Лили Брет добила награду Медичи за страну књигу

10.11.2014. год.

Аустралијанска списатељица, 56. годишња Лили Брет (Lilly Brett), чији су родитељи преживели заробљеништво у Аушвицу, добила је за роман «Лола Бенски» (Lola Bensky) овогодишњу француску књижевну награду Медичи (Medicis etranger) за најбољу књигу преведену   на француски.

Живела је у Аустралји пре одласка у Лондон и Њујорк.

To je прича   о жени чији су родтиљи, као и саме ауторке Лили Брет, преживели зробљеништво у нацистичком концлогору у Аушвицу, која истражује једну етапу културолошког феномена, рок музике у периоду од 1960. до 1970. г.

Овај аутобиографски роман Лили Брет, први од укупно шест које је објавила (поред седам песничких збирки и три књиге есеја) је превден на француски језик,   прати историју, радосну и тужну главне јунакиње, младе рок новинарке   Лоле, помало наивне, која долази у Лондон 1967. да би интетрвјуисала највеће звезде рок-музике тог доба Џими Хендрикса, (Jimi Hendrix, 1942-1970 ), Мик Џегера (Mick Jagger, 1943), Џенис Џоплен (Janis Lyn Joplin, 1943-1970) и других легендарних певача.

Разговори с музичарима од којих су многи касније настрадали услед трагичних околности, утицали су на саму новинарку да се мало више замисли о својој сопственој породици и питањима које би она желела да постави родитељима.

Ауторка Лили Брет објашњава:

-То се дешавало убрзо после рата, 1960. г. . . Налазила сам се међу људима који су ишли у сусрет   сопственој смрти, а да сами то нису знали. Џенис Џоплин, Џими Хендрикс, кроз неколико година они су били мртви.
Моја породица, са своје стране, се састојала од људи који су приморавали себе да живе иако су стално били окружени смрћу. За мене је било веома важно да о том искуству напишем књигу.

Лола је новинарка једног аустралијског рок-часописа, мало је попуњенија него шро би требало и него што жели, није студирала новнарство и не познаје баш најбоље светску рок сцену. Часопис је шаље у Лондон да прикупи и провери податке о животу тадашњих светских идола, рок звезда.

Специфичност њеног посла, комуницирање са «мушкобањастим», елегантнин лепотанима је избезумњује, али Лола се не може спречити да говори о камповима смрти наших будућих рок-звезда и да се при том не сети мука од дијареје и несносних патњи у гету у Лођу.