Долазак руског патријарха који са Србима уме и да плаче и да се радује

Долазак Патријарха Московског и целе Русије у вишедневну посету Србији најбољи је доказ да се на њега не односи примедба Светог Василија Великог који је рекао да „многи од нас плачу са уплаканима, али се не радују са радоснима“, зато што је Свјатејши Кирил итекако умео и да плаче са Србима, када је недавно саучествовао у србском болу поводом великих поплава, а такође је умео и да се радује као на пример на прошлогодишњој свечаности у Нишу, а судећи по програму његове посете Србији, тако ће бити и сада.

Наиме, како је предвиђено, руски патријарх ће у оквиру посете разговарати са србским државним врхом, те на Београдском универзитету примити почасни докторат, а затим ће освештати Руски некропољ и спомен-костурницу руских војника из Првог светског рата, а сигурно ће најсвечанији део његове посете представљати онај тренутак када у центру Београда заједно са Патријархом србским Иринејом буде освештавао новопостављени споменик цару Николају Другом, последњем изданку царске лозе Романових, за које је Кирил својевремено рекао да су „учинили стару Русију великом државом од Балтичког мора до Тихог океана“, која се посебно крајем 19. и почетком 20. века, почела развијати таквим економским и војним темпом да би ускоро избила у сами светски врх по производњи робе и материјалних вредности.

А с обзиром да ће челник Руске православне цркве напослетку служити литургију у Храму Светог Саве, то је добра прилика да се осврнемо и на његово запажање које је изнео о том највећем србском светитељу у време његове посете Хиландару, када је Патријарх Кирил подсетио на чињеницу да је Свети Сава био замонашен управо у чувеном руском светогорском манастиру Светог Пантелејмона, што је назвао значајним укрштањем у историји руског и србског монаштва, а ни тада није пропустио да нагласи да су Срби и Руси увек били заједно у најтежим животним околностима, те додао да су увек подржавали један другог.

Наравно, и актуелни догађаји су посведочили у којој мери такво његово запажање одговара истинском стању ствари, с обзиром да је ова посета поглавара руске цркве уследила у веома кратком размаку након значајне посете Владимира Путина србској престоници, што све заједно указује на растући број нити које повезују Русе и Србе у духовном, политичком и сваком другом смислу, иако су оне постојале одувек и раније као снажно везивно ткиво између два блиска народа.

Уосталом да би се схватила наведена међусобна повезаност, као и дубина Кириловог разумевања србског страдања, било би довољно да рецимо у сећање призовемо његову поруку коју је упутио косметским Србима када су проживљавали најделикатније тренутке у новијој историји, у којој је дословно казао да се Руска црква и православни руски народ никада од њих неће окренути, те да их никакве земаљске користи и никаква промена политичке коњуктуре неће натерати да забораве наше многовековно духовно сродство, уз оцену да су Срби који живе на Косову и Метохији постали таоци велике геополитичке игре, у чијем случају видимо, како је истакао, „недопустиву неправду, двојне стандарде и лаж политике која декларише приврженост идеалима хуманизма, заштите људских права, а затвара очи пред паклом који су направили екстремисти уз подршку спонзора из иностранства“.

Такве речи Патријарха Московског и целе Русије само потврђују неподељено осећање да је у посету Србији дошао човек који са Србима „уме и да плаче, и да се радује“, какве је и Свети Василије Велики назвао ретким људима.

Ратко Паић,