Како се према ЛГБТ-заједницама односе земље на просторима бившег Совјетског Савеза?

Руски председник и парламент РФ су више пута представљали објекат бурне критике због политике коју спроводе према ЛГБТ-мањинама. Зато је суседна Естонија још једном доказала своју прогресивност – прва је међу земљама на простору бившег Совјетског Савеза легализовала истополне бракове, што је изазвало бурну дискусију, како у земљи, тако и ван њених граница.

Lenta.ru је објавила истраживање о односу према оваквим савезима.

Закон који је претворио Естонију у најевропскију међу постсовјетским републикама, ступиће на снагу 1. јануара 2016. године. Гласање, како пише Lenta. ru није било лако – „за“ је гласало свега 2 људи више него против. Председник Естоније Томас Илвес је био врло прагматичан:

- Наш устав захтева једнакост. Естонско друштво не подноси нетолеранцију према својим грађанима. Премало нас је да бисмо било кога дискриминисали.

По новом закону истополним паровима је дозвољено да региструју брачне односе, да правно регулишу имовинска питања и да усвајају децу ако је један од њихових биолошких родитеља неко од лица у овом пару.

Суседна Летонија не жури да прихвати иницијативу Естоније. У Уставу Летоније је речено да држава брак схвата само као савез између мушкарца и жене, истиче Lenta.ru .

У Белорусији се по угледу на председника Лукашенка према сексуалним мањинама односе подозриво. Александар Лукашенко дозвољава себи сумњиве опаске у стилу „жена са женом – то је кривица нас, мушкараца“. Акције активиста геј-покрета се често завршавају притворима у милицији и батинама, милиција прати друштвене мреже, млади људи нетрадиционалне сексуалне оријентације су приликом регрутовања за војску приморани да се подвргну психијатријској експертизи, забрањено им је да се сликају у рекламама, да региструју друштвене организације и отварају ноћне клубове.

У Украјини се о истополним савезима дискусије воде већ више од 20 година. По речима руководиоца Свеукрајинског ЛГБТ удружења „Геј-Форум Украјине“ Свјатослава Шеремета данас у Украјини има између 800 хиљада и 1,2 милиона представника ЛГБТ-заједнице. По његовим речима украјинске власти у политици играју на карту ширења права гејева само онда кад од тога имају политичке користи. Ерупције хомофобије у Украјини објашњава друштвеном полемиком: „Раније су према хомосексуалцима сви били равнодушни. А пошто ови људи постају све запаженији део друштва, јавно мњење се поларизује“.

Индиректно његове речи потврђује мишљење једног од активиста ЛГБТ:

- Стварних проблема у суштини нема. Али има много измишљених. Јер, сви желе да личе на странце, на Европљане. Наши људи, Украјинци, по свом менталитету нису склони да завирују у туђи кревет – као што је познато – гледају своја посла.“

Ипак, анкете јавног мњења показују да се украјинско друштво и даље према истополним савезима не односи претерано толерантно: 42% не подржава идеју легализације хомосексуалних бракова у Украјини, а још 39% уопште сматра да по угледу на Русију треба увести закон о забрани пропаганде хомосексуализма (анкету је вршио Независни биро новости Украјине крајем 2013. године).

У Казахстану је члан о мужеложништву из КЗ избрисан 1997. године. Тренутно нема недвосмислене статистике о броју људи нетрадиционалне сексуалне оријентације. По подацима истраживања које је 2005. године извршио друштвени фонд „Адали“ у републици је било 112 хиљада мушкараца-хомосексулца. Међутим, 2010. године је ЛГБТ-заједница Казахстану у обраћању председнику Нурсултану Назарбајеву с молбом да легализује истополне бракове навела да у републици има до 600 хиљада људи нетрадиционалне сексуалне оријентације. Власти су одговориле усвајањем новог законика „О браку и породици“ 26. децембра 2011. године по којем је склапање хомосексуалних бракова у Казахстану забрањено.

Ипак, тешко да се Казахстан може назвати најокрутнијом земљом према гејевима на постсовјетским просторима. Предњаче Узбекистан и Туркменистан у којима чланови закона о мужеложништву из времена СССР нису укинути. По локалним законима у Туркменистану се по њима може добити до две године, а у Узбекистану до три године затвора. Хомосексуализам и питања права ЛГБТ су табу у друштву, у овим земљама се не зна ни за какве протесте геј-активиста. Од званичних података у информационом пољу постоји само изјава председника Узбекистана Ислама Каримова који је на једном састанку с колегама из иностранства изјавио да је „хомосексуализам Узбецима одвратан“.