Украјина: Рат или покушај федерализације?

Нови покушај да се почетком децембра постигну договори између Кијева и Донбаса о прекиду оружане конфронтације на линији додира страна нису успели. Доњецк и Луганск су расположени и даље да бране главно право својих становника на живот, али спремни су на све политичке преговоре.

Што се тиче Кијева, одатле долазе противречне изјаве. С једне стране, Украјина тврди да неће оставити своје грађане који живе на истоку. Са друге економска блокада Донбаса се наставља. Тако да на шта ће на крају типовати Кијев – на војно решење проблема или на политичко регулисање? Изгледа да ће одговор на ово питање бити дат на потпуно другом месту.

Украјина намерава да обнови свој утицај на тероторији Донбаса који није под њеном контролом не војним, већ политичким средствима. О томе је ових дана изјавио министар иностраних послова ове земље Павел Климкин. На питање да ли се планира освајање Доњецке области, министар је одговорио негативно, додавши да ће украјинске власти наставити да се придржавају минских договора. То је мирољубива изјава у суштини, али оповргао ју је заменик сталног представника Украјине у УН Андреј Цимбаљук. Према његовом мишљењу, војна операција која се де-факто претворила у грађански рат, одговара Повељи УН и одговарам обавезама земље у оквиру међународног права.

Упоредо са тим Украјина спрема нове снаге и прегрупише јединице које се већ налазе у зони конфликта. И то да не говоримо о томе што се борбена дејства у Донбасу не прекидају, а украјинска војска наставља редовно да гађа цивиле из свих видова тешког наоружања. Руководилац покрајинског представништва Фонда концептуалних технологија Валериј Пјакин сматра да ће се коначно решење о регулисању конфликта доносити ван граница Кијева. Питање је где тачно.

- Сопствену власт и сопствену вољу Кијев уопште нема. Има наддржавну управу. Пре тога наддржавна управа је била искључиво у Вашингтону. И у складу са тим рат у Донбасу је био неизбежан. Сада управа постепено прелази ЕУ. И почиње притисак на Кијев, на извршне органе, да рата не буде. Сви одлично схватају да ће се ослобођени казнени батаљони окренути против сопствене власти.

Представници Кијева који иступају на међународним платформама ипак настављају да користе антируску реторику, оптужујући Москву за различите прекршаје, између осталог обавеза у сфери борбе против тероризма. По свему судећи, то се ради с једним циљем који ни за кога више није тајна: оправдати своја дејства у Донбасу. Украјинска власт и њени страни координатори овај адут из рукава спремни су да извуку у сваком тренутку, изјавивши да наставак борбених дејстава није ништа друго до одговор на спољну агресију.

Економска блокада Донбаса је припрема за нову интервенцију Кијева, изјаво је крајем новембра министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. И ако ова одлука буде донета – у Кијеву или Вашингтону – ситуација за читаву Украјину може да постане неопозива. На пример, зато што ће устаници морати да започну офанзиву са једним циљем – да одбаце украјинске снаге безбедности са положаја са којих они гађају цивилне градове. И тада размере конфликта неизбежно ће се увећати. А у актуалним политичким, економским и социјалним условима то није корисно ни за кога на територији како Украјине, тако и Донбаса. Између осталог, онај коме је користан овај сценарио који предвиша формирање перманентног кризног жаришта у близини Русије, нажалост, постоји. Али налази се врло далеко од Европе и учаси рата за њега нису ништа више до стабилна фраза.

Илија Харламов,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут