Украјина и Новорусија – из минута у минут - 27.12.

 Ситуација на фронту (Народна војска) - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту (кијевске снаге) - кликнути за увећање


Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - сачекати да се учита или погледајте у пуном екрану



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - сачекати да се учита или погледајте у пуном екрану

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 27.12.

Стање на фронту према саопштењу штаба Народне војске - Током ноћи у јутра у неким деловима Новорусије кијевске снаге су неколико пута прекршиле примирје нападајући Народну војску упркос постигнутом споразуму.

Забележено је најмање пет случајева:

- У 23.10 из правца Маиорска кијевске снаге су артиљеријом дејствовале по положајима Народне војске у северозападном делу Горловке и рудницима број 6 и 7 (45 км северно од Доњецка);

- У 02.20 са локалитета Соколники минобацачи кијевских снага су дејствовали по положајима Народне војске у области Смелое;

Борбено возило кијевских снага наишло на мину


- У 06.10 из правца Старог Ајдара, користећи тенкове, кијевске снаге су дејствовале по положајима Народне војске у близини Веселе Горе;

- У 10.45 и 11.23 кијевске снаге су пешадијским наоружањем и из минобацача дејствовале из правца Пескија по северозападном предграђу Доњецка.

Народна војска није одговорала на провокације.

У Донбасу обављена највећа до сада размена заробљеника - Народна војска разменила је 145 заробљеника кијевских снага за 222 заробљеника Народне војске, које су предале кијевске кијевске снаге. Очекује се да ће Кијев данас Народној војсци предати још пет заробљеника. Ово је највећа размена заробљеника од почетка конфликта у Донбасу.

Народна војска и кијевске снаге извршили су највећу размену заробљеника од почетка конфликта према формули „сви за све“. Тридесет пет километара северно од Доњецка Народна војска је предала 145 заробљеника, а кијевске снаге 222, преноси агенција РИА Новости.



Размена је протекла без кршења правила, све службе су несметано радиле, рекла је новинарима представница за људска права ДНР Дарија Морозова.

Троје заробљеника, које је предала Народна војска је рањено. Многи су приликом размене били завезаних руку.

Један заробљеник није желео да буде предат кијевским властима, он је одбио да се врати, па му је дозвољено да остане. Петоро заробљеника биће данас доведено из Луганска.

Видео вести за 27.12.

Доњецк уживо - камера постављена на згради

Преглед политичко-економских и других вести за 27.12.

Дмитриј Песков потврдио почетак испорука угља и струје Украјини без аванса - Испоруке угља и струје из Русије у Украјину без плаћања унапред - то је демонстрација добре воље председника Владимира Путина у пружању реалне подршке украјинском народу, изјавио је ТАСС-у прес-секретар руског председника Дмитриј Песков.

На овај начин, Дмитриј Песков је потврдио саопштења украјинске стране о почетку ових испорука.

"Председник Путин, без обзира на све, како је више пута говорио, у најтежем тренутку никада не напушта своју праву линију подршке народа Украјине и пружања, не евентуалне, већ реалне помоћи у тешком времену. И заиста, јуче, имајући у виду критичну ситуацију са снабдевањем струје, Путин је донео одлуку о почетку испорука, упркос одсуству аванса, што је услов за њихово спровођење", рекао је Песков.

"То је још једна демонстрација политичке воље председника Путина за пружање реалне подршке Украјинцима, посебно уочи Нове године," - нагласио је прес-секретар шефа руске државе.

Русија је спремна да Украјини испоручује милион тона угља месечно - Русија ће испоручивати Украјини милион тона угља месечно, како би се решио енергетски проблем у земљи, ако буду потписани неопходни споразуми, саопштио је потпредседник руске владе Дмитриј Козак. 

Украјина има проблем са дефицитом гаса и угља, као и са производњом топлотне енергије и струје. Земља штеди гас услед смањења увоза из Русије, док је недостатак угља повезан са војним операцијама у Донбасу, где се налази већина рудника у Украјини.

Раније, заменик министра енергетике Украјине Александар Светјолик саопштио је, да је на складиштима украјинских термоелектрана остало још 1,5 милиона тона угља, што је три пута мање од норме.

Дмитриј Козак је казао и да Украјина може добити струју из Русије по унутрашњим ценама, тј. јефтиније него на украјинском тржишту. При томе, заменик премијера је нагласио да, испоручујући гориво Кијеву, Москва очекује да се реши проблем испоруке струје Криму.

Руководство ЛНР није добило позив за нове разговоре у Минску - Опуномоћени представник ЛНР на преговорима Владимир Дејнего спреман је да, ако треба већ сутра, да учествује у новим разговорима у Минску, али да позив још није стигао.

"Још увек нема никаквих предлога за датум преговора, још увек нико није излазио са предлозима", изјавио је Дејнего за РИА Новости.

