Завршен међународни онлајн-маратон "Карењина.Живо издање"

На специјалном сајту plus.google.com/+KareninaLive/posts интерактивна карта маратона

Циљ пројекта: обједињавање целе  Русије  око једне идеје

Ускоро можда и живо издање „Рата и мира“?

 

Међународни дводневни онлјан-маратон који је под називом „Карењина. Живо читање„ стартовао у Москви,  у здању  Руске  државне библиотеке, завршен је након 30-часовног   трајања током петка   (3.) и суботе (4. октобра).

За то време у читању славног романа „Ана Карењина„ генијалног руског писца Лава Николајевича Толстоја,  учествовало је 700 читача из Русије и разних крајева света.

Инициајтор ове акције која је узбудила  цео културни свет  је Толстојев Спомен-музеј у Јасној Пољани,  док је техничку подршку пројекту  пружила компанија Google +.

Први читалац је био глумац Сергеј Гармаш којему је припала част да прочита позанту Толстојеву реченицу којом почиње роман,  а коју  изговарају милиони људи широм планете на различитим језицима као народну пословицу: “Све срећне породице личе једна на другу,  свака несрећна породица је несрећна на свој начин.  “Гармаш је штафету читања предао Дмитрију Пескову,  секретару за медије руског председника Владимира Путина.

-Овај пројекат је остварен захваљујући интернет технологијама. Ми смо навкли на   пасиван пријем информација, а у овом пројекту људи су  имли  шансу да учествују  тако што су на страници  Google+  остављали примедбе,  коментаре,  позивали пријатеље,  рекао је на конфернцији за медије  Дмитриј Кузњцов,  директор руског представништва  компаније Google.

Осим на Googlu непрекидна транслација је ишла и на     You Tube. Истовремено  укључивање с неколико локација омогућавало је  читаоцима  из различитих градова да на тим локацијама  присуствују  читању. 

По речима  директорке  пројекта,   Фјокле Толстој, праунуке великог писца,  организатори „Живог читања„ су желели да  обнове атмосферу давно заборављених породичних   књижевних   вечери,  па је отуда  толико важно присуство   слушалаца  и њихово учешће у догађају. А благодарећи инетернет – технологији  није од значаја где се у датом момемнту налазе људи.

У пројекту  учествпвали житељи из 40 градова  планете

У овом пројекту су учествовали становници из преко 40 светских градова, и то је  по речима Кузњецова, већ  постао  догађај за Гиниса  са чијим представницима су организатори већ контактирали.

Главна  „места радње“ била су ипак Москва,  Санкт Петербург и Јасна Пољана.   У руској  престоници преноси су вршени са локација Руске државне библиотеке,  књижаре  „Москва„, читаонице Библитеке „Тургењев„ дизајн-завода  „Флакон“,  из пословног простора  компанија  Гугл и Самсунг. У Петербургу је јавно читање „Ане Карењине„ преношено из Ермитажа,  Петергофа,  музеја Ахматове. Осим тога одломци из „Ане Карењине„ допирали су из Њујорка,  Лондона, Токиа,  Париза,  али из руских градова Самаре и Владивостока.

Читаоци у иностранству су били не само руски емигранти него  и стрaни студенти који у својој земљи студирају руски језик.

У специјално припемљеној емисји будући чиатоци  су објаснили разлоге  свог учешћа у „Живом читању“.

Читаоци: обични људи,  глумци,  писци,  чиновници...

Међу читаоцима су били не само обични људи који су прошли “кастинг„,  него и познати глумци,  писци, режисери,  па чак и државни чиновници.  Читали су  драмски уметници: Јегор Кончаловски, Сергеј Соловјев,   Тигран Кеосајан,    Вениамин Смехов, Александр Филипнеко, али и Наталија Тимакова,  секретарица за медије Дмитрија Медведева,  и министар културе Владимир Медински.

У Јасној Пољани  се окупили Толстојеви потомци

У Јасној Пољани,  једном од централних места одржавања маратона,  окупили су се потомци Лава Толстоја:  директорка музеја Јекатарина Толстој, телевизијски новинар Пјотр Толстој, саветник председника Путина за културу Владимир Иљич Толстој.  Један одломак је прочитала и  Фјокла Толстој која је пред камерама наступила при крају маратона прочитавши тако једну од завршних епизода романа. По њеним речима,  она свој фрагмент није бирала, пристала би  да прочита било који  одломак:

“Свеједно је коју год страницу  да отовриш кад читаш дело   тако знаменитог писца као што је Лав Николајевич.“

Објаснила зашто је баш „Ана Карењина„ изабрана за ово „Живо издање“.

