Да ли се то немачки бизнис разочарао у ЕУ?

У водећој економији Европске уније – немачкој – проблема је све више. Најновији подаци говоре о значајном снижењу такозваног „индекса пословног оптимизма“за текући месец. Новонастала ситуација је директно повезана са „санкционом“  политиком Запада према Русији која, са своје стране, може још више да заоштри ситуацију у Европској унији.

Показатељ који израчунавају експерти немачког института Ifo по традицији спада у оне најбитније са гледишта схватања финансијско-економских процеса у ЕУ. На бази динамике „Индекса пословног оптимизма“  не само да се заснивају прогнозе, већ се закључују конкретни споразуми, па се чак доносе и политичке одлуке. Управо зато је пад тог индекса у августу у Берлину и Бриселу већ произвео врло непријатан ефекат. Јер сразмере тог пада су уз великој мери  превазишле најпесимистичкије прогнозе. Претходно су експерти службе Dow Jones Newswires предвидели да ће „индекс пословног оптимизма“ у односу на јулских 108.0 у августу изнети 107.0. Међутим, стварни пад је био скоро два пута већи –106.3.

Криза поверења у економију Европске уније од стране предузимача и банкара најјаче државе  Европске  уније у себи носи озбиљну претњу по читаву Европу.  „Чињеница да индекс Ifo наставља да пада ствара реалне проблеме осталом делу европске зоне, која се и без тога једва креће напред“ – подвлачи Јорг Крамер, водећи аналитичар немачке Commerzbank.

Оваква  ситуација је објективно „легла“ на укупан пад немачке економије од 0,2% од БДП-а, који је настао у другом тромесечју ове године. Локални аналитичари су једнодушни: економски пад и смањење оптимизма у националном бизнису има директну везу са „санкционим ратом“ који се развио у Европи. Санкције  које  је Брисел увео против Русије Европској унији су се вратиле као рикошет, и нису поштеделе ни Италију, ни Француску, ни Немачку. У све три земље, које су најбитније за европску економију, последњих недеља се запажају практично истоветне тенденције. „Техничка рецесија“  је регистрована у Италији, нулти раст економије у два тромесечја за редом у Француској. А сада је криза почела да се осећа и у самој Немачкој, у „локомотиви“ европске економије. Није случајно да је у том истом, другом тромесечју ове године, укупна економија земаља из евро-зоне такође прекинула свој раст,  и то после ионако врло спорог раста који је имала у претходна четири тромесечја.

„Проблеми се нагомилавају и продубљују“ – потврђују шпанске новине El Pais и кажу: „Уколико се две економски главне државе Европе  - Француска и Немачка – још увек колико-толико држе на површини, трећа по вредности – Италија – већ иде наниже. У тако сплетеном простору степен  штете може да се повећа много пута. У наведеном конкретном случају – у облику смањења експорта осталих земаља и надвијене опасности појаве треће рецесије од времена финансијске кризе 2008.године. Све то захтева најодлучније деловање. Напрегнутост у односима са Русијом, велика вероватноћа да ће доћи до брзог нестанка раста америчке економије и непредвидиво понашање земаља у развоју компликују и без тога већ компликовану обнову економије“… Све то говори да ће Европска централна банка „још јако дуго“ морати да се бави антикризним стимулисањем – убеђен је  аналитичар холандског листа Rabobank Михаел Евери.

У таквој ситуацији је лако разумети незадовољство које европски бизнисмени испољавају због „санкционог рата“ са Русијом, који и њима ствара нове и све озбиљније проблеме. Према подацима западних економиста, европске банке су последњих година руским банкама и предузећима одобриле кредите на приближно 200 милијарди евра, а такође су активно куповале руске државне папире. „У Европи која само што се опоравила од дубоке рецесије због ових нових проблема лако може да дође до новог наглог пада, посебно уколико се узму у обзир тесне везе евро-зоне са Русијом у областима трговине и енергетике“ – тачно пише посматрач аустријског издања Wirtschaftsblatt Марсел Фратцшер.

Новонастала економска ситуација у Европској унији изгледа још драматичнија ако се упореди са америчком економијом. У њој је „Индекс предвиђених економских показатеља“, који израчунава   истраживачка организација Conference Board, у јулу повећан за 0,9%. То је максимално повећање од марта, при чему су сами експерти прогнозирали много мањи раст – за 0,6%.

Закључак наведених прогноза је једнозначан. Антируске санкције које је Вашингтон натурио Бриселу погађају европску економију и тако омогућују јачање конкурентских  предности САД, а осим тога, јачају  Америци економске и војно-политичке позиције у свету.

О томе је добро написано у једном од последњих бројева финских новина Taloussanomat.Оне подвлаче да је „главни циљ властодржаца САД да по сваку цену сачувају статус суперсиле“. Има још разлога  тако грозничавог поступања Вашингтона у вези са Украјином: „Прво, то је извоз нестабилности у регион Украјине, што доводи до стварања  напрегнутости дуж руских граница и везује руску армију и економију. Друго, Украјина се може посматрати као полазно место за размештај снага које обезбеђују безбедност владајуће суперсиле. Трећи разлог је раст конкурентности САД захваљујући економским санкцијама у привреди и Русије и ЕУ.“ – каже се у Taloussanomat-у. Тако да све већи проблеми Европске уније, евро-зоне и Немачке за Вашингтон представљају највећу награду.

Аутор: Петар Искендеров