Почетком недеље председник Украјине Петар Порошенко изјавио је да су се лидери Украјине, Русије, Немачке и Француске договорили о одржавању састанка контакт групе у Минску 24. и 26. децембра. Први сусрет је одржан 24. децембра. На крају, МСП Белорусије је саопштио да новог састанка контакт групе који је, како се раније говорило, требао да буде одржан 26. децембра, неће бити. Датум одржавања наредног сусрета, на такав начин, остаје неизвестан.

"Што пре, то боље, ако буде предлога, спреман сам и сутра. Данас, чисто технички, не могу,"- рекао је Дејнего, одговарајући на питање, шта мисли, када ће бити одржана нова рунда преговора.

Он је назвао "прогресом" и размену војних заробљеника између Кијева и Донбаса. "Договор је постојао одавно, али украјинска страна није предузимала реалне кораке", изјавио је он.

Антируске санкције довеле до затварања скоро 2.000 фирми у Италији - Антируске санкције су изазвале нагли пад извоза у италијанској регији Емилија Ромања и негативно се одразиле на локалну пољопривредну производњу.

2014. године у региону је затворено око 1.900 фирми, саопштавају РИА Новости. Према речима координатора организације за пољопривредна предузећа Agrinsieme Emilia Romagna Гуљерма Гарањанија, санкције према Русији довеле су до наглог пада регионалног извоза и крајње негативно утичу на пољопривредну производњу у региону.

У овом тренутку, привредници позивају власти региона да донесу "мапу пута" за превазилажење негативних појава у различитим областима региона.

Бели дом сматра да ширење НАТО помаже изградњи мирне Европе - Бели дом је прокоментарисао нову војну доктрину РФ. У америчкој администрацији деле позицију Русије која се тиче претњи екстримизма и оружја масовног уништења, али се не слажу са оценом могуће претње од стране НАТО.

"Ширење НАТО последњих година показало је снагу стабилности и сарадње. Оно се базирало на сувереном избору конкретних земаља и било усмерено на изградњу целовите, слободне и мирне Европе, уједињене демократским вредностима", изјавио је за Sputnik високопостављени представник америчке администрације.

Подсетимо се, у новој војној доктрини РФ, која је јуче објављена на сајту Кремља, повећање војног потенцијала НАТО и приближавање његове ифраструктуре границама Русије, сматраће се основном спољном претњом земљи. Осим тога, Москва сматра претњом и преузимање од стране алијансе "глобалних функција које се реализују путем кршења норми међународног права".

Државе чланице ОДКБ тежиће ка стварању чвршћег система безбедности - Државе чланице ОДКБ тежиће ка стварању чвршћег система безбедности, који је способан да одговори на деловање НАТО, али неће гледати на алијансу као на непријатеља, изјавио је секретар организације Николај Бордјужа.

„Не морамо да одговорамо на провокације, али морамо да створимо такав систем безбедности, који би могао да нас штити од било каквих непромишљених и авантуристичких радњи, па у том смислу и од НАТО-а“- рекао је Бордјужа у интервјуу телевизијском каналу „Росија 24“, одговарајући на питање да ли ће ОДКБ реаговати на повећано присуство НАТО близу граница држава чланица.

Чуркин: Москва не прихвата америчко полагање права на лидерство у свету - Стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин изразио је наду да ће тежак период у односима између Русије и Запада бити успешно превладан. Он је нагласио да се Москва неће мирити са полагањем права САД на лидерство у свету. 

Шеф руског представништва у УН Витлиј Чуркин изјавио је да је после завршетка хладног рата постојала шанса да се успостави партнерски систем међународних односа и да је она пропуштена.

„Сједињене Државе позиционирају се у улози светског лидера. Рецимо отворено, постоји велики број земаља, које то прихватају. Приметићу, успут, у различитој мери добровољно, а понекад под принудом. За Русију је такав приступ неприхватљив, наводи речи руског дипломате Росијскаја газета.

По мишљењу Чуркина, исти став има и Пекинг.

СБУ о предлогу ИК да тестира Волошина на полиграфу: нека дођу - Раније је званични представник ИКРФ Владимир Маркин предложио да се полиграфском тестирању подвргне украјински војни пилот Волошин, који би могао да буде умешан у пад малезијског авиона.

Саветник шефа СБУ Маркијан Лубкивски одбио је да коментарише предлог ИСРФ о тестирању на полиграфу украјинског пилота Волошина, који се сумњичи за умешаност у несрећу малезијског авиона, али је предложио представницима руског ресора да дођу у Украјину.

„Нека дођу овамо, шта могу да кажем, нећу коментарисати", рекао је Лубкивски.

Ове недеље руски истражитељи добили су доказе о умешаности украјинског бомбардера Су-25 у обарање Боинга у Донбасу. Из исказа украјинског војника, који се у случају појавује у својству сведока, произилази да је Боинг могао да обори војни авион, којим је управљао пилот украјинског ратног ваздухопловства Волошин.

