Да ли Мустафа има боље односе са Београдом него са Тираном

Природно је да јачају односи Београда и привремених институција на Косову и Метохији, сматра Милован Дрецун (СНС), док Момчило Трајковић (СПОТ) сматра да је то приближавање резултат притиска САД и ЕУ.

Косовска Митровица – У Приштини све гласније се чује како нова косовска власт има боље односе са Београдом него са Тираном, а у таквом ставу предњачи Албин Курти, лидер опозиционог Покрета „Самоопредељење”, којем је замало измакло место у коалиционој влади Исе Мустафе.

„Ја не верујем у нормализацију односа са Србијом, све док она има такве претензије према Косову, све док се не суочи са прошлошћу и не призна независност. Али, с друге стране, видели смо да морамо да верујемо у нормализацију односа лидера косовских и србских институција. Први пут у независном Косову имамо владу која има боље односе са Београдом него што их има са Албанијом, или што има Влада Албаније са Београдом”, рекао је Курти у интервјуу за Радио Слободна Европа.

Али, мишљење да је новоизабрана косовска власт сада ближа србској званичној политици не деле само приштински већ и србски политичари са КиМ и из Београда.

Тако Слободан Петровић, посланик „Српске” у косовској скупштини, али и дојучерашњи заменик Хашима Тачија, који је био на позицији шефа привремене косовске владе, за „Политику” каже:

„Свих ових година смо се трудили да односи између српске владе и владе у Приштини буду што бољи, јер смо сматрали да ће се бољи и конструктивнији однос одразити и на однос према становницима Космета. Морам да признам да је сада, када знамо да први пут имамо пуну подршку Београда, Србима много лакше да практично делују и у самој влади, што ових година није био случај. Само од нас самих, Срба на Космету, зависи како ћемо успети да искористимо максималну помоћ коју нам даје србска влада, која зна да ми без ње не можемо нити умемо.”

И Милован Дрецун, шеф скупштинског Одбора за Косово и Метохију, наводи да је „природно да јачају и да су ближи односи Београда и привремених институција на Косову и Метохији”.

„Процес нормализације односа између Београда и Приштине значи успостављање нормалних међусобних уважавања, спремност на компромисе, договор, спремност да се мирно живи. Да нема насиља, дестабилизације. Србија је спремна, има пун капацитет да настави путем нормализације, а на новој власти у Приштини је да докаже спремност на делу, а то је и испит за привремене институције. Надамо се да ће ова нова структура са Мустафом на челу прихватити наш пут”, каже за „Политику” Дрецун, наглашавајући да је веома добро што ће процес нормализације односа удаљити Приштину од пројекта „велике Албаније”.

По његовом мишљењу, влада у Тирани не подржава шири процес нормализације јер се, како каже, тамошња власт плаши јачања односа Београда и Приштине, а и зато што „Албанију третирамо као суседну земљу, а Приштину као саставни и природни део наше земље”, истиче Дрецун.

За разлику од наша претходна два саговорника, који однос Београда и Приштине виде као „нормалан однос”, Момчило Трајковић, лидер Србског покрета отпора (СПОТ), сматра да Београд и Приштина и даље не „не могу да се гледају очима”.

„Америка, Брисел и Немачка притисли су обе стране, па се стиче привид да су се оне приближиле.

Међународна заједница је створила амбијент у којем је однос српске владе и владе привремених косовских институција наизглед близак. Да, треба да се нађе компромис, да се решавају деценијски проблеми, али решења не могу да се изналазе међу непријатељима. Али, под притиском великих сила, створена је таква клима, па се тако и однос две владе представља и на први поглед изгледа још мало па идеалан”, објашњава за „Политику” Трајковић, који је својевремено важио за једног од утицајнијих србских политичара на територији Космета.

Б. Радомировић