Да ли ће реферат ИАЕА представљати препреку за „шесторку“ и Иран?

Представници Ирана и „шесторке“ међународних посредника у преговорима о иранском нуклаарном проблему у главном граду Омана, Маскату, засад нису постигли битнији напредак. Истовремено, није се десило ништа што би представљало повод за забринутост, изјавио је заменик руског министра иностраних послова Сергеј Рјабков, који је учествовао у још једној рунди преговора. Дипломата верује да споразум између Техерана и „шесторке“ може бити потписан до 24. новембра, премда не искључује могућност продужења преговора.

Стручњаци су се замислили над тим да ли на перспективу закључивања споразума може да утиче нови реферат ИАЕА, чији су детаљи процурели у штампу. Судећи по овим информацијама агенција сматра да Техеран још увек није објаснио низ питања која се односе на његову вероватну војну делатност у нуклеарној области, за коју се претпоставља да се дешавала у прошлости. Одлучено је да Техеран ова питања посебно размотри с агенцијом, али после 24. новембра.

Другим речима, сумње у искључиво миран карактер иранског нуклеарног програма нису до краја отклоњене и то се неће десити до кључног датума. Дакле, да ли се споразум који Техеран планира да потпише са „шесторком“ аутоматски одлаже? Представник САД у ИАЕА Лаура Кенеди (Laura Kennedy) је изразила мишљење да у сваком споразуму између „шесторке“ и Ирана треба да буде наведено да ИАЕА нема питања у вези с тим.

Међутим, овакво тумачење ситуације изазива сумњу многих стручњака. Јасно је да закључци новог реферата ИАЕА неће довести до успостављања атмосфере с више поверења у дијалогу Ирана и „шесторке“. Међутим, ово ипак није директно везано за тему преговора.

ИАЕА прегледа иранске објекте, а такође испитује да ли су се Иранци бавили недозвољеним истраживањима у нуклеарној сфери. „Шесторка“ разматра садашњу и будућу нуклеарну делатност, истиче директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

- У „Заједничком плану активности“ предвиђена су два правца. Први представљају контакти Ирана и „шесторке“, односно посредника за регулисање кризе. А други – односи Ирана и ИАЕА. То је учињено како би се поделиле надлежности. Зато што постоје надлежности Савета безбедности УН и за њихово укидање је потребна одлука ИАЕА. И једностране санкције које су „везане“ за низ земаља „шесторке“.

Међутим, по речима стручњака, основу за неке захтеве ИАЕА према Ирану да објасни ова или она питања представљају тајни обавештајни подаци САД. Агенција их не преноси Ирану, а он каже да су у том случају захтеви незаконити. Тако се појављују нерешена питања о којима се говори у реферату. Добија се зачарани круг, због којег ИАЕА не затвара ирански нуклеарни „досије“. Стога Иран остаје под теретом ограничавајућих мера УН.

Са своје стране, постоји и други проблем: у пракси се тешко може испунити захтев Ирана за укидање једностраних санкција САД, за које он тражи да се све укину одмах. Пре свега, зато што је њихов већи број уведен због различитих догађаја и нема везе с нуклеарним програмом. На пример, Американци су још 1980. године према Ирану увели ограничења због подржавања организације „Хезбола“ која се у Америци сматра терористичком.

Међутим, овај проблем би могао да се реши, уколико би Вашингтон то желео, сматра стручњак:

- Кад би САД доставиле детаљан план за укидање санкција Иран би пристао на много тога. Међутим, оне немају намеру да доставе такав план. Ако се санкције према Ирану наставе, проблем неће бити решен.

Стручњак види два могућа сценарија. Или ће до 24. новембра „шесторка“ и Техеран потписати оквирни споразум без јасног механизма за укидање или ублажавање једнодстраних санкција. У документу ће у општим цртама бити истакнута спремност САД да иду путем њиховог ублажавања.

Или стране ни о чему неће успети да се договоре. Тада ће продужити „Заједнички план активности“, на пример, на годину дана. И преговарачки процес с елементима ценкања и притисака ће се наставити.

Борис Павлишчев,