„Зашто смо изабрали Ану Карењину? Па зато што  је то један од најпознатиијих романа Лава Николајевича  Толстоја и један од најбољих романа светске књижевности. Требало је изабрати књигу која за сваког нешто значи.“

Занимњиво је на пример да је  глумица  Татјана  Друбич, која  је играла Ану Карењину у истоименој  екранизацији Сегеја Соловјева, прихватила да чита само један љубавни одломак,  без обзира  што је према распореду то морала да чита у 5 сати изјутра.

Многи подржали идеју „Живог издања“

Идеју онлајн-маратона подржали су не само компаније Google  и  Samsung, него и Министарство културе  Русије, затим „Руска класика“,   јер,  како рече Владимир Аристархов,  заменик руског министра културе на конференцији за штампу,  „то нису само лепе речи,  у њој је  заложен идентитет руског народа„.  Истакавши филозофски значај пројекта  и привлачење целог света к њему,  Аристархов  је  нагалсио  да „ми   јачамо и нашу и светску  културу“. “Карењина. Живо издање“ је пример какве треба да буду иновације у култури. “ Замeник минситра Аристархов је даље рекао како је идеја нашла одјека  и  у другим руским и иностраним организацијама  као што су Међунардони савет руских   држављана, Комитет  руског језика „Пушкин„. 

Он је такође обавестио новинаре да је у „Живом  издању“ учестововао и  амбасадор Русије  у Ирској  Максим Пешков,  праунук писца Максима Горког.

Циљ пројекта: објединити целу зељу  око једне идеје

Фјокла  Толстој овако објашњава циљ овог пројекта:
„Данас се често говори о патриотизму.  За мене  је љубав према отаџбини  у руској књижевности. Циљ нашег пројекта је  да сјединимо  целу земљу око једне идеје. Толстој је у роману описао како је Кити  вила  породично гнездо  и истовремено се  томе учила. Тако смо и ми чинили:  радили смо пројекат и истоврмено се томе учили.“ Она је признала да нико из тима није могао ни претпоставити како ће до краја све то испасти,  али се нису заустављали на постигнутом.

Ускоро можда и живо издање „Рата и мира„?

Владимир Аристархов,  заменик  министра културе,   је у шали упитао: “Јесте ли размишљли колико би  времена било потребно да се прочита „Рат и мир„?

Фјокла Толстој је признала да,  премда је рано о томе говорити,  није немогуће да једном и та идеја буде оваплоћена у стварност. 

На специјалном сајту  plus.goole.com/+kareninaLive /posts интерактивна карта маратона

Сад ,  кад је маратон „Ана Карењина.Живо издање„ завршен,  треба oчекивати да се ускоро на специјалном сајту plus.google.com/+karenina Live/posts појави видео  са снимљеним материјалом. Сви који буду то желели могу још једном погледати и  чути  видео и аудио записе у фрагментима или у целини. На том сајту биће постављена  интерактивна карта маратона,  а корисници могу оставаљати  коментаре  и  размењивати  утиске.

Први наслов романа је био „Два брака„

Подсећамо да је Толстој  завршио рад над романом „Ана Карењина“,    17.  априла  1877. г.  Иако је роман  убрзо увршетен  у класику светске  књижевности, крајем XIX   века и на аутора и на његово дело  су се били окомили и критичари и читаоци. 

Прототипи многих ликова у роману су били реални људи  - неке портрете и карактере писац је „сликао“ налазећи их  у свом  најближем   окружењу,  међу пријатељима, рођацима, и просто међу познаницима,  а јунака по  имену Константин Левин,  не ретко сматарју за алтер–его самог аутора.

Почетна реченица из романа  како су све срећне породице  сличне једна другој,  а несрећне су свака на свој начин, одређује расположење  целом роману. Током осам  делова романа аутор описује радости и тугу  посебно узетих породица:  неверство супружника,  свадбе и рођење деце,  свађе и преживљавања.

У основи дела су две сижејне линије:  а) однос  удате Ане Карењине  и младог,  страсно  у њу заљубљеног  Алексеја Вронског; б) породичнi живот  племића  Константина Љевина  и Кити Шчербацке. На фону првог пара  доминантни  су страст и љубомора,  а код другог пара  преовлађује права идила.

Уосталом,  није случајно  првобоитни наслов романа  био  „Два  брака„.

Живот Ане Карењина је изгледао такав да би му се могло само позавдети - жена из високог друштва, удата за мужа   државног чиновника високог ранга  са којим има сина.

