Централна и Источна Европа и Украјина: Опасности и поуке

Украјинска криза последњих месеци се претворила у главни дестабилишући фактор за читав регион Централне и Источне Европе. Неспособност ЕУ да спроводи ефикасну политику у украјинском правцу и конструктивно да сарађује по датом питању са Русијом приморава државе региона самостално да осигуравају своје интересе – истиче наш коментатор Петар Искендеров.

Главни регионални механизам земаља Централне и Источне Европе у последњих четврт века остаје Вишеградска група у саставу Мађарске, Пољске, Чешке и Словачке. Направљена у циљу подршке европској интеграцији, дата четворка располаже озбиљним потенцијалом у погледу регулисања регионалних конфликата. Не чуди што је управо ова асоцијација преузела на себе одговорност за спровођење реформи у Украјини, које треба да ублаже оштрину кризе.

На састанку одржаном средином децембра чланови Вишеградске групе су решили да поделе међу собом такозване сфере рефроми. Словачка је преузела на себе одговорност за енергетска питања, Пољска за спровољење децентрализације у Украјини, реформе локалне самоуправе и повећање ефикасности управљања јавним финансијама. Чешка сферу цивилног друштва, образовања и функционисања украјинских медија, Мађарска побољшање економске политике и развој малог и средњег бизниса. Узимајући у обзри искуство које су нагомилале у одговарајућим сферама земље Централне и Истичне Европе, оваква сарадња може да помогне Украјини, разуме се, уколико она буде ослобођена политичких шпекулација. Узимимо исту ту Чешку. Ова земља по нивоу спољноекономских веза има важно место у ЕУ – истакао је у разговору за Росију севодња руководилац Одељења за истраживања земаља Европског института РАН Владислав Белов. При томе то се тиче не само Украјине, већ и Русије:

Чешка претиче многе земље чланице ЕУ по спољнотрговинском промету, између осталог са Русијом. Чешка извози у првом реду машине и опрему. У томе се састоји потенцијал спољноекономске сарадње.

Украјинске власти преко председника Петра Порошенка са своје стране позвале су учеснике Вишеградске групе да не оду још даље и да допринесу трансформацији ове асоцијације „са формата четири земље ка формату пет земаља, уз учешће Украјине“. Ипак у актуалним условима нешто слично делује мало вероватно, узимајући у обзир дубину кризе у Украјини и противречност става ЕУ.

Један од важних аспеката украјинске кризе за земље Централне и Источне Европе остаје енергетика. Украјина не може да дозволи себи да одустане од реверсних испорука из земаља региона, између осталог из Пољске и Словачке, при томе обим ових испорука сално расте. Током децембра неколико пута су обновљени рекорди размера увоза гаса у Украјину преко Словачке. Расту и месечни обими. Ако је у септембру 2014. године Украјина увозила из Словачке око 779 милиона кубних метара гаса, у октобру је та цифра износила 809,3 милиона кубних метара, у новембру 884,4 милиона кубних метара.

Ипак слична пракса прети озбиљним ризицима по саму Словачку, приморану у суштини да шаље у Украјину гас који купује од Русије. У септембру 2014. године мађарски оператер система за транспорт гаса компанија FGSZвећ је обуставила испоруке гаса у Украјину на неодређено време, објаснивши то растом интерне потрошње.

Петар Искендеров,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут