат  и мир”.

Серија од шест епизода  почеће,  како је најављено,    са приказивањем на тв екранима  до краја  2015.  г.

Улогу Андреја Болконског  играће  британски глумац  Џејмс Нортон, („Виљем Тарнер“),  док ће се као Наташа Ростова појавити  Лили Џејмс,  звезда серијала „Опатија Даунтон“,  а као Пјера Безухова  на тв екранима ћемо гледати  америчког глумца Пола Дана („Руби Спаркс“).
 
Док чекамо нови филм по бесмртном Толстојевом   роману,  имамо времена на претек, а један делић ћемо искористити  да се подсетимо досадашњих  познатих екранизација овог,  једног од највећих ремек-дела руске и светске књижевности  свих времена.

Први краткометражно неми филм по роману „Рат  и мир“ снимљен 1913.

Први краткометражни неми филм по роману „Рат и мир“ снимљен је 1913. г.  у режији  Пјотра Чердинина  са Иваном Мозжухином  у улози кнеза Болконског. Кроз две године (1915.) Чардинин снима још једну верзију по ненадмашном Толстојевом роману-епопеји   и насловљава је „Наташа Ростова“ у којој је  поред Вере  Карали у насловној роли заблистао и глумац  Витолд  Полонски.

Исте те,  1915. године,  своју верзију  по Толстојевом  роману  екранизовао је редитељски тандем  Владимир Гандин и Јаков Протазанов  поверивши улогу Наташе Ростове  Олги  Преображенској.

Америки филм из 1956. Кинга  Видора са Хенри Фондом и Одри Хепберн –љубавна прича главних јунака

Године 1956. на велики екран  доспео је филм  „Рат и мир“ америчког ржисера  Кинга Видора  у којему је  Пјера Брзухов играо  Хенри Фонда,  док је лик Наташе Ростове тумачила Одри Хепберн,  а кнеза Андреју Болконског њен  супруг  Мел Ферар.

Брандо не жели да буде партнетр Одри Хепберн

Подсећамо да је у почетку  Пјера требало да игра Марлон Брандо,  али је он категорички одбијао да игра са Одри,  па су продуцнети били принуђени да бирају једну између две звезде и одлучили су се за Хепберн.

Хонорар главне глумице достигао је  у то време максимум-350 хиљада долара,  а потписујући уговор  она је  замолила свог агента да никоме не открива ту цифру,  и сама свесна  да је превисока.

Осим баснословног хонорара,  Одри   Хепберн је за тумачење Наташе  Ростове добила и најмодернији аутомобил са личним возачем као и 500 долара недељно  за свакодневне расходе.

Како је касније признала глумица,  та улога јој је била најтежа у каријери. 

Прва варијанта сценарија написана  је на 506 страница,  преписивана је и препраљана  пет пута, како би се сценарио скратио до максимално допуштеног  разумног обима за филм.

Током преправки и адапатација првобитног сценарија многе сижејне линије су биле скраћене или одстрањене,  тако да се филм концетрисао и свео  на  љубанву причу главних јунака.

Филм је био номинован за оскара у три категорије и добио је „Златни глобус“ као најбољи страни филм (снимљен је у копродукцији с Италијом).

Филм Сергеја Бондарчука „Рат и мир „ у три дела  коштао у то време баснословних 18 милиона рубаља

Успеси Холивуда подстакли су совејтске  власти да почну размишљати о руској екранизацији „Рата и мира“.

Овај  прворазредни посао државне важности и значаја поверен је Сергеју Бондарчуку,  истакнутом совејтском редитељу и глумцу иза кога су  већ стајали међународни филмски успеси  („Човекова судбина“,  1959, рађен према истоименој Шолоховљевој  причи у којој је поред режије  играо и главну улогу донела му је бројне међународне фимске награде и признања)

За филм је издвојен у то време огромн буџет у износу од 18 милиона рубаља.

Снимање ове филмске епопеје  трајало је шест година.

Као резултат овог колосалног рада  филм је добио Главну награду Московског  међународног   филмског фестивала (1965.) и оскара за најбољи филм на страном језику (1969.)

