„Самсунг“ је подсетио Корејце на своје проблеме

Средином октобра објављени су подаци о економским резултатима корејских компанија у трећем кварталу. Испоставило се да је у поређењу с истим периодом прошле године добит „Самсунг електроник“ мања за скоро 60%. С кризом су се суочиле јединице компаније које се баве производњом мобилних телефона.

„Самсунг“ је један од највећих светских произвођача смартфонова. Међутим, док је још недавно његов удео на светском тржишту смартфонова износио 31%, сад је опао на 25%.

За то има неколико разлога. С једне стране, на „Самсунг“ врше притисак кинески произвођачи. Њихови телефони по квалитету заостају за корејским аналозима, али су притом много јефтинији. С друге стране, на „Самсунг“ врши притисак и Apple, који је био један од пионира технологије смартфона. Apple још увек прави производе високог квалитета, премда су скупи.

Своју негативну улогу одиграо је и „људски фактор“ – руководилац „Самсунга“ Ли Гонхи је, како се прича, озбиљно болестан.

Све у свему, потешкоће „Самсунга“ подсећају на два проблема с којима се суочава економија РК. Оба проблема нису свесни само аналитичари, већ и већи дао становништва. Међутим, то не значи да се ови проблеми решавају.

Економија Јужне Кореје је почела да напредује захваљујући јефтиној радној снази. До 1990. године РК је у глобалној економији играла отприлике исту улогу коју данас игра Кина производећи масовно не баш најквалитетније, али јефтине производе. Међутим, Кореја то данас не може. Плате су већ одавно порасле отприлике до европског нивоа, тако да јефтине радне снаге, ако се не рачунају гастарбајтери, у РК одавно нема.

Истовремено, на светском тржишту су све запаженији производи из Кине, Вијетнама и земаља Југоисточне Азије, где је и данас крајње низак ниво плата.

С друге стране, Кореја без обзира на велики технолошки успех у области високих технологија још увек заостаје за САД, Јапаном и земљама Северне Европе. Другим речима, јужнокорејске компаније не могу да праве ни производе који би били исто тако јефтини као кинески, ни оне који би по квалитету превазилазили немачке и јапанске аналоге.

Постоји још један проблем. Ради се о концентрацији капитала у малобројним великим фирмама, познатих под називом „чеболи“. „Самсунг“ је највећа и најтипичнија. Њој припада око 20 процената добити коју остварују корејске фирме.

Јужнокорејски левичари „чеболе“ сматрају несумњиво негативном појавом. То, наравно, није сасвим оправдано. Управо су „чеболи“ својевремено одиграли велику улогу у прилично брзом претварању земље из земље у развоју у развијену, што је названо економским чудом. Међутим, концентрација ресурса и капитала у рукама малобројних и крајње централизованих компанија корејску економију чини врло рањивом. На то још једном подсећају проблеми „Самсунга“.

Шта ће се десити ако руководство „Самсунга“ због различитих разлога изгуби могућност да управља компанијом с истом енергијом коју је показивало већ неколико деценија? У већини земаља света то вероватно не би представљало озбиљан проблем. Као прво, зато што тамо нема таквих компанија које би играле тако велику улогу у економији, а као друго, зато што су у већини случајева највеће компаније развијених земаља у својини акционара. А „Самсунг“ је, као и други велики „чеболи“ још увек породична фирма и проблеми с руководством могу имати сасвим непредвидиве последице.

Ови проблеми јужнокорејске економије се нису појавили данас, пре се може рећи да су хронични. Али због тога нису ништа мање акутни.

Андреј Лањков,