Кина уводи новог председника Авганистана у велику политику

Прву страну посету нови председник Авганистана Ашраф Гани Ахмадзај извршиће не у САД, као његов претходних Хамид Карзај, већ у Кину. Посета ће започети 28. oктобра и трајаће четири дана.

У Пекингу авганистански гост ће иступити на форуму Срце Азије. Међу његовим учесницима су земље ШОС: Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Туркменија. Као и велики регионални фактори – Индија, Пакистан, Иран, Турска, Азарбејџан, Саудијска Арабија и УАЕ.

Кина фактички уводи новог председника Авганистана у велику политику. То ће ојачати његов политички ауторитет у Авганистану. Тим пре што је политика САД тамо коначно себе дискредитовала и у очима Авганистанаца, и међу водећим регионалним партнерима Авганистана.

Новом авганистанском лидеру је потребан нови ослонац. Према мишљењу експерта Руског института за стратешка истраживања Аџара Куртова, Ашраф Гани Ахмадзај ће молити у Пекингу помоћ, пре свега финансијску.

Ипак не треба очекивати да ће Кина уложити велики новац у Авганистан. Сaмо пре две године Кина се суочила са тим како су због арапских револуција већ уложене инвестиције у Северну Африку и Блиски Исток отишле у ветар. Зато преговори између руководства Кине и Авганистана не обећавају да ће бити једноставни. Одлука о издвајању средстава ће највероватније бити постигнута путем сложених закулисних комбинација. Једна од њих је добијање посебних гаранција за кинеске инвестиције. Највероватније Кина ће инсистирати на том да безбедност инвестиција, као и кинеских бизнисмена, буде несумњиви приоритет за безбедносне структуре Авганистана.

Кинеске компаније су «резервисале» више од 30 великих инвестиционих пројеката у Авганистану. Највећи у историји ове земље пројекат је освајање налазишта бакра у Ајнану. За њега је Кина већ платила авганистанској влади 3,4 милијарде долара, али пројекат није тако широко развијен као што то жели Кина. Очекује се да ће у Пекингу Ашраф Гани Ахмадзај морати да одговара за дејства претходних власти. При томе Пекинг тешко да ће примити као оправдање то што је Вашингтон од самог почетка кочио овај пројекат.

Очигледно да одласком трупа САД и НАТО-а из Авганистана Кина и Кабул ће бити слободнији приликом реализације међусобних обавеза. У крајњој линији Кина рачуна на то и тражиће бржи резултат од уложених инвестиција.

Јачањем својих позиција у Авганистану, Пекинг ће добити додатне полуге утицаја на Кабул, између осталог и за пресеце подршке ујгурског сепаратистичког подземља у Синкјангу од стране авганистанских исламиста. То ће бити једна од главних тема на преговорима у Пекингу, сматра Аџар Куртов:

- Руководство Кине ће бити заинтересовано за то да у обавезном поретку буду фиксиране у међународним споразумима посебне обавезе Кабула. Тачније непостојање на територији Авганистана организација везаних за терористичку делатност у Синкјангу, као и немогућност коришћења територије суседне земље за снабдевање ујгурских сепаратиста оружјем, муницијом, финансијама.

Пораст сепаратизма у Синкјангу на северозападу Кине – главобоља је за Пекинг. Тамо схватају да свака активизација исламистичких радикала у Авганистану може да повуче за собом дестабилизацију у Синкјангу. А криза у Ираку и Сирији доказује да су исламисти у стању да формирању трансграничне формације попут Исламске државе. У том контексту кинеско-авганистански преговори у Пекингу могу да буду од посебног значаја по безбедност и стабилност у овом региону.

Наталија Кашо,