Џон Кери помешао коктел од светских поредака

Државни секретар САД Џон Кери веома је забринуо европске политикологе, објавивши у немачком листу Франкфуртер Алгемајне Цајтунг чланак о стању ствари у савременој Европи и путевима регулисања кризе. Он је био припређен поводом пада Берлинског зида, али у ствари тамо се радило више о Украјини и санкцијама против Русије.

Чланак "Нови хладни рат" компонован је тако да свако може да нађе у њему тезе по сопственом укусу. Тамо се говори о томе да агресивно понашање Русије није прихватљиво, али да Запад мора да тежи обнови конструктивних односа са Москвом. Ако се она буде понашала како треба. Али ако се не буде понашала, санкције ће бити пооштрене.

Са једне стране, Керијев чланак је очигледни одговор на забринутост европског бизниса поводом дуготрајних антируских снакција. Њихова штета за ЕУ је још већа него што је било прогнозирано. Са друге, то је покушај да се демонстрира америчка оштрина и одлучност председника Обаме да доведе бар нешто у својој политици до краја.

Највише брине Керијева теза да је приоритет Вашингтона и ЕУ очување „послератног светског поретка и поретка успостављеног после пада Берлинског зида“. Управо Русија, сматра Кери, такав поредак крши. Смештање два светска поретка који ни мало не личе у једну корпу, свар је прилично чудна.

Уопште, између послератног светског поретка (после 1945. године) и светског поретка после пада Берлинског зида (то је новембар 1989. године) толика је разлика да њихово истовремено очување није могуће. Ради задржавања таквог чудног баланса морао би да се истовремено обнови и СССР, и да се смањи састав НАТО-а на 12 земаља. А 1999. године алијанса је била проширена за 12 чланова, бивших чланица Варшавског блока. При томе Русији су тада обећали да се НАТО неће ни на корак померити на Исток.

Ево како је оценио стање ствари у свету председник Русије Владимир Путин.

- Озбиљно жариште напетости и даље остаје код наших граница на југоистоку Украјине. Не престају покушаји да се наруши стратешки паритет. Арсенали водећих земаља развијају се и усавршавају. На септембарском самиту НАТО-а његово руководство је директно изјавило о предстојећем увећању војних могућности алијансе. Уместо цивилизованог решавања међународних проблема у оптицају су све чешће војне, економске и информационе полуге притиска.

Керијев чланак је изашао наредног дана после састанка државног секретара са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом „на маргинама“ самита АПЕК у Пекингу 10-11. новембра. Кери и Лавров су разговарали сат ипо. Затим је Кери изјавио да су се Лавров и он договорили да наставе дијалог, као и да размењују инфорамције о дешавањима на истоку Украјине.

Сам шеф руске допломатије рекао је после састанка:

- Ако је Вашингтон заинтересован за сарадњу на смиривању ситуације и стварању услова за дијалог између Кијева и руководства ЛНР и ДНР, то би био корак у исправном правцу. Најважније је не подстицати идеје које владају у Кијеву, између осталог о неопходности да се сакупе снаге и врати војним методама решавања кризе, већ одговорити усијане главе од сличним сили и постићи испуњење обавеза које су кијевске власти преузеле, тачније – линије политичког регулисања украјинске кризе.

Кери истовремено тврди да ни о каквом новом хладном рату нема говора. Државни секретар алудира да он никако неће настати ако се Русија буде придржавала америчког и европског система спољнополитичких координата. У том америчком систему између америчке хегемоније и комфорног поретка стоји знак једнакости.

Андреј Федјашин,