Нобелову награда за књижевност за 2014. добио француски писац, мало познат ван своје зеље, Патрик Модиано

Лауреат постао писац који  по признању самог секретара  Шведске академије „ван предела своје земље,  а посебно у енглеском  језичком подручју,  представља  непознату књижевну величину„.

Као што се то увек дешавало у протеклих 50 година,  ниједна прогноза о могућем добитнику Нобелове нагарде за књижевност  се ни овог пута није  испунила.

Кад је академик Петер Енглунд (Peter Englund),  секретар Шведске  академије  наука на  конферемцији за медије одржаној у здању Аакдемије 9. октобра  у 13 сати по  нашем времену, саопштио да је овогодишњи Нобелов лауреат  француски писац Патрик Модиано (Parick Modiano,  1945.),   још једном је постало очигледно да постоји непремостива разлика између   естетског вредновања  и укуса читалачке   публике и неприкосновених академика из Нбеловог комитета.

Тако је то,  с мањим одступањима,  већ пола столећа.

Како је обазложио Академмијин секретар Петер Енглунд,  награда је додељена за „уметност сећања  благодарећи којој је писац извајао најпотресније  људске судбине и разоткрио живот човека  у време окупације.“

Пошто је саопштио име лаурета са краћим образложењем,   секретар Академије,  Енглунд је признао  да Модианово име „ није довољно познато у свету,  а у енгелском језичком подручју чак  и најбоља његова дела морају бити пропраћена истоветним обраћањем читаоцима у  предговору како овај писац „ван предела своје земље представља непознату књижевну величину.“

Рођен 30. јула 1945. У Булоњу-Бајнакуру у имућној породици од оца  велетрговца  из старог јеврејеског   рода који је жеивео најпре у Тоскани,  а атим у Салоникама,  и мајке  холандске глумице с којом се упознао  1942.г. у од Немаца окупираном Паризу. Патрик  је најпре учио  у париском лицеју „Хенрих IV“ у којему му  је геометрју предавао славни франсцуски песник Рејмон Кено који се дружио с његовом мајком и који ће младића увести у књижевни круг издавача Галимар,  да би школовање наставио у колеџу у Анси.

Први роман „Звездани трг„ који ће га одмах учинити сланим,  објавио је 1968.

Практично сва дела Патрика Модиана су аутобиографска и повезана су са темом окупације Француске у време Другог светског рата.

„Мој сиже је време„ изјавио  је Модиано у интевјују „Монду„ (24. ај 1973.)

У једном другом интервјуу датом 1975.г. он је признао да је преокупиран „предистријом, прошлошћу“ а „прошлост је смутна и срамна  епоха окупације“. Он је том приликом шире објансио шта представња  тема окупације у његовим делима:
„Окупација у мојим романима има мало заједничког са стварношћу 1940.-их.Ја стварам атмосферу која подсећа на окупацију,  али на крају крајева није тако на њу слична... У прва три сбвоја романа описао сам не  историјске догађаје,  него неверни свет мојих узора.“

Јунаци његове прозе  трагају за начелима,  коренима,  проучавајући прошлост ради сопстевног  самоспознања.

Ожењен је (1970.) и има две кћерке. Познат је као сценариста и дела су му често екранизована што га је препоручило за члана жирија Канског филмског  фестивала (2000.).

Романи су му превдена на више  језика, а  неке  од  њих су илустровали  познати сликари као што су Семпе,  Жерар Гаруст  и други.

Од тридесетак дела из његове плодне библиографије  споменућемо  само нека: „Ноћну патролу„( 1969.),  „Породичну  хронику„(1977.), “Младост„ (1981.,  коју је на немачки птревео Петер Хандке„),  „Изгубљени свет„ ( 1984. ), “Несрећа у ноћи„ ( 2003),  „Родословље“ (аутобиографија,  2005), “Кафе изгубљне младости (2007.),  „Хоризонт„ (2010.),  итд.  Добитник је свих најважнијих француских награда за књижевност (Гонкурове,  Франсуске академије) и многих иностраних међу којима и Књижевну награду кнеза од Монака за свеукупно стваралаштво.

 

Бранко Ракочевић