Филм је окупио најблиставију совјетску глумачку екипу: Вјачеслава Тихонова (кнез Болконски), Ирину Скобцеву (Елен Безухова), Ољега Табакова (Николај Ростов), Анастасију Вертинску (Лиза Ростова),  Кутузова је играо Борис Захева, Наполеона је тумачио Владислав Стржељин, а улогу Пјера Безухова  Биндарчук је додлеио самом себи,  што и није било тако тешко.

Проблеми су настали кад је трбало наћи глумицу која ће заблистати као главна звезда на филмском небу Русије: коме поверити улогу Наташе Ростове,  била је главна брига  режисера и његових помоћника и саветника. 

И кад је све излгедало безнадежно на плану трагања за Наташом, помоћница режисера   му је  предложила да погледа  „једну балерину“.

Видевши уместо бринете Ростове крхку блондинку,  балерину Људмилу Савељеву,  ржисер је повикао:  „Кога сте ми то довели?!“,  али је ипак  пропустио  на пробу.

Прва проба је прошла неуспешно,  али је упорна помоћница зхатевала од Бондарчукла да младој талентованој девојци да још једну шансу.

За следећу пробу Савељовој су сашили хаљину,  ставили перику.  Видевши себе у огледалу,  балерина  је доживела унутрашњи преображај: „Заиста  сам се осећала као Наташа Ростова“,  сећала се касније  Савељова.

ТВ серија ББС:  Ентони  Хопкинс као Пјер Безухов

Године  1972.  на каналу ББС је емитована тв серија  са 20 епизода „Рата и мира „ у којој  се као гроф Пјер Безухов појавио Ентони  Хопкинс,  који је за ту улогу добио награду  BAFTA. 

У осталим главним  улогама у тој енглској тв серији  „Рата и мира „ су наступали:  шкотска глумица Мораг Худ као Наташа   Ростова и Алан Доби као Андреј Болконски.

Главна каарктеристика овог тв серијала је  велика пажња посвећена ликовима из другог плана,  као на пример Платону Каратејеву кога је биставо одиграо  Хари  Лок.

Међународна тв серија „Рата и мира“ из 2007.

Пет земаља учестововало је у заједничком телевизијском подухвату,  снимању тв серије   „Рата и мира“.

Истоимена серија је 2007.  г. снимана у копродукцији Русије,  Француске,  Немачке,  Италије и Пољске. 

Наташу Ростову је играла француска глумица  Клеманс Поези,  без обзира што њена спољашност није имала  апсолутно ништа заједничко  са ликом описаним у роману.

Али,  шта се ту могло. 

Компромис је неминован у свим међунардним споразумима,  па и у овом телевизјском серијалу „Рата и мира“,  који се,  као што је познато „водио“ у целој Европи.

У овој међународној тв серији били су ангажовани и руски глумци, није да нису,  и то углавном у „командним“ улогама и одгворностима, па се тако Игор Костољевски појавио као цар Александр I,  Михаила Ктузова је  играо  Аександр Иљин,  док је Дмитриј Исајев  наступио у овој тв серији као Николај Ростов.

Творци овог тв серијала се нису премного бринули да  аутентично пренесу збивања из романа.  Тако је,   на пример,  у роману  Николај Ростов био секуднат Долохову,  а не Пјеру као што је то испало у филму. 

И несерећној Елени  Курагиној  „филмски   конзилијум“ је променио дијагнозу болести: умрла је не због  абортуса као што пише у роману,  него због сифилиса или оспи. 

Од нечега  ипак морају сви  умрети,  па и филсмке херојине и хероји,  -тако су схватили камен мудрости  уесници „контакт групе“  серријала „Рата и мира“ из четири чланице Европске уније и Русије,  која је била могућа 2007,  а ове године би се таква сарадља тешко могла остварити. 

Ипак,  без обзра на „квар на копродукцијиским  релејима“,  до којег је из политичких разлога дошло у 2014.  години,  између Русије и Европске уније,  продуценти најновије  тв верзије „Рата и мира“ из ББС планирају да од 6 епозода најмање 5 сниме у Русији, у јојој је не само лоцирано Бородино,  него се на њему и догодила  и она чувена  Бородинска битка.  Која није била једина.

 

Бранко Ракочевић