Коме су потребни нови зидови?

Немачка прославља 25-годишњицу пада Берлинског зида. На свечану церемонију позвани су актуални и бивши политичари. Историјски значај овог догађаја тешко је преценити – он је заиста постао симбол окончања хладног рата. Али, нажалост, у протеклих четврт века Исток и Запад су поделили нови зидови. Које је много теже разорити него Берлински.

Више од 150 километара четворометарске бетонске ограде. На десетине километара бодљикаве жице. Стотине стражарских кула. Зид је у потпуности окружио територију три западне (америчке, британке и француске) зоне града. Тако се Источни блок оградио од „штетног утицаја“ Запада.

Овај зид је постојао до 1989. године. У СССР су на све стране харале перестројка и гласност, које је објавио Михаил Горбачов, започела је политика зближавања са западним партнерима, Источни блок је пуцао по шавовима. Деветог новембра завеса од армираног бетона је пала, Немачка је поново постала јединствена држава. И завршена је ера хладног рата, у крајњој линији тада су тако мислили многи. Бивши канцелар Немачке Вили Брандт је назвао овај дан великим подећа на речи познатог немачког политичара руководилац бироа ARD у Москви Герман Краузе.

- Немачка невоља започела је терористичким нацистичким режимом и ужасним ратом који је он иницирао. Онај ужасни рат који је претворио Берлин и многе друге немачке и не само немачке градове у пустињу. Из рата и из конфронтације снага победника изникла је подељена Европа. Раскол Немачке осећао се много јаче. И данас преживљавамо нешто огромно. И зсхвалан сам Богу што томе присуствујем. Ми преживљавамо моменат када делови Европе поново постају јединствена целина.

Манифестације у главном граду Немачке трајаће читавог викенда. Основни симбол догађаја ће бити инсталација дуга 15 километара, која ће се пружити дуж бивше границе унутар града. Она је подигнута на цевима висине око три и по метара, на којима су постављене светлеће кугле од гуме. Деветог новембра ове кугле ће бити испуњене хелијумом и пуштене у небо. У церемонији ће учествовати познати политичари прошлости и почасни гости – међу њима је први и једини председник СССР Михаил Горбачов.

Берлински зид одавно је разрушен. Али за ових 25 година у Европи су се појавили други зидови. Исти ти европљани који су некада ратовали за јединство Старог света, оградили су Србију од њеног историјског корена – Косова. И то се десило свега 10 година после разарања зида у Берлину. Већ у наше дане на телу Европе појавиће се нови ожиљак – овог пута то је ров који копају на украјинско-руској граници кијевске власти на челу са Јацењуком и Аваковом. Поред тога, Запад покушава да притисне Русију уз зид санкција. Све то води ка озбиљунијој од географске, духовној подели, истиче руководилац Центра за немачка истраживања Европског института Владислав Белов.

- Санкције теку у правцу пропагандног рата. И пропагандни зид данас постоји. Зид је толико висок да једна страна не може исправно да види шта се дешава на другој. У томе видим опасност. Санкције ће после извесног времена укинути, чини ми се. Али пропагандни зидови у умовима многих грађана су већ подигнути. И не знам колико ће бити потребно времена да се разоре. Задатак западних и руских медија је у томе да почну ови зидови да се руше. И сматрам да ће то бити исто тако тешко учинити, као што је тешко срушити бетонски зид.

Девети новембар у Немачкој отпочиње посетом канцелара Англеле Меркел меморијалном комплексу у улици Брернауер-штрасе. Тамо је сачуван мали фрагменат зида пред којим ће бити одржана меморијална церемонија полагања цвећа и богослужења. У изложбеним просторијама комплекса Меркел ће отворити нову сталну експозицију. Све ће се завршити народним весељем и наступима познатих уметника код Бранденбуршке капије. А Михаил Горбачов је обећао да ће искористити прилику и пренети високим гостима овог празника следећу мисао: свету нису потребни зидови поделе – ни камени, ни идеолошки.

Игор Силецки,