Али цео њен живот је преокенуо један случајни сусрет  на железничкој станици који је уствари био велика љубав на први поглед. Излазећи из вагона она је разменила поглед  с малдим грофом  официром Вронским. Ускоро  се пар  поново сусрео - сад већ на балу. Чак и заљубљена у Вронског Кити Шчербацка  је приметила да га нешто привлачи ка Карењиној  којa са своје старне није равндоушна према  новајлији пуковнику.

Али Ана се мора вратити у Петербург, к мужу и сину. Заљубљени и упорни  Вронски  је прати,   и не обазирући се на то што је удата  почиње да јој се удвара.  Током године јуанци романа се срeтaју на баловима и отеменим пријемима док нису постали љубавници. На  развој њихових односа дно прати сво високо друштво урачунавјући и самог  Алексеја Карењина,  Аниног супруга.

Без обзира што Ана очекује дете од Вронског,  муж јој  не даје развод.  На порођају Ана умало није умрла,  и  месец дана након порођаја одлази у иностранство заједно са Вронским и малом кћеркицом,  а сина јеоставила да се отац брине о њему.

Међутим,  живпт с љубавником јој не доноси срећу. Ана почиње да  бде љубоморна  на Вронског,  који,  иако је воли,   растужује је и мучи. Ни повратак у Петербург ништа не мења на боље,  напротив,   стање се погоршава  пошто бивши пријaтељи избегавају њихово друштво. Тада  пар пново одлази у село,  а затим у  Москву, али њихови односи  од тога  не постају чвршћи. После једне велике свађе  Вронски одлази  у посету мајци. Карењина га прати и на железничкој станици  пада јој одједном на памет како може разрешити целу ситуацију и „одвезати„ све руке. Она се баца под воз.

Вронски  тешко преживљава  катасрофу и одлази  у рат као добровољац.  Њихову малену кћер узима Карењин да подиже.

Сергеј Толстој, син класика,  је писао:

„Од реалистичког романа,  какав је Ана Карењина захтева се пре свега  истинитост. Отуда  су  за овај роман као материјал послужиле не само крупне,  него  и мале чињенице,  узете из стварног живота.“

Шта је уствари подстакло аутора да узме овакав сиже?

У XIX  веку развод брака је била врло ретка појава. Друштво је сурово осуђивало и презирало жену која би се осмелила да остави породицу  ради другог мушкарца. Међутим,  изузеци су се дешавали,  а међу њима и у самој Толстојевој  породици. Тако на пример, његов даљи рођак,  Алексеј Толстој оженио се Софијом Бахматевом која је већ била у браку с други  човеком  и имала кћер с њим. 

У извесној мери  Ана Карењина  је била лик састављен од више праузора.

Црте  њене спољшности  подсећају на Марију Гартунг, Пушкинову кћерку, док је карактер херојине и ситуацију у коју је доспела аутор „саткао„ од неколико различитих историја.  Ефектно финале је такође било узето из живота - под воз се бацила и погинула  љубавница  Толстојевог суседа из Јасне Пољане – Ана Пирогова. Она је била веома љубоморна на свог љубљеног,  а после једне свађе с њим отпутовала  је у Тулу. Кроз три дана Пирогова је у поштанско сандуче убацила писмо за свог драгог,  а сама се бацила под точкове локомотиве.

Критичари нису били благи ни према Ани ни према њеном  аутору

Критичари нису били благи према Толстојевом роману. Ану Карењину су називали неморалном и  аморалном,  то јесте „у реалности„ су се читаоци према  њој односили исто онако као друштво из високих  кругова у  самом  роману.  Подвргнути су жестоким критикама и сами описи  блискости његове херојине са Вронским.

Шчедрин: “Ана Карењина – крављи роман,  а Вронски - заљубљени бик„   

Ипак, најоштрији критичар је био познати руски писац и сатиричар Михаил Салтикоив - Шчедрин који је  за дело Ана Карењина рекао да је „крављи роман„,   у којему је Вронски „заљубљени бик“.

Николај Њекрасов је написао епиграм:
 

„Толстоје,  ти си доказао стрпљиво  и с талентом / да жени смета   да  „шета„/ и с камер–јункером/,  не сме да гледа ађутанта,  ако је удата / јер то јој маљка / ако  је  још и мајка /“

Сам аутор  је о свом „детету“ писао овако:

„Да сам хтео речима да изразим све што сам имао у виду да изразим романом,  онда бих морао да овај роман који сам написао - напишем поново од почетка„

 

Аутор: Бранко Ракочевић