Крим без пореза и царина

Од 1.јануара 2015. године, Крим и Севастопољ добијају статус слободне економске зоне на рок од 25 година, са могућношћу продужавања. Одлуку је овим поводом потписао председник РФ Владимир Путин почетком децембра. Разлог је више него очигледан: током 20 година независности Украјина ништа није учинила на овој територији. Полуострву су веома потребне инвестиције и то у оне привредне гране које су овде вековима заступљене - виноградарство, риболов, повртларство и наравно туризам.

За почетак, дајте да кажемо нешто о историји слободних зона. Из Београда, за радио „Спутњик“, говори експерт економиста Владимир Ристановић:

- Прве слободне зоне настале су још веома давно, у Средоземљу. Оне су имале сличну карактеристику као и данас - пре свега складиштење, увоз, извоз робе и још неке друге трансакције које су имале за циљ развој трговине. У нешто новије време су се све те активности додатно прошириле: данас имате увозно-извозне зоне, банкарске зоне, информатичке, туристичке, трназиционе.

Неко је правило да се те слободне економске зоне стварају у земљама које су примењивале неке протекционистичке мере и углавном су то биле затворене земље. Ипак, по неким међународним показатељима, у 125 земаља света постоје такве зоне. Иако се сматра да би са неком широм глобализацијом и либерализацијом свих токова, ове зоне изгубиле на значају, то се међутим још не дешава.

Чак је пре два месеца била одржана међународна конференција слободних зона земаља југоисточне Европе у Београду и бројала је преко 100 представника слободних зона.

Главно што карактерише слободне зоне су привилегије, о којима говори председник Кримског одељења Асоцијације предузетника Олег Свешњиков:

- Привилегије су, на пример, бесцарински увоз опреме и роба неопходних за вођење бизниса. Плус је у томе што се на пример не мора платити порез на доходак.

Како би одређена организација постала субјект Слободне зоне, представници малог и средњег бизниса су обавезни да уложе не мање од 3 милиона рубаља (око 60 хиљада долара). Велике фирме зато морају да уложе 10 пута више, односно 30 милиона рубаља. Није важан вид делатности предузећа, субјект слободне зоне може бити фирма која се бави било којим видом делатности, а једини изузетак су они који експлоатишу природне реусрсе. Ако све буде ишло према плану, Крим ће добити нове технологије, на пример, за агрономски комплекс, нове туристичке објекте.

А сада да чујемо мишљење руског економсите и публицисте Никите Кричевског:

- Стварање слободне зоне мора да буде део економског препорода Крима. На пример, за развој виноградсрства и производње вина, риболова, неопходан је читав комплекс мера, не само смањивање пореза, већ и подршка у финансијском и административном делу. Неопходан је селективни приступ. На пример, да ли туристичкој бранши требају некакве олакшице? Мислим да не. Зато што та бранша и тако добро зарађује.

У условима одсуства међународног признања Крима као саставног дела РФ, тешко се може очекивати да ће у слободну зону похрлити иностране комапније. На пример, господине Кричевски, у светлу последњих преговора Путина и Ердогана, турски председник је изјавио да „наша браћа, кримски Татри, сада имају права, која раније нису имали“, може ли се очекивати да се овде појаве инвестиције из неке друге државе?

- За запад је Крим „локални извор радијације“, нешто што би требало заобићи и зато је стварање Слободне зоне за сада оријентисано на унутрашње кориснике. Како би се придобила Анкара, требало би се поставити флексибилније у односу на питање северног Кипра.

Значи остаје оно, како би рекли Срби „у се и у своје кљусе“? Питање за Олега Свешњикова:

- Мислим да овај закон о слободној зони и не подразумева учешће иностраних компанија као таквих, у чистом облику. Федералној скупштини је дат јасан сигнал да је неопходна такозвана деофшоризација капитала: Русима који преко границе чувају руски новац биће понуђено, да уз амнестију уложе новац- у том смислу и на Крим. Да ли сте приметили да је потписивање закона о слободној зони било свега неколико дана пред експозе Владимира Путина? Требало би поменути и то да ће 1.јануара почети да делује Јединствена евроазијска унија. Значи да ће ка нама поћи и новац од партнера из Казахстана, Белорусије, Јерменије. Уопштено говорећи, није исправно мислити да се новац који се може уложити у Крим налази само у државама које спроводе санкције против Русије. 75% новчане масе имају оне државе које су или остале неутралне или су отворено против тих санкција.

И за крај да чујемо мишљење србског експерта, господине Ристановић, како оцењујете руску иницијативу?

- Ту је, по мени, присутан пре свега доминантан развојни елемент. То говори да председник Путин вероватно има добре саветнике. Ово је по мени један сасвим нормалан потез, добра одлука, јер се иде пре свега на развој тог простора. У Србији, у том смислу постоји 10-так слободних зона.

Јована Вукотић,