Украјина: федерализација - не, нестабилност - да
Нови сазив Врховне Раде, као и влада, у којој су се у смислу министара нашла и три странца, али и изјаве председника Петра Порошенка да ће Украјина остати унитарна држава и да ће се кретати путем евроатлантских интеграција, показују да конфликтни потенцијал власти још увек постоји.
И све оне предизборне пароле о томе да је држава уморна од рата, да јој је потребан мир, стабилност, процват и реални суверенитет, остале су тек стилске фигуре. У суштини, то су само рекламни слогани одређених посланика и њихових партија.
Све су уочљивије разлике између предизборних обећања и онога што се у реалности дешава. Економски и социјални проблеми, којих је све више, не само да се не решавају, већ су и све дубљи. Због тога што држава сопственог новца за развој нема, а са Русијом су односи прекинути и бивају све лошији, а западне транше су недовољне. И потпуно је неизвесно куда тај новац нестаје- изјавио је председник Чешке Земан, који је успут питао постоји ли уопште сврсисходност нових европских улагања у Украјину. Без обзира на постојање минских споразума и недавно постизање прелиминарног споразума Кијева и Донбаса поводом уклањања тешког наоружања са линије конфликта и прекида ватре, принципијално се ништа није променило у зони сукоба. Чини се да украјинске власти још раде на томе да силом реше проблеме источних територија. Политиколог Александар Гушин је и објаснио зашто:
- Многи се у Кијеву надају да ће избећи федерализацију и ако се узме у обзир притисак Запада на Русију како би се умекшао став Москве на истоку, објаснити да је нопходно очувати источне области у саставу Украјине, на основама децентрализације. Кијев је сагласан по питању меке варијанте децентрализације, али не више од тога. Наравно, утицај Америке и Европе је веома јак. Нису случајне последње посете Нуланд и Бајдена. А сам Порошенко мора не само да балансира између Русије и Запада, већ и унутар државе, имајући у виду притисак олигарха и оружаних групација.
Професор катедре спољнополитичке делатности Русије на Факултету националне безбедности Руске академије макроекономије Александар Михајленко сматра да мир у државу може донети само директни дијалог са представницима Доњецка и Луганска:
- А то Кијев не жели. То се може закључити по томе што они фактички не прихватају мински формат. Значи они, могуће је, нису сасвим самостални при доношеењу одлука и зато су тако честе посете иностраних представника. И више је Кијев заинтересован за расподелу места у Ради и у влади. Проблеми власти који леже на површини одражавају се на стање ствари у држави и пре свега на питања краја грађанског рата.
Обе стране се труде да спроведу локалне мере у смислу прекида бојних дејстава. Али пуног дијалога до сада није било и није предвиђен. А управо би дијалог могао довести до тога да конфликт почне да јењава. Наравно, при услову да Кијев чује своје опонентне и учини кораке ка томе. Главна предизборна парола о успостављању мира, јединства и сагласности, остаће нереализована. Кијеву, видимо, једноставно није до тога.
Илија Харламов,
Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут
- Извор
- Глас Русије, фото: RIA Novosti/Alexandr Maksimenko/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик
Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.
Остале новости из рубрике »