Руско-србски војни маневри доказују да „и у време мира има места за подвиге“

Руске ваздушно-десантне снаге које заједно са србским колегама у питомој сремској равници изводе војне маневре какви се на овим просторима могу видети по први пут, доказале су да је потпуно био у праву Валентин Катајев, познати руски књижевник из царске Одесе који се још као несвршени гимназијалац 1915. године добровољно пријавио за учешће у рату из ког је изашао овенчан са Георгијевским крстом за показану храброст, јер је спознао велику животну истину коју је формулисао речима – „и у време мира има места за подвиге“.

Дакле, ради се о томе да су јединице 106. гардијске ваздушно-десантне дивизије из града Туле извеле читав низ мањих подвига у оквиру припрема за завршну војну вежбу „Срем 2014“ у близини Руме, што иначе представља прву заједничку србско-руску вежбу у историји, а вероватно највећи подвиг је представљало сложено избацивање оклопних возила из транспортних авиона помоћу теретних падобранских система, која су након спуштања на место боја са условним противником, одмах ступила у борбена дејства и уништила терористичку базу уз ватрену подршку србских јединица. А такође је врло упечатљиво изгледало и њихово коришћење малих четвероточкаша са инсталираним наоружањем, који се популарно називају „квадовима“, а служе у извиђачке сврхе и својом појавом на сремским ливадама остављају надреални утисак, с обзиром да због футуристичког изгледа више подсећају на колону бајкера из холивудских филмова, него на уобичајену војну формацију.

Осим тога, око две стотине руских десантника већ неколико дана и помоћу других најсавременијих борбених средстава која су допремили специјално за ову прилику, увежбавају уништавање нелегалних оружаних формација и ослобађање талаца с бојевим гађањем, а детаљи у вези предстојеће здружене тактичке вежбе која ће бити одржана у петак – још увек се држе у тајности и нису доступни јавности.

Међутим, ако тај елемент тајности који се тиче завршне вежбе чини нормални део процедуре за војне структуре, онда свакако није уобичајено то што и већина медија у Србији, за разлику од руских телевизијских канала, скоро уопште не примећује наведене припреме и не извештава о изузетно упечатљивим маневрима који изгледају, како би рекао Валентин Катајев са почетка ове приче, као прави мали „подвизи у време мира“. Али разлоге за то би по свему судећи требало потражити у прећутном солидарисању са западним центрима моћи који захтевају чак и затварање заједничког руско-србског хуманитарног центра у Нишу, који нема војни карактер али по њиховом мишљењу поседује потенцијал за тако нешто, па је онда утолико веродостојнија претпоставка да са још израженијим негодовањем посматрају и актуелне успешне вежбе елитних руских војних јединица на простору Србије.

Но, у сваком случају, већ на први поглед је очигледан допринос који су руски падобранци већ у ових првих неколико дана дали подизању борбене готовости путем заједничких вежби са србским специјалцима. А очито није занемарљива ни морална подршка у време када је тероризам трајна опасност.

Ратко Паић,