Правобраниоци: криза у Украјини је најопаснија од времена Југославије

Украјинска криза представља најозбиљнији и најопаснији изазов за европску безбедност после распада Југославије и серије етнополитичких сукоба на Балкану, - до тог закључка су дошли сарадници Московског бироа за људска права.

У Московски биро за људска права достављен је још један у низу реферата о ситуацији у вези с људским правима у Украјини. У документу се садрже подаци за период од средине новембра до средине децембра.

Правобраниоци су истакли да иако је оружани сукоб на југоистоку Украјине пред крај године почео да јењава, не може се гарантовати да покушај успостављања крхког примирја неће поново бити осујећен.

Овај догађај је обухватио највећи сукоб између Русије и Запада од завршетка хладног рата, руско-украјинске противречности због Крима и југоисточних области Украјине, као и трансформацију украјинског државног пројекта у правцу формирања крућих контура националног идентитета. Око Украјине су се сукобили интереси кључних актера као што су Русија, ЕУ и САД. То је условило подизање, у суштини кризе унутар једне државе на регионални и глобални ниво, – каже се у реферату.

У условима слабијег интензитета борби у децембру појављују се могућности за преговарачки процес, али засад „деескалација оружаног сукоба није праћена значајним дипломатским помаком,“ истиче се у реферату.

Кијев који ужива подршку Запада нема додатне стимулансе за проналажење мирног решења, сматрају правобраниоци. Осим тога, не разматрају се питања статуса источних области Украјине – а без тога примирје неће бити стабилно, сматра се у Московском бироу за људска права.

Једну од најважнијих последица украјинске кризе, како следи из реферата, представљају масовна кршења људских права у центру Европе. „Сегрегација представља главни појам новог украјинског национално-државног пројекта, који нипошто не одговара, ни принципима демократије, ни европским вредностима,“ – каже се у реферату.

Правобраниоци се позивају на податке Управе Врховног комесара УН за људска права, Светске здравствене организације и УНИЦЕФ. По њиховим информацијама, у току конфликта погинуло је 4.634 људи, рањено је 10.243 људи. Број избеглица које су напустиле југоисточне регионе земље од априла до почетка децембра премашио је милион људи, а 2,5 милиона остаје у крајевима у којима се воде борбена дејства.

Правобраниоци су подсетили да је по извештају међународне границе „Репортери без граница“ Украјина 2014. године постала светски лидер по броју киднапованих и ухапшених новинара, престигавши Либију, Сирију, Ирак и Египат. У току ове године у Украјини су киднапована 33 новинара, а 47 новинара је ухапшено.

Правобраниоци сматрају да је за регулисање ситуације на истоку Украјине потребан наставак свеобухватног дипломатског дијалога. Притом, ако тренутно није могуће разматрање статуса Донбаса, акценат треба да буде на решавању хуманитарних проблема, уверени су у Москвоском бироу. Овакве функције би могао да преузме ОЕБС, сматрају правобраниоци.

Осим тога, информације о проблемима региона и став представника Донбаса треба да постану познатији страном аудиторијуму – они се сад углавном доживљавају као извесна допуна руске спољне политике, сматрају сарадници Московског бироа за људска права.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут