Шта Путин није потписао у Београду, а требало је

. Зашто није потписан већ припрмељени „Споазум о Руско-србском хуманитарном центру у Нишу“ по коме се Русима запосленим у њему гарантује дипоматски имунитет?

. Неки медији јавили да је Споразум о Хуманитарном центру у Нишу ипак потписан

. У оптицају две варијанте: а) Споразум није потисан због притиска САД;  б) Споразум је потписан,  али се то засад не објављује

. Политиколог Мартинов: „Србија није црвена прелазна заставица којом се маше час на једну,  час на дугу страну„

. Скоро сви руски   штампани и електронски медији, агенције и портали,  пренели су информације и извештаје, углавном  од својих  сталних или специјалних извештача,  али и преузете, о недавној посети председника Руске Федерације (РФ) Путина Београду оцењујући је као врло успешну за обе пријатељске земље.

Потписивање седам споразума о руско-српкој сарадњи у конкретним областима - најважнији плодови посете

Медији при том  дужну пажњу посвећују потписивању седам међудржавних споразума о сарадњи у конкретним областима наводећи сваки од њих и не пропуштајући да констатују како је то потписвање био најважнији садржај посете руског лидера Србији у којој је иначе веома омиљен.

Неки медији попут „Слободна штампа„ (Свободная пресса, СП, sv. pressa)  баве се у својим освртима   и оним „што Путин у Београду није потписано, а требало је. “

Под тим се, пре свега, наводи већ припремљени споразум о условима  смештаја  и деловања Руско-србског хуманитарног центра у Нишу  на основу којег  је требало да   руски радници  добију  дипломатски имунитете.  Тај споразум  се  није  ни појавио на  званичном сајту председника РФ међу документима потписаним 16. октобра у Палати Србије у Београду.

Хуманитарни центар  у Нишу забринуо Запад,  а посебно САД

Портал sv . pressa истиче да је управо овај споразум забринуо Запад,  а посебно САД. Јер недалеко од Ниша,  на окупираном Косову се налази највеће америчко војно утврђење  у Европи,   база Бондстил,  и  Вашингтону  је веома  стало  оно  нормално функционише. 

Стога не чуди што  су западна средства масовних комуникација,  као Дојче веле (Deutche  Welle)   на пример,  базу Руско-србског хуманитарног центра у Нишу  за пружање помоћи у случају природних катастрофа,  назвали „маскирни руски обавештајни центар„,  без обзира на то што је овај Центар  доказао своју ефиксснсот и овог пролећа својим учешћем у отклањању последица   библијског потопа који је у мају задесио Србију.

Владимир  Кудрјавцев, одговрни руковоидилац за међународне везе  Хуманитарног  центра у Нишу рекао је за СП:

“Споразум је био припремљен,  али није потпсан,  премда смо сви то очекивали.  Не располажемо информацијама из којих разлога  то није учињено,  можда из техничких,  а можда је одложено да се потпише касније. 

На питање сардника СП,   да ли би потписивање споразума  допринело побољшању рада Хуманитарнг  центра,  Кудрјавцев је одговрио:

„Споразум садржи низ ставки којима се олакшава  рад Центра,  као порески третман и други момнети. Ради се о комплексном, типском споразуму који ни код кога не може изазвати било какву сумњу. Са српске стране је све ишло у потпуном разумевању, рад  на усаглашавању је текао нормално као и приликом претходно постигнутих договора о раду Центра, тако да нам је остало потпуно непознато,  из којих разлога овај споразум није потписан у Београду 16.  октобра  кад и осталих седам. 

Без обзира на то што споразум о Хуманитарном центру у Нишу није потписан,  Георгиј Енгељгардт, научни сарадник Одељења за  савремену историју и друштвено-политичке проблеме  земаља Централне и Југоисточне  Европе  Института за словенство Руске академије наука позитивно је оценио посету Владимира  Путина Србији.

Неки медији јавили да је ипак тај Споразум потписан

И поред тога што  се на официјелом сјату Кремља  међу  споразумима   поптисаним у Београду  на дан Путинове посете  не налази и Споразум о хумнитарном центру у Нишу,  неки медији су  јавили да је и тај документа усвојен. 

У оптицају две варијанте: а) Спразум  није потписан под притиском САД,  б)или је поптисан,  али се  то засад не објаљује

Политиколог Алксеј Мартинов, директор Инстутута нових држава сматра  да су у оптицају две варијанте.  а)Или тај споразум није потписан него је одложен под притиском САД,  б)или је пак потписан,  али је договорено да се то засад не објављује. 

Он је уверен да ће Србија  и даље настојати да сачува добре односе са Русојом,  али и са Европском унијом,  зато што што то чини суштину њене политике.

Србија није прелазна црвена заставица којом се маше час на једну,  час на другу страну

-Србија није прелазна црвене заставица  којом се маше час на једну, час на другу страну,  да би је затим предали.

Да,  Србија по  самом свом географском положају снажно подржава добре односе са ЕУ, али јој то не смета да гаји топле односе и с Русијом.  У томе  се састоји  специфичност спољне  полтике те земље која себе види као  субјекат који омогућава допунски дијалог између РФ и ЕУ.  Ради се о томе што они не морају бити стопроцентно ни проруски  ни проевропоски. 

Њихова формула је следећа: да,  они стоје  на европском путу,  али на том путу не журе. Тим више што је најболнији  проблем на том путу   -питање територијалне  целовитости,  Косово,  које је живо одрезано од материнске   територије  и вештачки проглашено за условно-независну државу,  закључује политиколог Алексеј Мартинов.

Оваки ставови,  погледи и комнетари недавне Путинове посете Србији су преовлађујући у руским медијима.

Бранко Ракочевић