СБУ је признала да Волошин служи у ратном ваздухопловству Украјине, али је саопштила да на дан несреће није летео. Званични представник ИКРФ Владимир Маркин предложио је да се Волошин подвргне полиграфском тестирању.

Малезијски Боинг 777 срушио се 17. јула на територији источне Укајине, када је погинуло свих 298 путника и чланова посаде. Украјинска војска оптужила је за рушење авиона устанике, док су они тврдили да немају технику којом би тако нешто могли да ураде. 

Владимир Путин са сталним члановима Савета безбедности о регулисању ситуације у Украјини - Руски председник Владимир Путин одржао је оперативни састанак са сталним члановима Савета безбедности РФ, пренео је портпарол руског лидера Дмитриј Песков.

Састанку су присуствовали премијер Дмитриј Медведев, председници оба дома парламента Валентина Матвијенко и Сергеј Наришкин, шеф кремаљске администрације Сергеј Иванов, секретар Савета безбедности Николај Патрушев и његов заменик Рашид Нургалијев, шеф МУП-а Владимир Колокољцев, министар спољних послова Сергеј Лавров, министар одбране Сергеј Шојгу, директор ФСБ Александар Бортников, руководилац Спољне обавештајне службе Михаил Фрадков, као и стални члан Савета безбедности Борис Гризлов.

Према речима Пескова током састанка су разматрана социјално-економска питања, међународни проблеми, тема регулисања украјинске кризе, укључујући јуче одржану рунду минских преговора.

Путин је, такође, окупљеним сарадницима честитао Нову годину.

СБУ одбија да коментарише предлог ИКРФ о полиграфском тестирању пилота - Раније је званични представник Истражног комитета РФ Владимир Маркин предложио да се украјински војни пилот Волошин, који би могао бити умешан у обарање малезијског Боинга, подвргне полиграфском тестирању.

Представник Службе безбедности Украјине одбио је да коментарише предлог Истражног комитета РФ да подвргне полиграфском тестирању војног пилота Волошина, наводно умешаног у катастрофу Боинга.

Ове недеље руски истражитељи добили су доказе о умешаности украјинског бомбардера Су-25 у обарање Боинга у Донбасу. Из исказа украјинског војника, који је у овом случају појавњује као сведок, произилази да је Боинг могао да обори војни авион, којим је управљао пилот украјинског ратног ваздухопловства Волошин.

СБУ је признала да Волошин служи у ратном ваздухопловству Украјине, али је саопштила да на дан несреће није летео. Званични представник ИКРФ Владимир Маркин предлогжио је да се Волошин подвргне полиграфском тестирању.

„Не коментаришемо такве информације“, рекао је представник СБУ.

Нова војна доктрина Русије сматра ширење НАТО једном од главних опасности - Нова војна доктрина Русије коју је одобрио председник Владимир Путин дефинише повећање војног капацитета НАТО блока и дестабилизацију прилика у одређеним регионима као главне спољне војне опасности по Русију.

„Повећање војног капацитета Северноатлантске алијансе и додељивање савезу глобалних функција, које се реализују уз кршење норми међународног права, приближавање војне структуре земаља чланица НАТО блока границама РФ, укључујући даље ширење блока“, наводи се у одељку „Главне спољне војне опасности“ документа, који је постављен на сајту Кремља.

"Дестабилизација прилика у појединим државама и регионима и поткопавање глобалне и регионалне стабилности, размештање (повећавање) војних контигената страних држава (група држава) на територији држава, које се граниче са РФ и њеним савезницима, као и суседним акваторијама, укључујући политички и војни притисак на РФ, наглашено је у доктрини.

Уљукајев: Производни ембарго РФ је економски осмишљено - Шеф Министарства за економски развој РФ изјавио је да, производни ембарго који је Русија увела као одговор на санкције Запада, довео је до повећања производње сира, маслаца и кајмака.

"Статистика показује значајно повећање производње сира, маслаца и кајмака. Што се тиче меса, тамо је раст спорији, али ће га наредне године бити више. То је економски осмишљено понашање", преноси речи министра лист  "Комсомолска правда".
Украјинa - из минута у минут -
Екстремисти Десног сектора упали у храм на западу Украјине - У селу Бадовка екстремисти Десног сектора развалили су врата и упали у храм. Иницијатор заузимања храма у селу Птичја је свештеник Кијевске патријаршије у Дубенском рејону Игор Загребељни, саопштено је на званичном сајту УПЦ.

Заузимање чак два храма Ровенске епархије Украјинске православне цркве Московске патријаршије догодило се у ноћи између 25. и 26. децембра, у један од њих упали су ексремисти Десног сектора, саопштено је на званичном сајту УПЦ.

Верници окупираних парохија неколико пута су блокирали трасу Кијев-Чоп, међутим акција за сада није имала ефекта, речено је у прес-служби канонске цркве. Према информацијама УПЦ у борбеним дејствима на југоистоку Украјине скоро 90 храмова је у потпуности порушено или оштећено, док су 14 храмова окупирали расколници.